Izvor: Southeast European Times, 01.Okt.2011, 22:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Novi zakon mogao bi da umanji opterećenost sudova u Srbiji

Krivični sudski procesi u Srbiji sada će se voditi na način sličan onom u SAD i Haškom tribunalu.

01/10/2011

Biljana Pekušić za Southeast European Times iz Beograda -- 1.10.2011.

Načinivši korak ka ispunjenju još jedne obaveze za pridruživanje EU, Skupština Srbije usvojila je krajem septembra novi zakon o krivičnoj proceduri, koji donosi mnoge novitete u sudskoj praksi zemlje.

Najistaknutija promena je uvođenje „tužilačkih istraga“. >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << To je praksa u kojoj tužilac mora da dokaže da postoje osnove za podizanje optužnice protiv neke osobe i time omogući sudu da pokrene zakonski postupak.

Prethodna praksa nalaženja dokaza dok traje suđenje dovela je do preopterećenosti sudova slučajevima.

„Rano odbacivanje optužbi [protiv neke osobe] za koju ne postoji osnovana sumnja da je počinila krivično delo uštedeće našem pravosudnom sistemu i vreme i novac. Sudovi će tako moći da se fokusiraju na slučajeve za koje unapred znaju da su zasnovani na čvrstim dokazima“, rekao je predsednik Udruženja tužilaca Srbije (UTS) Goran Ilić za SETimes.

Tokom istrage i ispitivanja svedoka tužilac je obavezan da pozove osumnjičeno lice i njegovog ili njenog advokata kako bi im omogućio da pregledaju predmet i sva dokumenta.

„Odbrana dobija bolje uslove nego ranije. Sada ima direktan pristup radu tužioca i može odmah da preduzme korake u svoju korist“, rekao je advokat Slobodan Beljanski za SETimes.

Osumnjičeni i njegov advokat imaju pravo da prikupljaju dokaze tokom istrage u korist odbrane, kao i da sugerišu da tužilac preduzme određene korake vezane za iznošenje dokaza.

Sud može da traži dodatne dokaze od tužioca ili optuženog.

Sud donosi odluku da li će zakonski proces biti pokrenut prilikom ročišta kojem prisustvuju tužilac, optuženi i njegov ili njen advokat, na kojem oni iznose argumente.

Ako se optužnica prihvati, optuženi može da prizna krivično delo na narednom ročištu, nakon čega mu se na suđenju odmah određuje kazna.

Međutim, optuženi može takođe da postigne nagodbu sa tužiocem, što je praksa koja nekada ne nailazi na odobravanje javnosti.

Javnost je u aprilu gnevno reagovala kada je popularna pevačica Svetlana „Ceca" Ražnatović postigla nagodbu izjasnivši se krivom, platila 1,5 miliona evra i bio joj je određen kućni pritvor u trajanju godinu dana, umesto da kaznu izdržava u zatvoru.

„Naravno, kada su u pitanju ozbiljna krivična dela, u kojima tužilaštvo ima dokaze, ne može da dođe do nagodbe, jer će tužilac hteti da izvede optuženog pred sud“, navodi Ilić.

Advokat Milivoj Pantelić objasnio je da se novim zakonom štite prava svih građana zagarantovana međunarodnim konvencijama.

„Na primer, neko ko tokom tužilačke istrage podnosi molbu za posao neće se suočiti sa bilo kakvim preprekama da bude primljen na to mesto, jer posledice po optuženog nastaju tek kada sud saopšti da postoje osnove za krivično gonjenje“, rekao je Pantelić za SETimes.

Novim zakonom takođe se pruža mogućnost kaucije i preciznije se definišu kriterijumi za određivanje novčanih kazni i društveno korisnog rada, kao i njihova zamena zatvorom.

Tužilac za organizovani kriminal i tužilac za ratne zločine počeće da sprovode novi zakon 15. januara.

„Javnom tužilaštvu, sudovima i policiji možda će biti potrebne duže pripreme i obuka da bi mogli da se pridržavaju novih pravnih modela“, izjavila je portparolka Specijalnog suda za organizovani kriminal Maja Kovačević za SETimes.

Zvaničnici UTS kažu da ne mogu da odrede da li će novi zakon unaprediti pravosudne procese.

„Tek kada se novi zakon bude primenjivao godinu dana moći ćemo da vidimo efekte ove fundamentalne promene u krivičnoj proceduri“, rekao je predsednik Upravnog odbora UTS Radovan Lazić za SETimes.

Nastavak na Southeast European Times...