Izvor: VOA, 09.Dec.2019, 10:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nijedna vlast ne smanjuje pritisak na pravosuđe
U Srbiji ne postoje elementarne pretpostavke da tužilaštvo goni učinioce krivičnih dela koji su povezani sa vlastima, kako aktuelnim, tako i bivšim, izjavio je zamenik republičkog javnog tužioca i član Predsedništva Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Goran Ilić na tribini Foruma pisaca i Građanskog demokratskog foruma. Ilić je rekao da postoje normativne prepreke - i u zakonima, i u Ustavu - koje sprečavaju da tužilaštvo bude nezavisno, a to sprečava ni postojeća klima u društvu, pošto se nezavisne institucije ne vrednuju dovoljno. Tužilaštvo mora da dobije nezavisnost sličnu onoj koju imaju sudovi, umesto postojećeg "rigidnog" konceptra tužilaštva koji ukazuje na potčinjenost cele te organizacije u odnosu na tužioca na vrhu hijerarhije. Takođe, rešenje prema kome sve tužice u zemlji bira Narodna skupština na predlog Vlade sama po sebi politička postavka, ocenjuje Ilić. On je podsetio na neke najnovije odluke Evropskog suda za ljudska prava prema kojima, "s obzirom na donosi meritorne odluke", tužilaštvo mora da ima neke karakteristike koje ima i sud, a jedna od njih jeste nezavisnost. Ta nezavisnost ipak nije ista kao i nezavisnost sudstva, precizirao je on. Ilić je naglasio da je potrebno promeniti i normativne okvire, ali da i kada bi se to dogodilo i kada bi tužilaštvo dobilo formalnu nezavisnost, ona ne bi značila ništa ukoliko ne bi postojala društvena atmosfera koja podržava nezavisnost institucija. "Složićete se sa mnom da ovde većina građana smatra da je legitimno da političar okrene telefonom tužioca i naloži mu šta treba da radi u konkretnom predmetu. Problem je stroga hijerarhija i u sistemima gde više organa mogu da pretenduju na isti predmet, gde imate konkurenciju nadležnosti", rekao je Ilić i podsetio na istraživanja javnog mnenja u Srbiji koja su pokazala da je poverneje u nezavisnost institucija daleko iza poverenja u "crkvu ili uniformu". Podsetio je i na situaciju u zemljama zapadne demokratije u kojima političari "znaju da će ih skupo koštati i da će im se kao bumerang na izborima vratiti" ako pokušaju da utiču na tužilaštvo ili su. Zbog toga su, zaključio je, neophodni nezavisni mediji, javnost i drugačiji vrednosni sistem u društvu kako bi se izgradile nezavisne institucije. Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić rekao je da izvršnoj vlasti, ponovo ne samo aktulenoj, "ne pada na pamet da smanji politički pritisak" na pravosuđe jer im je ovakvo stanje "idealno". "Kao što vidimo, nema nikakve šanse da neko ko je aktuelno na vlasti odgovara ako ga ta ista vlast, iz bilo kog razloga, kako se kaže, ne pusti niz vodu", rekao je Majić. Tek nakon smene vlasti, zatvori se pune funkcionerima prethodne vlasti, naveo je on ocenjujući da će za promeni takve situacije biti potrebna "lična herojstva". "Nama je potreban neko ko će reći - Ja sam zaustavljen u ovom, ko će reći - meni nije omogućeno da ovo uradim, koji će izaći i reći da je namešten drugi umesto njega zato što se u tog drugog ima poverenje", rekao je Majić, ocenjujući da ljude od takve akcije odvraća strah od gubitka posla. Ipak, on je rekao da veruje da će doći do "pobune" u pravosuđu, mada ne zna kada, odnosno da će biti sve više pojedinaca kao što je Goran Ilić koji će javno istupati. "Ljudi će reći da njihov stomak ovo ne može više da podnese", rekao je Majić, navodeći da će to imati svoju cenu, kao što je, na primer, gubitak posla. Ocenio je da izvorna funkcija pravosuđa nije da se dopada građanima. "Ljudi, nije dobar sud čije vam se odluke sviđaju, sud je tu da donosi nepopularne odluke i one koje se ne sviđaju većini ali su ispravne sa stanovišta onoga što je sud imao iza sebe. Ili su makar možda i pogrešne, ali ih je taj sud doneo nezavisno, po svom uverenju, pa da je možda i pogrešio. Ali, najopasniji je sud gde se odluka zna pre odluke, bez obzira da li one idu u pravcu dodvoravanja vlastima, građanima ili nekom drugom", rekao je Majić.
.jpg)
