Izvor: SrbijaDanas.com, 19.Jan.2020, 16:10

NAJVEĆI BASTION SRPSTVA! Kolevku svetosavlja nisu slomili NI TURCI NI KOMUNISTI, pa neće ni MILO

NAJVEĆI BASTION SRPSTVA! Kolevku svetosavlja nisu slomili NI TURCI NI KOMUNISTI, pa neće ni MILO

Misao Svetoga Save i danas živi u srpskom narodu na prostoru Crne Gore.

Кoreni njegovog dela su duboki i genetski su usađeni u duši Crnogoraca. Ti koreni su raznovrsni i mnogobrojni. Dela i misli Svetoga Save su posebno utkane u Vasojevićima kao sastavnom delu srpskog naroda i jednom od najvećih srpskih plemena.

- Treba podsećati da se Sveti Sava slavio u školama na prostorima Vasojevića u tursko vreme. O tome govore i dokumenta koja su objavljena u jedinim srpskim novinama u Turskoj o proslavi Svetog Save u Beranama. Dokument u ''Carigradskom glasniku'' slikovito svedoči o tadašnjim prilikama u turskoj carevini oko proslave Svetog Save u školama, koji se konkretno odnosi na školu u Donjoj Ržanici kod Berana, a slična situacija je bila i u drugim školama u ovom kraju – kaže istoričar Goran Kiković.

U ''Carigradskom glasniku'' broj 16 iz 1904. godine Ivan A. Čukić, učitelj iz Donje Ržanice, objavio je članak u kome govori o tamošnjoj školi:

- Evo već peta godina otkako je u ovom selu otvorena srpska škola i otkako u njoj mnogi srpčići slave prvog srpskog prosvetitelja Sv. Savu. (…) Miralaj Hamdi beg ispratio je prošle godine dva majstora koji su školsku zgradu iz osnova popravili. Neka mu je velika hvala, a takođe i Zejnel begu koji priloži 275 groša preko svoga opunomoćenika Asan efendije na ime pomoći siromašnim đacima svojih čifčija. Pošto u selu nema crkve to se narod na Svetog Savu ujutru rano, iskupio u školi gde održasmo jutrenje. Obred su obavili pop Maksim Popović i pop Novo Nedić…

Dalje piše u članku:

- Pred mnogobrojnim narodom iz šest sela govorili su i to g. Miraš o čuvanju zdravlja, a potpisati „Šta je temelj narodnosti“… Za sve uredno veselje neka je hvala g. Mirašu, mesnom nadzorniku Savi Čukiću, a osobiti muhtarima: Simonu Čukiću, Miliću Akoviću i Novu Tomoviću…

U ''Glasu Crnogorca'' je 12. februara 1905. godine, u šestom broju, na trećoj strani, u kojoj se opisuje proslava Savin-dana u Beranama, koje su tada još bile pod turskom vlašću, objavljena je reportaža ''Svetosavska proslava u Beranama''.

Izveštač M. N. piše:

- Hitam da izvestim poštovane čitaoce ''Glasa Crnogorca'' da smo mi Beranci ove godine, proslavili školsku slavu Svetog Savu, svečanije no ikada. Ove retke, sa radošću pišem, jer se ovakvom odzivu ovdašnjih građana ima radovati svaki brat Srbin, a neću prećerati kad kažem, da Beranci u ovakvim i sličnim slučajevima, mogu poslužiti za ugled drugima, srazmerno većim i bogatijim varošima u carevini.

Jovan R. Bojović u svom radu ''Misao Svetoga Save u Crnoj Gori'' navodi da je tradicija Svetoga Save u Vasojevićkom kraju velika. On potom kaže da to je i prirodno kada je u narodu duboko ukorenjeno saznanje da je Sveti Sava osnovao Budimljansku episkopiju i da je u njoj često u prolazu boravio.  Bojović ističe da je sprovodio anketu u svom radu i da se tada obratio i ljudima u Vasojevićkom kraju.

- Dobili smo odgovore od Radoša Jelića iz Andrijevice i Radomira P. Guberinića iz Berana. Iz njihovih odgovora saznali smo karakteristične podatke koji još žive u narodnoj tradiciji – kaže Kiković.

Radomir P. Guberinić piše da je Savindan proslavljen isključivo u osnovnim četvororazrednim školama i u Beranskoj gimnaziji. Toga dana su đaci u škole dolazili rano, a nešto kasnije za njima su dolazili i njihovi roditelji, rođaci i ostali građani koji su za slavu donosili hranu: sir, kajmak, priganice, suvo meso, suve šljive i kruške sušene na suncu.

Toga dana đaci su deklamovali epske narodne pesme, takmičeći se ko će bolje i veštije da recituje, a nakon toga se do kasno poslepodne nastavljalo sa narodnim veseljem u prostorijama škole.

- Posle 1946. godine školska slava Sveti Sava voljom Кomunističke partije Jugoslavije biva potpuno likvidirana kao nešto suviše nazadno i štetno, iako zakonom nikada nije zabranjena. Od prošle godine Savindan se ponovo počinje slaviti, ali treba vremena za nekadašnji razmah – naveo je Guberinić.

Radoš Jelić iz Andrijevice piše da je bio u četvrtom razredu osnovne škole kada je Jugoslavija okupirana 1941. godine.

- Škola nije radila u toku tri ratne godine. Iako škola nije radila, narod se okupljao na Savindan u školu. Takav je slučaj bio i 1943. godine kada su komunisti prisilno pokupili u brigadu omladince iz sela Vranještice (kolašinski kraj), okupljene na Savindan u školi, o čemu se nije smelo govoriti posle rata – navodi Jelić.

Dodaje da su posle rata ''izbegavane sednice i ma kakvi drugi sastanci'' na Savindan.

- Takvo stanje je ostalo sve do 1992. godine kada je u školi u Andrijevici povodom obeležavanja godišnjice osnivanja biblioteke otpevana himna Svetom Savi, što je naišlo na opšte zadovoljstvo i frenetični aplauz prisutnih – piše Jelić.

U Vasojevićima ima nekoliko naziva vezanih za ime Svetoga Save. U selu Slatini kod Andrijevice imaju dva takva naziva. To su Кrštena voda za koju narodno predanje kaže da ju je zakrstio Sveti Sava. Ovo je svakako u vezi sa Vodakršćenjem, kada se u crkvama zakršćava voda (18. januar). U narodu se veruje da je Sveti Sava ovu ''vodu blagoslovio te se obavezno uzima za spravljanje svih vrsta lekova i narodnih melema''.

Jedan zaselak u Slatini zove ce Savin Do. Predanje kaže da se tu na putu iz Zete u Rašku odmarao Sveti Sava. Isto tako se za Svetoga Savu vezuje i Nemanjića put koji je išao preko sela Božića.

U Gornjem Bihoru jedno selo zove se Savin Bor. Predanje je da se tu nalazio stari bor na kome je Sveti Sava urezao krst prilikom postavljanja krstova tamo gde nije bilo crkava - što je inače u Savino vreme bilo uobičajeno. U istom mestu postoje i mesta zvana Savino Brdo i Кrs. U Кrsu se nalazi pravoslavno groblje. U selu Lagator mesto starog pravoslavnog groblja kod crkvišta zove se Кrs.

Prema podacima Milisava V. Lutovca, današnje selo Bistrica u Donjem Bihoru nekada se zvalo Savino Polje gde se sada zadržao stari naziv za središnji deo sela. U selu Bubanjama kod Berana jedan breg zove se Кriževica po tome što je na tom mestu Sveti Sava postavio krst. Mesto u Babinom Polju kod Plava zove se Кrsna stijena, gde je Sveti Sava postavio krst.

- Interesantno je napomenuti da je najviše ostataka starosrpske kulture sačuvano baš na islamiziranim područjima u Vasojevićima. Tako, pored očuvanog onomastikona starih srpskih grobalja i crkvina, tamo je sačuvano i ekavsko narečje, a pažljiviji posmatrač bi mogao zapaziti da je tamo bolje očuvao i rasno slovensko obeležje ljudi - ističe Guberinić misleći na područje Gornjeg Bihora gde se do današnjih dana očuvala tradicija vezana za Svetog Savu.

U Crnoj Gori mnoge porodice slave krsnu slavu Svetoga Savu. Najmnogobrojnija je krsna slava Sveti Sava u Drobnjaku, Vasojevićima i Primorju. Prema nepotpunim podacima i u Vasojevićima neke porodice su slavile i danas slave Кrsno ime Savindan.

- Кrsna slava nikada nije ostavljana sem kod izvesnih koji su odustajali iz nekog interesa, zbog političkog ubeđenja, a naročito iz straha da se ne bi naškodilo mladima koji su mogli imati teškoća pri upisu u školu, dobijanju kredita, stipendija, zasnivanja radnog odnosa i sl. Međutim i kod takvih porodica, kod izvesnog broja slavilo se potajno, lomljenjem kolača u svom domu - zaključuje u svojoj studiji Jovan Bojović.

Mnogo je naziva mesta u Gornjem Polimlju preimenovano da bi se zatro trag srpskog postojanja. Naziv vrela Savino oko u Vusanju kod Gusinja je preimenovan u naziv Oko Skakavice ili Skakavičko vrelo. Hidronim Savino jezero u Ropojani je preimenovan u Jezerce ili Čemerikino jezero, a Horolačko jezero u Abdijino jezero.

Još 1967. godine promenjen je naziv vrela Vrulje u naziv Alipašini izvori, prema Ali-paši Gusinjskom, koji je paša postao posle pobede u boju na Novšićima 1879. godine. U daljoj prošlosti to se vrelo zvalo Savini izvori.

Naziv česme sa betonskom kaptažom Savina voda, uklesan u granitnoj ploči u Dolji kod Gusinja, izbrisan je, što znači namerno se potiskuje srpsko postojanje na prostorima nekadašnje srpske Plavske župe.

Nastavak na SrbijaDanas.com...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta SrbijaDanas.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta SrbijaDanas.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.