Izvor: B92, 22.Maj.2016, 18:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nemci besni na Erdogana: "On je terorista bez bombe"

Berlin -- U ratu protiv Kurda Erdogan bukvalno gazi preko leševa. U borbi protiv kulture demokratije i pravne države ne preza ni od kakvog napada na institucije.

To piše nemačka štampa nakon ukidanja imuniteta poslanika u Turskoj, a prenosi Dojče vele.

Parlament u Ankari ukinuo je imunitet za 138 poslanika – četvrtinu parlamenta. Vladajuća AKP kojom (mada nezvanično) rukovodi predsednik Redžep Erdogan nije sam mogla da donese takvu odluku za koju je bila neophodna >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dvotrećinska većina. Za ukidanje su glasali i opozicioni poslanici nacionalističke MHP i kemalističkog CHP. Poslanici kojima je ukinut imunitet dolaze iz svih partija i tužilaštvo vodi istrage protiv njih zbog raznih prekršaja. Ipak, daleko najviše je pogođena kurdsko-levičarska stranka HDP jer je čak 50 od njenih 59 poslanika ostalo bez imuniteta. Uz to, oni se terete za posebno teška dela poput podržavanja terorističkih organizacija ili čak učešće u njima. Za Erdogana je to ionako samo političko krilo Radničke partije Kurdistana.

Ukoliko neki poslanik bude osuđen pa završi u zatvoru, prema turskom Ustavu njegovo poslaničko mesto postaje slobodno i biće popunjeno vanrednim izborima. Ogromna je šansa da tako mesta opozicije dopadnu Erdoganu, piše nedeljnik Špigel na svom portalu. „To je izgleda računica AKP i, pre svega, samog Erdogana. Jer njegova partija će tako možda dostići dvotrećinsku većinu i moći će sama da promeni Ustav. Upravo to hoće Erdogan – da u Ustav upiše predsednički sistem, tako da više nema samo predstavničku ulogu nego i vlast. U praksi je već bilo tako, pa je Erdogan po potrebi govorio da ga Ustav i ne zanima.“

Kurdski poslanici tražiće od Ustavnog suda da ukine ovu odluku. Kritike na račun predsednika Erdogana sve su glasnije i u Nemačkoj. U petak su oštro reagovali ministar spoljnih poslova Štajnmajer i drugi predstavnici vlasti, i to iako u izbegličkoj krizi sve nade polažu u dil sa Erdoganom. Oštriji su po običaju bili predstavnici opozicije, jedna političarka Zelenih rekla je da Turska ide ka „prezidijalnoj diktaturi“.

„Činjenicom da turski parlament sebe razvlašćuje otpada još jedna demokratska kontrolna instanca i oslobađa se put vladavini državnog predsednika Tajipa Erdogana koji više neće morati da se obazire na podelu vlasti“, piše ugledni Frankfurter algemajne cajtung. „Osim toga, oročeno ukidanje imuniteta kurdskih poslanika jeste objava rata Kurdima. Time Turskoj preti povratak u građanski rat koji je zemlja doživela devedesetih. Kako je politička opozicija preslaba, vojska ostaje jedina – iako ne demokratska – kontrolna instanca. Još uvek Erdogan sledi agendu za koju se zalaže i armija: borba protiv Kurda i progon pristalica propovednika Fetulaha Gulena. Neizvesno je kako će vojska reagovati ako Erdogan iskoristi svoju moć da dalje sprovodi islamizaciju zemlje“, navodi frankfurtski list.

Merkiše Odercajtung piše da je kriminalizacija Kurda način da Erdogan potisne kurdski HDP ispod izbornog praga od deset odsto. „Upravo prisustvujemo putu nekada otvorene uzemlje u autokratiju – a većina tome aplaudira. Da li takva zemlja i dalje treba da stoji na listi kandidata za EU? Bolje ne!“ Berliner cajtung piše: „U ratu protiv Kurda Erdogan bukvalno gazi preko leševa. U borbi protiv kulture demokratije i pravne države u Turskoj – a ta kultura je ionako još nežan cvet – Erdogan ne preza ni od kakvog birokratskog ili zakonodavnog napada na institucije. On je terorista bez bombe. (…) Da dođe carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja – to je novi Očenaš u Erdoganovoj Turskoj, jadnom ostatku nekadašnje laicističke Turske. Ali i diktatori bi trebalo da uvaže činjenicu da su smrtni.“

Konzervativni Velt piše da se pokazalo da je Evropski parlament ispravno insistirao na tome da Turska mora da promeni svoj „antiteroristički zakon“ pre nego što dobije zeleno svetlo za bezvizna putovanja svojih državljana u Šengenski prostor. To je, naime, bio najvažniji zahtev Ankare u izbegličkom dilu. Parlamentarci u Strazburu smatraju da je pomenuti zakon toliko rastegljiv da se za terorizam mogu optužiti kurdski političari i nezavisni novinari. „Turska se, međutim, odlučila za suprotno: ko nije za Erdogana, taj je potencijalni terorista. Savezna vlada treba da razmotri alternative izbegličkom dogovoru i da prekine veze s Erdoganovim režimom straha“, zaključuje Velt.

Folksštime iz Magdeburga beleži: „Erdogan ima tek 62 godine. Može još dugo da vlada i da dovrši pretumbavanje državnih institucija s kojim je davno započeo. Turskom će u dužem periodu vladati ovaj popularni autokrata. Evropska unija treba da prekine da tretira ovu zemlju kao pristupnog kandidata kojem se mogu propisati demokratski standardi. Situacija u Turskoj ne može se izmeniti spolja. Sada je realpolitika na ceni. U to spada i da se ne smeju dozvoliti iznude zbog izbegličke politike. Angela Merkel to nije shvatila. Njen kurs u kojem Turska ima važno mesto propao je, i to je postalo jasno najkasnije ostavkom njenog partnera Ahmeta Davutoglua. Merkelova je pregovarala sa Turskom kakva više ne postoji. Dozvolila je da izgleda poput molioca na dvoru sultana Erdogana“, piše Folksštime.

U sličnom stilu razmatra i Noje Prese (Hanover). U tekstu stoji da će nakon ukidanja imuniteta poslanicima za Erdogana put do samovlade biti mačiji kašalj. „Evropa vladaru s Bosfora nema šta da suprotstavi jer je ta Evropa uglavnom saglasna samo oko jedne stvari: da želi da bude pošteđena patnje sveta. Erdogan koristi trenutak izbegličke krize kojoj je i sam doprineo. Njegova politika je podržavala ubilačku Islamsku državu makar na početku i time podsticala izbeglički talas.“ Berlinski Tagesšpigel se osvrće na predstojeću posetu kancelarke Turskoj, gde u ponedeljak treba da sretne Erdogana: „Šta će mu reći? Kakve slike ćemo gledati? Da li će kancelarka posle toga još smeti da pogleda sopstvene građane u oči?“

Nastavak na B92...