Izvor: Press, 18.Maj.2018, 18:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NA VENČANJE SRPSKOG KRALJA DOŠAO JE CEO SVET: Gosti su bili čak i Austrijanci, samo je jednoj zemlji bio ZABRANJEN PRISTU
Organizacija svadbe je poverena našem proslavljenom komediografu Branislavu Nušiću, a 24 sata uoči venčanja kralja Aleksandra Karađorđevića i kraljice Marije u Beograd je doputovalo više od 20.000 ljud
Kada su užasi Prvog svetskog rata počeli polako da blede i kada je stvorena Kraljevina SHS, Aleksandar Karađorđević već je bio "stari momak" - imao je 34 godine i od 1921. bio je kralj, ali bez >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << kraljice. Zato je stvar njegove ženidbe ubrzo postala ne samo lična stvar mladog monarha, već i ozbiljno državno pitanje.
Pošto venčanje monarha nikada nije samo njegova lična stvar, u izbor supruge za jugoslovenskog kralja uključio se i politički vrh novostvorene države. Glavno pitanje je bilo da li kraljica treba da bude "iz naroda" ili je bolje izabrati neku princezu ili knjeginju sa evropskih dvorova. Kako je u dinastiji Karađorđević do tada preovladavao običaj da se vladari žene Srpkinjama, zaključeno je da bi dobri bilo da kralj Aleksandar izabere "strankinju" i tako istovremeno "oplemeni dinastiju" i podigne međunarodni ugled kraljevine.
FOTO: WIKIPEDIA
Državne provodadžike tako su se razmilele po dvorovima Starog kontinenta i izbor je uskoro pao na rumunsku princezu Mariju, jednu od najlepših i najobrazovanijih princeza tadašnje Evrope. Ova dama je osim lepote i obrazovanja imala i veoma visoko poreklo - rođena je kao treće dete rumunskog kralja Ferdinanda, njena baka po majci je bila sestra ruskog cara Aleksandra III, a deda po majci drugi sin britanske kraljice Viktorije. Imala je nadimak Minjon, a školovala se na najprestižnijim školama. Osim rumunskog govorila je tečno engleski, nemački i francuski jezik.
Srpski prosci odmah su pohitali na rumunski dvor. Iako je reč bila o "ugovorenom braku" priča kaže da je princeza pristala čim su joj pokazali fotografije kralja Aleksandra. I ne samo to! Marija je odmah počela da uči srpski jezik i do trenutka polaska za Beograd već je vladala osnovama i mogla je da se sporazumeva.
Nepoželjni gosti
Kada je sve bilo ugovoreno, beogradski zvaničnici su se bacili na spremanje venčanja i uređenje grada. Organizacija je poverena našem proslavljenom komediografu Branislavu Nušiću, tada upravniku Umetničkog odseka Ministarstva prosvete. Svadba je zakazana u relativno kratkom roku, a bilo je potrebno sve spremiti za dolazak velikog broja stranih zvanica.
Na kraljevsku svadbu u Beogradu svoje izaslanike poslale su mnoge države. Predstavnike su poslali čak i Persija, pa i daleki Japan, a doputovao je i gost iz Austrije, sa kojom je do pre četiri godine Srbija ratovala. Jedini kojima je bio zabranjen dolazak bili su Bugari... sećanje na zločine koje je nad Srbima počinila ova vojska tokom Prvog svetskog rata bilo je još uvek suviše sveže i očigledno jače od diplomatske etikecije. Kako bilo, bilans je na kraju delovao skoro nestvarno - 24 sata uoči venčanja u Beograd je doputovalo više od 20.000 ljudi!
