Izvor: SrbijaDanas.com, 26.Nov.2020, 18:42

NAUČNICI U ČUDU: Mislili su da su istrebljeni, a onda su ugledali prizor koji ih je zapanjio

Plavi kitovi se vraćaju u vode oko ostrva Južna Džordžija u južnom Atlantiku

, epicentru komercijalnog lova na kitove s početka 20. veka.

Ponovno pojavljivanje plavih kitova oko ostrva Južna Džordžija potvrđeno je i verovatno se dešava već neko vreme, tvrde naučnici.

Kad je početkom godine sprovedeno istraživanje na Britanskim prekomorskim teritorijama, primećeno je 58 primeraka ovih životinja.

To je tada opisano kao "zapanjujuće", >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << zato što ih je ranije primećivano mnogo manje.

Ali ponovna procena podataka na osnovu 30-godišnjeg posmatranja sugeriše da ovakva navala plavih kitova nije anomalija.

Ona najverovatnije ukazuje na to da se oni stvarno vraćaju u vode oko ovog podantarktičkog ostrva.

Južna Džordžija je ozloglašena po tome što je početkom 20. veka bila epicentar komercijalnog lova na kitove.

Njihovi parni brodovi, sa harpunima sa granatama na vrhovima, desetkovali su sve velike populacije kitova - na vrhuncu pokolja ubijali su 3.000 plavih kitova godišnje.

I dok su foke krznašice i morski slonovi, koji su takođe bili značajno eksploatisani, uspeli relativno brzo da se vrate na pređašnji nivo - kitovi, pogotovo plavi, nisu.

Njihovo odsustvo, dugo pošto je komercijalni lov na kitove okončan, navelo je neke stručnjake da se zapitaju da li će ova veličanstvena stvorenja biti ikada ponovo viđena u značajnijim brojevima oko Južne Džordžije.

- To je korišćeno kao primer kako možete da eksploatišete neku populaciju preko mere od koje ona može da se oporavi - kaže Suzana Kalderan, koja je predvodila ponovnu procenu.

Moguće je da su, kako je populacija strmoglavo opala, plavi kitovi izgubili kulturološku memoriju koja je ih je uopšte privlačila Južnoj Džordžiji, kaže ova savetnica Škotskog udruženja za pomorsku nauku (SAMS).

Britanske prekomorske teritorije se nalaze na putu lanca sa hranom koji se na jakim strujama kreće od Antarktika.

Taj lanac sadrži obilje krilova, malih ljuskara koje kitovi obožavaju.

Ali zato što je ostalo toliko malo plavih kitova posle komercijalnog lova, moguće je da nisu mogli da proslede znanje budućim generacijama o produktivnom hranilištu ovog ostrva - ili bar tako glasi teorija.

- I tako, možda su sada ponovo pronašli 'ostavu' - spekuliše Suzana Kalderan.

- Južna Džordžija ostaje izuzetno produktivno hranilište. Nikad ništa nije naudilo njegovoj produktivnosti.

- Kitovi nisu prestali da dolaze zato što nije preostalo šta da se jede.

Ova naučnica iz SAMS-a je, sa kolegama, ponovo pregledala sve podatke o plavim kitovima u Južnoj Džordžiji tri decenije unazad.

To podrazumeva sistemska istraživanja koja su sprovodili istraživači i povremena izveštavanja koja su poticala od pomoraca i sa kruzera, čija se učestalost poseta Južnoj Džordžiji povećala.

Studija uključuje i podatke iz oblasti akustike - korišćenje prislušnih uređaja, kao što su radiohidroakustički plovak, koji se spuštaju u vodu da otkriju bučanje, niskofrekventno oglašavanje plavih kitova.

Sve te informacije ukazuju na postepeno povećavanje prisustva plavih kitova oko ostrva u poslednjim godinama.

Čak i pre izuzetne brojke od 58 plavih kitova primećenih u februaru, sada je poznato da je ukupno 41 životinja ove vrste fotografisana oko Južne Džordžije između 2011. i 2020. godine.

- Treba reći da istraživanje koje smo sproveli početkom ove godine nije bilo posvećeno plavim kitovima. To je bilo slučajno otkriće.

- Mi smo, zapravo, tražili prave kitove, ali je tim primetio plave kitove dok su radili preseke - objasnila je suistraživačica Dženifer Džekson iz Britanskog instituta za Antarktik, koja je predvodila ekspediciju iz februara.

- Ne mislim da je ovo iznenađujuća pojava. Mislim da ćemo narednih godina nastaviti da viđamo plave kitove. Sada moramo da razumemo zašto oni ponovo koriste vode oko Južne Džordžije.

I nisu samo u pitanju plavi kitovi.

I druge vrste, koje su dovedene do ivice istrebljenja, kao što su grbavi kitovi, takođe su u porastu.

Suzana Kalderan bi volela da vidi kako se mreža akustičnih senzora postavlja oko ostrva, naročito oko njene jugozapadne obale, gde je sprovedeno malo sistematsko istraživanje.

To bi pomoglo da se popune rupe u podacima i izglade sklonosti koje znače da iste lokacije dominiraju mestima izviđanja - kao što su popularne maršrute koje koriste kruzeri.

Stručnjaci za kitove sada pažljivo motre i na to šta će se desiti sa najvećom santom leda na svetu - pločastim blokom od 4.200 kvadratnih kilometara poznatim kao A68a.

Plutajući u istim strujama koje donose krilove do Južne Džordžije, on rizikuje da se nasuka u plićaku oko ostrva.

Ukoliko se to desi, santa bi mogla da osujeti lovačke navike mnogih životinja koje zavise od krilova.

- Južna Džordžija je neka vrsta doma za mrtve sante leda. Generalno gledano, oni odlaze tamo da umru. Ali, da, ova je stvarno velika - kaže Suzana Kalderan.

- Hoće li ona uticati na produktivnost? Hoće li uticati na krilove? Hoće li to, opet, uticati na kitove? To je zaista zanimljivo pitanje.

Analizu tima, objavljenu u časopisu Istraživanje ugroženih vrsta, finansirali su Fond nasleđa Južne Džordžije i Prijatelji ostrva Južna Džordžija.

Nastavak na SrbijaDanas.com...