Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Jan.2020, 05:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mihajlovićeva: Krećemo u nove projekte, zakoni potrebni da ih brže realizujemo

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, prof. dr Zorana Mihajlović, rekla je danas da je glavni cilj zakona o kojima je danas počela rasprava u Narodnoj skupštini, efikasnija realizacija projekata i nastavak reformi.

Mihajlovićeva je u uvodnom obraćanju poslanicima rekla da je u prethodnih nekoliko godina izgrađeno 350 kilometara auto-puteva i obnovljeno više od 500 kilometara pruga i da su upravo ta iskustva bila >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << osnov za izradu Predloga zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

"Ovaj zakon treba da omogući da budemo efikasniji u realizaciji infrastrukturnih projekata, posebno imajući u vidu da nas čekaju brojni novi projekti u okviru investicionog plana "Srbija 2025". To se posebno odnosi na brže rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, s obzirom na to da će se novi projekti realizovati na oko 50.000 parcela. Takođe, usvajanje zakona će pomoći da kao država ne dajemo osnov izvođačima za odštetne zahteve i da plaćamo penale za obaveze koje nismo uspeli da ispunimo", kaže Mihajlovićeva.

Ona je podsetila da se u novom investicionom ciklusu započinju novi projekti vredni oko pet milijardi evra.

"Već je obeležen početak radova na Moravskom koridoru, kao i na auto-putu i brzoj saobraćajnici Ruma-Šabac-Loznica, a počeli su radovi i na auto-putu Sremska Rača - Kuzmin, kao i na deonici auto-puta "Miloš Veliki" od Požege do Boljara. Takođe se pripremamo za početak radova na Fruškogorskom koridoru, brze saobraćajnice Iverak-Lajkovac. Verujemo da ćemo ove godine, u trećem kvartalu, početi radove i na projektu Niš-Merdare-Priština, odnosno na prvoj deonici, od Niša do Pločnika. Radi se i dokumentacija za deonicu Požega - Boljare, kao i za šumadijski koridor "Vožd Karađorđe", za koji očekujemo da bismo u 2021. godini mogli da počnemo radove. Sve su to veliki kapitalni projekti i zakoni koje donosimo mogu da pomognu da budemo efikasniji", rekla je Mihajlovićeva.

Govoreći o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, ona je rekla da je Srbija danas deveta na svetu na Duing biznis listi Svetske banke i da je namera Vlade da nastavi prilagođavanje domaćih propisa evropskim normama i unapredi određene norme u zakonu.

"U ovom zakonu posebno ćemo se baviti pitanjem licenci inženjera, gde će postojati obaveza inženjera za kontinuiranom edukacijom iz svojih oblasti", dodala je ona. Kao primer, ona je navela da u realizaciji projekta izgradnje brze pruge Beograd-Budimpšta od Beograda do Novog Sada, domaće projektantske kuće nisu imale dovoljno znanja da same urade projektovanje jer se nisu ranije susrele sa takvim projektima, te su im pomagali kineski inžerenjeri, kao i da je bilo slučajeva da pojedini članovi revizione komisije nisu bili upoznati sa određenim standardima koji već postoje u svetu.

Usvajanje Predloga zakona o Registru prostornih jedinica i Adresnom registru omogućiće da se reši pitanje velikog broja građana koji nemaju adekvatnu adresu stanovanja.

"Ukupno oko tri miliona građana ima prijavljeno prebivalište u ulicama bez određenog kućnog broja, od čega je 2,6 miliona građana prijavljeno na adresama za koje nije određen ni naziv ulice i ovim zakonom želimo da uredimo tu oblast", dodala je ona.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, treba da omogući efikasniju primenu zakonskih odredaba u praksi, dok će Predlog zakona o izmeni Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti omogućiti da se poveća maksimalna spratnost objekata koji se grade u okviru ovog projekta, sa šest na osam spratova. “Prvi stanovi za snage bezbednosti biće završeni krajem februara, početkom marta u Vranju, a počinjemo izgradnju još blizu 8.000 stanova i raspisujemo tendere do kraja aprila”, rekla je potpredsednica Vlade.

Mihajlovićeva je rekla da je u 2019. pušteno u saobraćaj oko 130 kilometara novih auto-puteva i da izmene Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju treba, između ostalog, da omoguće efikasnije usaglašavanje redova vožnje u javnom međumesnom saobraćaju, koje će pratiti dinamiku izgradnje novih auto-puteva.

Ona je naglasila da se u vodni saobraćaj ulaže oko 500 miliona evra, a da će izmene Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama omogućiti efikasniju realizaciju projekata prenošenjem određenih nadležnosti s Agencije za upravljanje lukama na resorno ministarstvo i regulisati tzv. minimalni nivo rentabilnosti lučkih usluga. Drugi zakon iz ove oblasti, Predlog zakona o hidrografskoj delatnosti, ima za cilj da uredi pravni okvir za ovu delatnost i doprinese većoj bezbednosti plovidbe.

Pred poslanicima su, kako je navela, i dva predloga odluka o oduzimanju svojstva dobra u opštoj upotrebi delu železničke infrastrukture.

"U pitanju je železnička infrastruktura koja čak i fizički ne postoji na oko 400 kilometara, a postoji u knjigama železnice i na nju se plaćaju određene naknade, pa će ove odluke omogućiti da se zemljište koje se ne koristi vrati na raspolaganje državi", dodala je ona.

Pored ovih zakona, na dnevnom redu su i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Islamske Republike Iran i Predlog zakona o potvrđivanju Aneksa i Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o saradnji u oblasti infrastrukturnih projekata.

Bez imena ulice dva miliona ljudi u Srbiji

Ona je dodala da u Srbiji tri miliona građana nema ni naziv ulice ni kućni broj, a 2,2 miliona je bez imena ulice.

Ona je, na sednici Skupštine Srbije, istakla da je zato potrebno da se usvoji predloženi zakon o registru prostornih jedinica i adresnom registru, kako bi se stanje u toj oblasti sredilo.

Zorana Mihajlović je, obrazlažući set od 13 zakona iz njenog resora koji su na dnevnom redu skupštinskog zasedanja, objasnila da su predložene izmene Zakona o planiranju i izgradnji potrebne zbog brže realizacije infrastrukturnih projekata predviđenih planom "Srbija 2020-2025".

"Želimo da sve bude brže i efikasnije urađeno, da se brže rešavaju imovinska pitanja i eksproprijacija. I da se brže i efikasnije koriste budžetska sredstva, da se ne kasni", rekla je ona, precizirajući da se samo na deonicama budućih autoputeva treba rešiti pitanje 50.000 parcela.

Skupština uspela da sakupi kvorum

Skupština Srbije je, umesto u 11 časova, kvorum uspela da sakupi u 11:15, kada je počela sednica.

Prethodno je, umesto u 10 časova, sednica počela u 10:30, ali tada nije bilo kvoruma, prvo je bilo prisutno 125, a potom njih 124, pa je početak odgođen za pola sata.

Početku sednice prisustvovalo je neophodnih 126 poslanika, a potom se broj povećao na 129.

Govoreći o gradnji jeftinih stanova za pripadnike snaga bezbednosti, Zorana Mihajlović je naglasila da se predloženim izmenama zakona povećava njihova spratnost, kako bi ih bilo što više napravljeno.

Ona je najavila da će prvi od tih stanova biti završeni krajem februara ili početkom marta u Vranju, a da u aprilu počinje izgradnja njih 8.000.

Za izmene Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju Zorana Mihajlović je rekla da su neophodne, jer je prošle godine pušteno u rad 120 kilometara autoputa, pa je neophodno uskladiti redove vožnje i administrativne procedure i postupke svesti na najmanji broj.

Na dnevnom redu je i odluka o oduzimanju dela imovine železnici, a Mihajlović je objasnila da železnička infrastruktura ne postoji na više 400 kilometara pruge, a vodi se kao imovina tog javnog preduzeća i na nju se plaćaju naknade, pa zato ne treba da više ima svojstvo dobra u opštoj upotrebi.

SRS: Paket od 13 zakona - propast i krah 

Poslanica Srpske radikalne stranke (SRS) Vjerica Radeta ocenila je danas da paket od 13 zakona iz oblasti građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture predstavlja propast i krah onoga što radi ministarka Mihajlović i poraz Vlade Srbije.

Vjerica Radeta je, na sednici Skupštine, konstatovala da je ono što radi Mihajlović "klasična špijunaža", jer se neki zakoni u njenom mandatu, poput onoga o planiranju i izgradnji, ili o plovidbi i lukama, menjaju po osam puta.

Radeta je navela da se zakon o vazdušnom saobraćaju otkad je Mihajlović ministarka menja po šesti put, o drumskom peti, a zakon o posebnim uslovima za izgradnju stanova za pripadnike službi bezbednosti za 1,5 godinu menja se tri puta.

Posledice donošenja ovakvih zakona katastrofalne su za sve ljude koji žive u Srbiji, naglasila je ona.

Prema mišljenju Radete, zakon o legalizaciji (ozakonjenju) menja se svesno toliko puta kako se ništa ne bi moglo legalizovati i onda, svesno se ide na to da 2023. godine počne njihovo rušenje, i onda se sa lokalnim funkcionerima deli novac.

Radeta je optužila Mihajlović da "leks specijalisom" za eksproprijaciju zemljišta na trasi "Moravskog koridora" želi taj proces da napravi na nezakonit način, "menja se namena zemljišta iz građevinskog u poljoprivredno, da bi ljudi dobili manje novca".

Ona je ukazala i da se zakon o planiranju i izgradnji donosi da bi se omogućilo investitorima malih hidroelektrana da ih izgrade samo uz građevinsku dozvolu, bez planske dokumentacije, "dozvole će dobijati onaj ko da više".

Radeta je, kao pravnik, zamerila i to što u predlozima svih zakona nema jasno propisanih pravnih normi, a oni čak ni formalno ne liče na zakonski tekst.

Mihajlović je, odgovarajući Radeti, demantovala sve njene navode, ističući da su njen rad u prethodnih nekoliko godina najbolje videli građani, jer je izgrađeno 350 kilometara autoputa i rekonstruisano isto toliko pruge.

Ona je poručila da o tome kako radi najbolju ocenu daje njen predsednik Aleksandar Vučić, koji je rekao da je ponosan na ono što je uradila.

Mihajlović je rekla da je bitno šta kaže "njen predsednik", a komentarišući zamerke Radete o čestim izmenama zakona, ona je konstatovala da "svaki zakon treba da se usavršava i menja za dobrobit privrede i društva".

Srbija je danas deveta u svetu u davanju građevinskih dozvola. U vreme kad ste vi bili na vlasti bila je 180, podsetila je ona Radetu.

Potom je usledila polemika njih dve u više navrata, na razne teme, uključujući i lične.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...