Izvor: B92, 26.Dec.2019, 09:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Leukemija: Priča o čoveku koji je četiri puta pobedio rak

Kroz šta sve prolaze ljudi koji imaju leukemiju i kako se četiri puta protiv nje borio Predrag Slijepčević.

Predrag Slijepčević ima 55 godina. Pre 11 je oboleo od leukemije. Prvi put.

Naredne četiri godine, vodio je borbu sa ovom bolešću i pobedio - četiri puta. Danas je zdrav i pomaže onima koji prolaze kroz isto.

"Lekari znaju o leukemiji, ja je poznajem", počinje razgovor za BBC na srpskom Slijepčević.

Svakih 35 sekundi jedna osoba >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na svetu sazna da ima neki hematološki malignitet.

Jedan od njih je i leukemija - malignitet ćelija krvi i koštane srži. Može da bude akutna i hronična.

U Srbiji, više od 800 osoba svake godine oboli od nekog oblika leukemije, pokazuju podaci Registra za rak Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut.

"Od ovog broja 22 odsto - 183 osobe - činile su akutne leukemije, a 78 odsto - 650 osoba - hronične leukemije", piše u odgovoru koji je BBC na srpskom dobio od Instituta za javno zdravlje.

Akutna leukemija počinje naglo i brzo se razvija.

Predrag je sve do 2008. imao "običan" život. Radio je, zarađivao, želeo da obezbedi sinovima nešto. Nije imao vremena da bude bolestan.

"Jednog dana mi je odjednom postalo mnogo loše. Došao sam kući i supruga me je naterala da odem da vadim krv. Ona je videla kako izgledam, ja nisam. Bio sam žut, naduven, znojio sam se, pogled mi je bio izbezumljen. Ona je sve to videla i znala je da nešto ne valja.

"Sutra sam izvadio krv i kada su stigli rezultati, zvali su me iz Kliničkog centra, ponovo su mi vadili krv. Popodne tog dana otišao sam u Urgentni centar i tada je sve počelo."

Bilo je to u drugoj polovini juna 2008.

"Doktorka, sada ste me uplašili", rekao je Predrag.

Okrenula se i rekla: "A što?".

"Pitao sam kakve veze imaju moj brat i sestra s mojom bolešću. Odgovorila je - zbog transplantacije."

"Onda sam doživeo dvostruki šok. Kakve transplantacije?- maltene sam procvilio. Izlazila je i rekla: Zato što imate leukemiju. Eto, tako sam saznao od čega bolujem."

Lekari su onda izašli iz sobe.

"Oni su otišli, ja sam ostao u šoku. Sva trojica smo ćutali. Njih dvojica su znali, znali su gde su. Ja nisam imao blage veze. Oni su znali moj šok.

Terapije za akutnu leukemiju od koje je bolovao Predrag, dostupne su u svega nekoliko centara u Srbiji - Klinici za hematologiju Kliničkog centra Srbije, Vojnomedicinskoj akademiji, Klinici za hematologiju u Novom Sadu i u klinikama u Nišu i Kragujevcu.

Dr Ana Vidović kaže da je lečenje u Srbiji sve bolje i uspešnije, ali da je potrebno još mnogo rada i napora da bi ono bilo optimalno.

"Imamo standardne lekove za lečenje akutnih leukemija, kao i vrlo skupe antibiotike i antimikotike. Nedostaju nam inovativni lekovi. Takođe se moraju popraviti smeštajni i izolacioni uslovi za ove pacijente", priča dr Vidović.

"Pre svega ne postoje izolacioni boksevi, sa laminarnim, to jest pozitivnim pritiskom vazduha, sem u centrima i odeljenjima gde se vrši transplantacija koštane srži."

Stopa izlečenja kod pacijenata sa visokorizičnim oblikom akutnih leukemija je oko 20 odsto, dok je veća od 85 odsto kod citogenetsko/molekularnih povoljnih oblika i kod akutne promijelocitne leukemije.

Od akutnih leukemija na 100.000 stanovnika oboli od četiri do šest osoba godišnje, a koliko preživi zavisi od niza faktora.

"Na to utiče tip bolesti, broj leukocita pri dijagnozi, starost, pridružene bolesti, a najviše citogentsko/molekularne promene", priča dr Vidović.

"Trebalo bi znati da su glavni razlog mortaliteta ovih pacijenta teške infekcije, sepsa, kako bakterijske, tako i gljivične", dodaje ona.

Predrag Slijepčević kaže da uslovi u klinikama nisu dobri i da su infekcije česte.

Kada su stigli konačni rezultati, Predrag i njegova supruga seli su sa lekarkom koja ga je tada lečila. Bio je siguran da će umreti.

Njegov deda je sa 76 godina oboleo od leukemije i nije uspeo da se izbori s bolešću. Predrag je mislio da će se i njemu isto dogoditi.

"Pitao sam doktorku koliko vremena imam. Pogledala me je začuđeno i pitala kako to mislim koliko vremena imam. Ponovio sam pitanje i ona je isto uzvratila.

"Ona nije razumela da ću ja da umrem, pa sam morao da joj objasnim. Pitao sam je koliko vremena imam pre nego što umrem."

Lečenje akutne mijeloblastne leukemije traje oko šest meseci, priča dr Vidović.

"Svi pacijenti najpre dobiju terapiju u vidu kombinacije nekoliko citostatika. Nekim pacijentima nije potrebna transplantacija koštane srži, dok kod nekih posle terapije citostaticima, ona dolazi obavezno."

Stopa izlečenja je između 40 i 50 odsto, a događa se da se leukemija vrati.

Predragu se nakon prvog izlečenja vratila još tri puta. Zato je on, na neki način, fenomen kada je o ovoj bolesti reč, kaže dr Vidović.

"Ne postoje precizni statistički podaci, ali svega nekoliko procenata ljudi preživi četvrtu leukemiju."

Sva četiri puta je prolazio kroz strašne bolove, otkazivali su mu bubrezi, imao je rane u ustima, nije mogao da jede i pije.

"Sada sam se samo primakao tom osećanju, ali ne želim da se potpuno prisećam. Leukemija me je toliko puta tukla, da ja više nemam nikakav osećaj.

"Ne vidim bol i patnju na isti način kao ranije."

U borbi s bolešću pomogle su mu i dve rečenice koje je stalno ponavljao. Jedna je njegova, a drugu je pročitao u knjizi Dine Frenka Herberta.

"U toj knjizi ima mnogo jakih rečenica, a jedna od njih je - Strah je ubica uma. Ja sam u tu rečenicu poverovao.

Druga, njegova rečenica je "bol je prolazna".

Predrag danas pomaže pacijentima i njihovim porodicama kroz udruženje Leuka.

"Svi pričaju da mi koji smo bolesni, prolazimo kroz pakao, a niko ne govori u kakvom su paklu naše porodice.

"Ja sam morao da brinem samo o bolesti. Bio sam oslobođen svih drugih briga. A moja supruga je morala da radi sve. Da brine o meni i mojoj porodici."

Pošto je preživeo četiri leukemije, voli da kaže da je ekspert za nju.

Prva terapija kada mu je prvi put dijagnostikovana leukemija i čitavo lečenje kada se bolest vratila - najteže su mu pali.

"Kada se prvi put vratila, onesvestio sam se. Taj očaj je neopisiv. Ništa teže od toga mi se nije dogodilo. Jednostavno sam se raspao. Pao sam fizički u nesvest.

"Znao sam šta me čeka, a to je trenutak kada svako od pacijenata ponavlja samo da ne može više."

Kaže da je tada "bio lud, napet, besan".

Pošto bi se izlečio, svaki put je iz bolnice izlazio visoko podignutih ruku.

"Šetao sam i govorio - ja sam je pobedio. Svaki put sam rekao da, ako se vrati, pobediću je opet i pokazaću ko je glavni.

"To je bio moj stav. I danas je tako. I danas kažem - ako se vrati, pobediću je i peti put. Ne može mi ništa.

"Prihvatiću smrt onog momenta kada dođe, kada god da dođe, ali me leukemija neće ubiti."

Kako se bolest vraćala, Predrag je počeo da je posmatra kao arhineprijatelja.

"Bilo je momenata kada sam se trepavicama držao za život, ali sam preživeo."

Uz leukemiju, imao je i infarkte i dobio dijabetes.

U klinikama u kojima se leči ova bolest rade vrsni stručnjaci, kaže dr Ana Vidović.

"Puni smo entuzijazma i empatije. Sa svakim pacijentom i njegovom porodicom se uspostavlja, rekla bih, poseban odnos na bazi poverenja, uz objašnjenje oblika bolesti, načina lečenja, mogućih komplikacija.

"Iz ličnog 30-godišnjeg iskustva bih naglasila da se pacijenti pre svega boje nepoznatog, da je vrlo važno da veruju lekaru, koji bi trebalo da ima beskrajno puno strpljenja u objašnjavanju svih faza lečenja ove teške bolesti. Puno empatije, optimizma i humanog odnosa sa ovim pacijentima je već pola izlečenja."

Upravo strah od nepoznatog bio je i jedini strah koji je Predrag imao. Ali rečenica "Strah je ubica uma" mu je stalno bila na umu.

Kada je posle četvrte leukemije izašao iz bolnice, u grudima je imao, opisuje on, crnu koncentričnu kuglu,koju je skupljao. Nije je puštao da pukne.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...