Izvor: B92, 27.Nov.2020, 16:51

Korona virus, migranti i Srbija: Da li je migrantima zabranjeno kretanje

Nevladine organizacije zabrinute su zbog najave MUP-a da će "odgovoriti" migrantima koji se nađu van kampa bez dozvole

Pet godina od kada se Srbija susrela sa najvećim prilivom izbeglica i migranata, pitanje njihovog slobodnog kretanja ponovo je otvoreno usred do sada najjačeg talasa epidemije korona virusa.

U međuvremenu, antimigrantski protesti u Srbiji su postali učestaliji, kao i kampanje protiv >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << izbeglica i dezinformacije o njima na društvenim mrežama.

Procenjuje se da je od 2015. više od milion i po ljudi na putu do zemalja Evropske unije.

Prema podacima Komeserijata za izbeglice i migracije, početkom novembra je u Srbiji bilo više od 6.000 migranata u 19 centara, a još oko 1.200 van njih.

Kretanje je, kažu iz Komesarijata, regulisano Pravilnikom o kućnom redu u centru za azil i drugom objektu za smeštaj tražilaca azila, prema kojem se "kapije zaključavaju u 10 uveče i otvaraju u 6 ujutro".

Prema ovom pravilniku, potrebno je da korisnici prijave odsustva duža od 24 sata.

Međutim, u pravilniku se izričito ne pominju kraća odsustva, poput odlaska u šetnju ili prodavnicu.

"Mama, živ sam!"

"Mi iz prakse znamo da njima za odlazak u prodavnicu ili šetnju do sada nije bila potrebna nikakva posebna saglasnost, oni se eventualno jave upravniku da izlaze iz kampa i to je sve", kaže pravnica Beogradskog centra za ljudska prava Sonja Tošković za BBC na srpskom.

Pored toda, ističe Tošković, u slučaju iregularnih migranata ne postoji javno dostupan pravilnik kojim se izričito reguliše njihovo kretanje.

Iz Komesarijata uveravaju da ovaj pravilnik u praksi važi "i za azilne i za prihvatne centre".

Iako se izlasci kraći od 24 sata do sada nisu prijavljivali, praksa je sada nešto drugačija, kažu iz Infoparka.

"U većini kampova je od pre dve nedelje potrebna dozvola za odlazak do grada", kaže Anđelković.

Kako su kampovi uglavnom van gradova i nema svuda prodavnice u blizini, to u praksi znači da pojedini korisnici kampova više ne mogu u prodavnicu - "kao u Vranju, gde se centri nalaze na oko pola sata hoda od grada".

Pored toga, pojašnjava Anđelković, ako je neko živeo na ulici pre dolaska u prihvatni centar, potrebno je da "provede dve nedelje u izolaciji zbog korona virusa, pre nego što može da zatraži dozvolu za napuštanje centra".

Na pitanja BBC na srpskom o ovim navodima iz Komesarijata nisu odgovorili do objavljivanja teksta.

Oni, međutim, navode da se "prilikom evidencije izlazaka migrantima izdaje potvrda o izlasku koja im važi 72 sata".

"Ne postoji diskriminacija po pitanju izdavanja takvih potvrda, ali je jasno da su odlasci kod lekara uvek prioritetni", kažu iz Komeserijata.

Ukoliko se migranti i tražioci azila ne vrate u centar duže od 72 sata, smatra se da je njihovo mesto upražnjeno, a za tražioce azila se postupak obustavlja.

U slučaju povratka, moraju ga pokrenuti ispočetka.

"Pravni sistem Srbije izbeglice i migrante deli u dve grupe - tražioci azila i iregularni migranti", objašnjava pravnica BCLjP Sonja Tošković.

Ona dodaje da su tražioci azila ljudi koji su izrazili nameru da ostanu u Srbiji i ušli u odgovarajući postupak pri državnoj Kancelariji za azil.

Dok čekaju odluku, oni su u obavezi da borave u jednom od pet centara za azil, koliko ih ima u Srbiji - u Banji Koviljači, Bogovađi, Sjenici, Tutinu i Krnjači.

"Podneta prijava za azil se smatra osnovom za njihov boravak u zemlji", ističe Tošković.

Ukoliko ne žele da stanuju u centru za azil tokom postupka, oni mogu zatražiti odobrenje da borave u privatnom smeštaju dok čekaju na odluku o azilu.

Svi ostali, koji nisu ušli u azilni postupak, smatraju se iregularnim migrantima.

Oni su za državu pravno nevidljivi, kaže Tošković.

Prvi koraci mladića u Bosni koji je posle udara voza ostao bez nogu

Saopštenje, u kojem se kaže da će "svako ko prekrši zakon da naiđe na odgovarajuću reakciju MUP-a", zabrinjava nevladine organizacije jer, kako kažu, "nema nikakve nove uredbe, naredbe, niti bilo kakvog podzakonskog akta".

"Ni u jednoj zemlji ljudi ne mogu da borave u neformalnim naseljima i skloništima bez ikakvih dokumenata, jer to nije dozvoljeno, ali nas brine to što ne znamo kako tačno MUP planira da odgovori, pošto su zakonski moguće određene sankcije", ističe Tošković iz Beogradskih centra za ljudska prava.

Rohindža izbeglice: Odrastanje u najvećem izbegličkom kampu na svetu

Stranac koji dobije otkaz boravka u obavezi je da u roku od 72 sata napusti zemlju, a ako to ne uradi, država će pokušati da ga vrati u zemlju iz koje je došao na osnovu sporazuma o readmisiji - koji mora biti potpisan sa konkretnom zemljom.

"Međutim, moguće je i izricanje kazne u novčanom iznosu, a ko ne može to da plati dobija adekvatnu kaznu zatvora", ističe Tošković.

U uslovima pandemije, kaže, "nije verovatno da će ljudi biti vraćani na osnovu sporazuma o readmisiji", ali jeste verovatno da će biti sklonjeni sa ulica i "smešteni u centre".

"Komesarijat je saglasan sa stavom da migranti koji se nalaze u Srbiji treba da budu evidentirani i smešteni u prihvatne i centre za azil, jer je to za njihovo dobro, pogotovo imajući u vidu predstojeći hladni zimski period", kažu iz ove ustanove.

Oni dodaju i da su migranti "informisani o opasnostima od infekcije koronavirusom", te im je savetovano da se "što manje kreću i više vremena provode u centrima".

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...