Izvor: Mondo, 12.Jun.2013, 16:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mediji u Srbiji površni i neprecizni
Mediji u Srbiji uglavnom površno i neprecizno izveštavaju o događajima u regionu i svetu, uz obrazloženje da javnost nije dovoljno zainteresovana za te teme.
Istraživanja pokazuju da je publika nezadovoljna obimom, selekcijom i sadržajem vesti iz inostranstva, ocenjeno je danas na konferenciji "Stvarna slika sveta".
Većina učesnika skupa složila se sa takvom ocenom, ukazujući na političke i finansijske uticaje kojima su mediji izloženi i zbog kojih se sve >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << više okreću senzacionalizmu, dok je direktor vesti i programa Al Džazire Goran Milić izrazio uverenje da današnji mediji nisu nimalo lošiji od onih pre ratova 1990-ih godina.
Mihael Erke, direktor Regionalne kancelarije Fridrih Ebert fondacije u Beogradu, primetio je da je za medije u kapitalizmu, koji se bore za opstanak, najvažnije da na sve načine privuku pažnju gledalaca i čitalaca, što se, kako je primetio, uglavom svodi na potvrđivanje već postojećih predrasuda javnosti, bez istraživačkog novinarstva.
Direktor Medijskog arhiva Ebart, Velimir Ćurguz Kazimir, primetio je da je dopisnička mreža smanjena, kao i uticaj nacionalnih agencija, dok raste uticaj društvenih mreža, blogova i foruma, koji često vrve od govora mržnje i maliocioznih komentara i koji se sve više koriste za spinovanje.
Kazimir je naveo da se ove godine u Srbiji manje izveštava o regionu, u poređenju s prethodnim godinama.
"Mi ovde uopšte nemamo predstavu kako se drugde u regionu živi. Zašto se ne bi izveštavalo i o pijačnom barometru, cenama, platama, osiguranju, obrazovnom sistemu, kulturi... Ako i mislimo da ljude ovde to ne zanima, zašto ne izveštavamo na takav način da ih zainteresujemo?", rekao je Kazimir.
Jovanka Matić, naučni saradnik instituta društvenih nauka, izjavila je da je publika u Srbiji veoma nezadovoljna obimom, selekcijom i sadržajem vesti iz sveta o kojima se, kako je kazala, izveštava površno, bez uvoda i objašnjenja.
Mlada i obrazovana publika, prema njenim rečima, smatra da se izborom vesti preuveličava značaj Srbije u svetu, kao i da ne postoji realna slika promena koje se odvijaju na međuanrodnom planu.
Britanski ambasador u Beogradu Majkl Davenport ocenio je da imidž Srbije na Zapadu nije onoliko pozitivan koliko je bio pre 50 ili 100 godina, ali da nije više ni onoliko pod senkom dešavanja iz 1990-ih godina.
Percepcija javnosti može biti promenjena, a na Srbiji je da razvije svoj brend na temelju realnosti, što predstavlja veliku odgovornost, rekao je Davenport i dodao da vlada mora da štiti slobodu medija i izražavanja.
Spoljnopolitički analitičar Momčilo Pantelić istakao je da su vesti iz sveta slabo prisutne u srpskim medijima i da je pristup tim vestima često jednostran i proizvoljan.
Pantelić je podsetio da su novinari nekada informacijama menjali svet i doprinosili njegovom povezivanju, dok je sada, zbog razvoja Interneta, ugrožen opstanak tradicionalnih medija.
Predrag Simić, predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS), ocenio je da mediji nisu uspeli "da objasne Srbiju svetu niti svet Srbiji", dok je Dragan Janjić, potpredsednik NUNS-a, ocenio da "vladajuće elite modifikuju javni diskurs prema sopstvenim potrebama" i vide medije kao alat za to, pri čemu najviše koriste tabloide, "kojima doturaju informacije o ljudima koje treba satanizovati".
Glavni i odgovorni urednik Radio Beograda Đorđe Vlajić ocenio je da se na Srbiju u svetu "sve manje gleda kao na izvor problema, a sve više kao na deo rešenja".
Podsećajući da su o Srbiji 1990-ih godina stvoreni stereotipi, Vlajić je napomenuo da se oni, s jedne strane, teško menjaju zbog "lelujanja u postmiloševićevskom periodu" ili povremenih incidenata poput paljenja džamija ili stranih ambasada, dok, s druge strane, postepeno iščezavaju zahvaljujući izveštajima o saradnji s Haškim tribunalom, dijalogu Beograda i Prištine, unutrašnjim reformama, borbi protiv korupcije...
Direktor vesti i programa Al Džazire Goran Milić nije se složio s većinom učesnika, ocenivši da današnji mediji nisu nimalo lošiji od onih pre ratova 1990-ih godina.
"Čak su i bolji: ima tri puta više novinara, tri puta više medija, 10 puta više televizija, novinari su obrazovaniji po fakultetskim diplomama, češće govore strane jezike...", rekao je Milić.
Jedan od problema je, prema njegovim rečima, to što danas postoji veća sloboda u izveštavanju, što nosi i veću odgovornost za izbor tema.
"Rekao bih da je problem i u tome što su nas nekada poredili sa SSSR-om, pa su ovi koji daju ocene - demokratski Zapad - govorili da su jugoslovenska štampa i televizija odlične jer su daleko bolje u odnosu na one u ŠSR-u", rekao je Milić.
"To je bilo tačno, ali sada su kriterijumi kakvi smo u poređenju s mrežama poput BBC, ZDF ili američkim medijima."
Milić je naglasio i da se mediji u Srbiji, Hrvatskoj ili Bosni i Hercegovini, mada ih ima 30-40 puta više nego ranije, bave istim pričama, umesto da prave univerzalne priče o lokalnim temama, koje će zanimati i svet.
Konferenciju su organizovali forum za međunarodne odnose EPuS i Fridrih Ebert fondacija.
(Tanjug, foto ilustracij: MONDO)
.jpg)
