Izvor: Vesti-online.com, 17.Maj.2019, 00:40

Nestanak srednje klase (5): Milijarderi i siromasi

Nestanak srednje klase (5): Milijarderi i siromasi

U gotovo svim tranzicijskim zemljama nestala je tipična srednja klasa, a izrastao je neki novi sloj. To je nekakav novi srednji stalež, ali je takav samo u ekonomskom smislu jer nije nastao obrazovanjem i preduzetničkim duhom, nego su bogatstvo stvorili u sivoj zoni legalnosti, čime se ne mogu definisati kao srednji stalež.

Prognoze o srednjem staležu jugoistočne Evrope nisu nimalo optimistične i, po svemu sudeći, preti mu izumiranje. Zbog krize i pogrešne privatizacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << sve je manje onih koji se diče ovim epitetom. Zlatnu sredinu, taj najvitalniji stub društva, u Rumuniji opisuju uzrečicom "previše siromašan da bi bio bogat, a previše bogat da bi bio siromašan".

Takvih je u Rumuniji još samo dvadesetak odsto, dok se u Bugarskoj govori o nevidljivom delu društva jer prema novijim statistikama srednjem sloju pripada još samo četiri do osam posto građana, pretežno zaposlenih na pristojno plaćenim mestima stranih firmi, banaka i osiguravajućih društava.

Smatra se da u Bosni Hercegovini ima oko 22 odsto siromašnih, a da je čak više od 40 procenata na granici siromaštva. Donja granica za računanje srednje klase, smatraju stručnjaci, u BiH bi mogla da se postavi na dve prosečne plate, odnosno na oko 1.600 KM, kaže sociolog Ivan Šijaković.

- U BiH imate 85 multimilionera i oko 50.000 bogataša, a ostalo je sve niža klasa, po starijoj kategorizaciji ili puka radnička klasa - procenjuje Šijaković.

U Republici Srpskoj oko 30 odsto stanovnika može da se svrsta u srednju klasu, zbog toga što ispunjavaju neke od glavnih ekonomskih parametara za srednji sloj društva, kao što su mesečna primanja iznad 1.000 KM, automobil prosečne vrednosti, te zimovanje ili letovanje bar jednom godišnje

Ne treba zaboraviti da je srednja klasa lakmus papir stanja u državi merilo demokratičnosti civilnog društva, zapravo lakmus papir stanja u državi. Stoga, kaže ekonomista Milan Kovačević, ne čudi što u svim tranzicijskim državama fali demokratije.

Dragomir Sundać, profesor na Ekonomskom fakultetu u Rijeci, tvrdi da u toj zemlji ima najviše pripadnika niže klase.

- Prema nekim procenama, hrvatsko se društvo raslojilo na 200 ljudi više klase, 1,1 miliona srednje klase i tri miliona niže klase. To je uglavnom posledica neoliberalne ekonomije, koja kao glavnu posledicu ima socijalno raslojavanje - kategoričan je Sundać.

Nastavak na Vesti-online.com...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Vesti-online.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Vesti-online.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.