Izvor: RTS, 03.Okt.2019, 11:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslanici o reviziji, računovodstvu i državnoj pomoći
Poslanici vladajuće koalicije najavili su podršku setu zakona iz oblasti finansija, među kojima je Predlog zakona o kontroli državne pomoći. Cilj predloženih zakona je podizanje nivoa kvaliteta finansijskog izveštavanja u Srbiji, što je jedan od preduslova za stvaranje boljeg poslovnog ambijenta u zemlji, za podsticaj razvoju domaće privrede i privlačenje potencijalnih stranih investicija.
Ministar >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << finansija Siniša Mali rekao je da se Predlogom zakona o kontroli državne pomoći, koji je pred poslanicima, jača transparentnost dodele državne pomoći, omogućava se efikasnija kontrola i otklanjaju nejasnoće koje su do sada postojale.
Mali je naveo da se usvajanjem tog zakona ispunjava i jedno od merila pregovaračkog Poglavlja 8 koje se odnosi na politiku konkurencije što povlači dobijanje pozitivne ocene Evropske komisije u godišnjem izveštaju.
Takođe, obezbeđuje se operativna nezavisnost Komisije za kontrolu državne pomoći.
Prema rečima ministra finansija, sada su jasno istaknuti i pobrojani instrumenti dodele državne pomoći, a pored subvencija i povoljnih kredita, instrumenti mogu biti i prodaja ili korišćenje imovine u javnoj svojini sa umanjenom naknadom ili bez naknade, otpis dela duga ili celog duga i drugo.
Dodao je da su precizno navedene situacije koje ne predstavljaju državnu pomoć.
Ministar objašnjava da se tim zakonom predlaže uvođenje registra državne pomoći. Naveo je i da je propisana jasna zastarelost povraćaja državne pomoći i to tek po isteku perioda od 10 godina počev od dana dodele državne pomoći.
Komisija za kontrolu državne pomoći steći će status pravnog lica, raspolagati sopstvenim budžetom i za svoj rad odgovarati Narodnoj skupštini.
Komisija će, kako je objasnio, sprovoditi analize dodeljene državne pomoći, a sačinjavaće i godišnji izveštaj o dodeljenoj pomoći, kao godišnji izveštaj o popisu šema te pomoći.
Takođe, komisija će moći da zabrani dodelu državne pomoći ukoliko oceni da je neusklađena, ali će moći i da naloži povraćaj već dodeljenih sredstava.
Komisija će imati pravo da kazni korisnika pomoći ako ne bude postupao po njihovom nalogu.
Mali: E-fakture obavezne od 1. januara 2022.
Siniša Mali kaže da zakon o računovodstvu predviđa uvođenje obaveznih e-faktura i to od 1. januara 2022. godine.
Prema predlogu tog zakonu, obaveza pravnim licima, odnosno preduzetnicima je da fakture kao računovodstvene isprave izdaju isključivo u elektronskom obliku, navodeći da će se tako pojednostaviti procedura njihovog izdavanja, skratiće se vreme neophodno za obavljanje poslova i biće omogućen brži povraćaj PDV-a.
Kada je reč o regulisanju računovodstvenih usluga, Mali je objasnio da će Komora ovlašćenih revizora izdavati dozvole pravnim licima i preduzetnicima za rad, dok će Registar voditi Agencija za privredne registre.
Mali je naveo da će Registar pružalaca računovodstvenih usluga početi sa radom 1. januara 2021. godine.
"Pravna lica, odnosno preduzetnici koji pružaju računovodstvene usluge u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona u obavezi su da usklade svoje poslovanje sa odredbama zakona", naveo je Mali.
On je dodao da se ukida obaveza sastavljanja i dostavljanja dva seta izveštaja, za statističke i druge potrebe i finansijske izveštaje, Agenciji za privredne registre.
Takođe, predloženim zakonom prihvata preporuka 28 MANIVALA za izmenu postojeće regulative u smislu zabrane krivično osuđivanim pravnim i fizičkim licima s njima povezanim licima, kao i saradnicima da budu osnivači i vlasnici pravnih lica i preduzetnika koji se bave pružanjem računovodstvenih usluga.
Mali: Do kraja godine spisak 100 najvećih dužnika
Ministar finansija najavio je da će do kraja godine biti objavljen spisak 100 najvećih poreskih dužnika.
Mali je, odgovarajući na pitanje samostalnog poslanika Miladina Ševarlića, rekao da zakon propisuje da se takva informacija objavljuje jednom godišnje, ističući da će spisak biti objavljen u narednih nekoliko nedelja, a sigurno do kraja godine.
Ševarlić je upitao kada će država da izdvoji pet odsto iz budžeta za poljoprivredu, što je, kako kaže, njena obaveza, a koja se unazad dugo ne poštuje.
Mali je primetio da se izdvajanja za poljoprivredu povećavaju iz godine u godinu i to je ilustrovao podatkom da se rebalansom budžeta za 2019. izdvaja tri milijardi dinara više u odnosu na planirani budžet.
Podrška vladajuće koalicije
Poslanici vladajuće koalicije najavili su podršku setu zakona iz oblasti finansija, među kojima je Predlog zakona o kontroli državne pomoći.
Poslanik Stranke moderne Srbije Aleksandar Stevanović rekao je u raspravi da smo zemlja koja voli državno da pomaže privredi i da to čini čak više nego zemlje EU.
On je primetio da Srbija više nema "razvaljene" institucije kao što je Fond za razvoj, ni "sipanje kofom para u preduzeća u restrukturiranju" ili "deluckanje kredita državnih banaka" pod parolom - ne moraš da ga vratiš.
Takvo ponašanje je Srbiju, kaže, dosta koštalo u prošlosti. Međutim, smatra da je državna pomoć i dalje prevelika, ali je bolje preusmerena.
On je naveo da se mora voditi računa da tržišna utakmica bude fer i ujednačena.
Ministar finansija Siniša Mali mu je odgovorio da je državna pomoć nešto što daju i druge zemlje, odbacujući navode da Srbija u tome prednjači. Kako je kazao, Nemačka je prošle godine dala 43 milijarde evra državne pomoći, Francuska 17 mliijardi evra, Mađarska 3,3 milijarde evra, a Srbija oko 538 miliona evra.
"Mi sada želimo da to bude na transparentan i kontrolisan način kako bismo sve standare koje prevashodno definiše EU ispoštovali", rekao je Mali.
Poslanik Pokreta socijalista Bojan Torbica podržava predloženi zakon i objašnjava da je osnovni razlog zbog čega je neophodno kontrolisati državnu pomoć njen negativan efekat za stanje na tržištu.
"Nekonotrolisana državna pomoć koja se primenjuje izvan zakonskih okvira dovodi do selektivne i dinamične neefikasnosti. Donošnjem novog zakona biće precizirane odredbe i otklonjene nejasnoće koje su uočene u priomeni, uz obezbeđivanje transparentnosti u dodeli državne pomoći", rekao je Torbica.
On je dodao da će Komisija za kontrolu državne pomoći biti nezvaisno telo i radiće po jasnim pravilima.
Poslanica SDPS Slavica Živković rekla je da će Komisija za kontrolu državne pomoći biti nezvaisno telo i dodala da se novim zakonskim rešenjem jasno propisuju pravila po kojima će ona raditi.
"Povraćaj dodeljene državne pomoći i dalje predstavlja osnovnu meru uspostavljanja tržišne konkurencije putem koje se otklanjaju tržišne anomalije nastale dodelom nedozvoljene pomoći", rekla je ona.
Dodala je da je uspostavljena i obaveza davaoca da Komisija dostavi plan usvajanja šema državne pomoći za narednu budžetsku godinu što smatra izuzetno važnim.
Kada je reč o Predlogu zakona o računovodstvu koji predviđa uvođenje elektronske fakture i obavezu dobijanja sertifikata za obavljanje tog posla, Mali je kazao da će sertfikati koje su računovođe dobile u prethodnom periodu važiti i dalje.
"Mi otvaramo za one koji će tek da se bave tom profestijom obavezu da budu licencirani i da na takav način imamo jedinstvenu bazu podataka", objasnio je Mali.
Poslanica SDPS je govoreći o predlogu zakona o računovodstvu kazala da je najveću pažnju privukao deo koji se odnosi na uslove za upisivanje u javni registar pružalaca računovodstvenih usluga.
Kako je navela, jedan od uslova za registraciju biće da najmanje jedna osoba bude stalno zaposlena u pravnom licu i da ima profesionalno zvanje iz oblasti računovodstva i revizije stečeno kod Međunarodne federacije računovođa.
"To znači da će knjigovođe i računovođe koje su posao naučile na kursevima ili obukama ponovo morati u školu", rekla je ona.
Mali je odgovorio da u Agenciji za privredne registre postoji nekoliko stotina preduzeća koja se bave pružanjem računovodstvenih usluga i nemaju ni jednog zaposlenog, a ostvaruju prihode.
On je istakao da je cilj zakona da se to uvede u red, pogotovo što je to preporuka MANIVALA-a tela Saveta Evrope koje daje savete vezane za sprečavanje pranja novca.
On je kazao da je zato zakonom predviđena obaveza dobijanja sertifikata.
Prema njegovim rečima, nije monopol to što su trenutno samo dve organizacije iz Srbije članice Međunarodne federacije računovođa koje će u Srbiji moći da izdaju licence za obavljanje tog posla, istakavši da se licenca može dobiti i kod drugih organizacija u svetu koje su članice Međunarodne federacije računovođa.
.jpg)
