Izvor: Politika, 26.Okt.2014, 15:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Narušeno poverenje u demokratske institucije
Demokratska načela izgledaju privlačno ali je poverenje u institucije – stranke, izbore, parlament, vladu – narušeno, pokazuju istraživanja. U Evropi je nepoverenje u vlade manje od osude pritiska kapitala na demokratske institucije.
Bugarski analitičar Ivan Krastev, u svojoj knjizi „S verom u nepoverenje”, kaže da „Kada je reč o Bugarima, oni možda nemaju mnogo poverenja u demokratiju, ali svakako ne veruju ni u jednu drugu alternativu”. Vinston Čerčil, nekadašnji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << britanski premijer, cinično primećuje da je „najbolji argument protiv demokratije petominutni razgovor s prosečnim glasačem”.
Šta bi trebalo uraditi da narod povrati veru u političare i da u većem broju izlazi na izbore? Da li je moguć kompromis između političkih elita i naroda i da li kapitalizam može poprimiti malo ljudskiji lik?
Miodrag Radojević, politički analitičar, odgovara da demokratija jeste svuda u krizi, ali da je to njeno „prirodno stanje”.
„Reč je o političkom sistemu koji je nesavršen jer se zasniva na zabludi da je većina u stanju da donosi racionalne odluke, uključujući i one vezane za ekonomske probleme. U takvim prilikama građani, posebno u periodu krize, zbog egzistencijalnog straha, vlast poveravaju onima koji nude ’jednostavna i brza’ rešenja. To jeste racionalan pristup, ali treba imati u vidu da demokratija omogućuje da pojedinci izražavaju različita mišljenja. Stara je istina da bez demokratije nema građana, niti ljudskih prava ni ostalih njenih tekovina.”
Branko Radun, politički analitičar, kaže da je demokratija jedno u zemljama s dugom tradicijom, drugo tamo gde se javlja prvi put ili kod nas, gde je obnovljena.
„Kod nas je bilo i romantizma jer je očekivanje bilo veliko. Problem je kada je ’kalemljena’ i kada su odnosi između stranaka na vlasti i opozicije na ivici građanskog rata. Globalni trend je pad izlaznosti građana na izbore i nepoverenje u institucije. Zbog toga je u upotrebu ušao pojam postdemokratija – znači da ima osobina demokratskog sistema, ali nema suštinskih. Kapital je pobedio demokratiju i ko pobedi na izborima obećava, ali posle radi ono što mora. Građani zato postaju pasivni posmatrači tog spektakla.”
Radun kaže da postdemokratija i korporativno društvo vode do liderske demokratije.
„S pobedom SNS-a i mi smo se pridružili tom trendu u kome se neki lideri nameću kao centri moći. Taj trend je oduvek postojao u SAD, gde lider direktno komunicira s javnošću i traži podršku. To slabi značaj demokratije a jača vezu javnosti i lidera. To kod nas mnogi nisu shvatili. Neki sa starih pozicija kritikuju te lidere, ali to je nova realnost jer se istrošilo poverenje u stranke i vlade i ljudi polažu nade u lidere. Apatija rađa tu nadu da bi lideri mogli nešto da urade. Ni Obamina kampanja nije bila stranačka – on je bio u centru kao čovek promena i nade.”
Dejan Vuk Stanković, politički analitičar, kaže da se kapitalizam oduvek vezivao za demokratiju koja nije uspela da koriguje socijalne razlike, pa su političari doživljavani kao marionete kapitalističke oligarhije. I zakoni su tako pravljeni da afirmišu privatan biznis.
„Politička elita i kapitalizam našli su se nasuprot građana i zato bi trebalo promeniti neke temeljne vrednosti demokratije u korist građana.” Stanković kaže da još nije pronađen model rasta ekonomije, da je liberalizam dominantan i da se pakt između politike i kapitala neće razbiti sam od sebe. „Nezadovoljstvo će usloviti nastanak populističkih pokreta, ali teško da će radikalnija socijaldemokratija nešto doneti jer nemate šta da raspodelite ljudima. Pitanje je šta je odgovor na krizu i kako pronaći ljude koji bi tako nešto zastupali jer je veliko nepoverenje u političare. Ali, bolje je imati demokratiju nego je nemati. Mi smo je tek usvojili i ne koristimo sve njene prednosti jer su ljudi pasivni i dozvoljavaju političarima da im uređuju život.”
Radojević zaključuje da delegitimizacija demokratije nije samo posledica ekonomske krize.
„Nema javnih debata koje bi osporavale ideološki koncept, u kome se stepen razvoja i kvalitet života mere kroz kategorije profita, ekonomske efikasnosti i rast bruto društvenog proizvoda. U takvim okolnostima marginalizovana je rasprava o zaštiti životne sredine, unapređenju obrazovanja i zdravstva, društvenoj nejednakosti... Danas se na ljušturama demokratije ustoličava model političkog režima u kojem je realna politička moć i vlast kod manjine i korporacija. Sve više se potiskuju tradicionalni mehanizmi demokratije, poput lokalne samouprave i decentralizacije, a građani vođeni potrošačkom logikom nezainteresovani su da učestvuju u bilo kakvoj vrsti otpora ili društvene akcije.”
Ivana Anojčić
objavljeno: 26/10/2014
