Izvor: Southeast European Times, 07.Sep.2013, 18:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Korišćenje ćirilice i dalje osetljivo pitanje u Hrvatskoj
Analitičari kažu da će zvanično korišćenje ćiriličnog pisma pomoći da se izglade odnosi između Hrvatske i njene srpske manjine.
07/09/2013
Ivana Jovanović i Kruno Kartuš za Southeast European Times iz Beograda i Osijeka -- 7.9.2013.
Uvođenje ćirilice u Hrvatskoj nije prošlo bez kontroverze, ali eksperti kažu da je rešenost da se prihvate manjinski jezici u javnoj sferi važan korak ka miroljubivom suživotu.
To pitanje je posebno >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << osetljivo za mnoge Hrvate, koji vide ćirilicu kao bolni podsetnik na sukobe iz devedesetih između Srbije i Hrvatske.
"Uverena sam da će uvođenje dvojezičnosti doprineti sveopštoj normalizaciji i napretku odnosa između Hrvatske i Srbije, ali će biti i jedan od pozitivnih primera u EU", rekla je za .SETimes bivša hrvatska ministarka pravosuđa Vesna Škare-Ožbolt.
Škare-Ožbolt je izjavila da je oko 20 opština u Hrvatskoj ostvarilo formalne preduslove za zvaničnu upotrebu ćirilice i da bi primena trebalo da počne u bliskoj budućnosti.
Ona je dodala da Hrvatska i druge zemlje EU uvode dvojezičnost na područjima na kojima nacionalne manjine čine više od trećine stanovništva, a takođe je rekla da su uloge lokalnih vlasti i države ključne za uspešnu implementaciju.
"Hrvatska kao nova članica drži taj standard, iako su posledice rata još jako velike, pa se tako u Vukovaru može videti da postoji određeni otpor", rekla je Škare Ožbolt.
Vukovar, grad u istočnoj Hrvatskoj od oko 26.000 stanovnika, i dalje je simbol hrvatsko-srpskog konflikta. Na poljoprivrednom dobru Ovčara kod Vukovara dogodio se jedan od najvećih ratnih zločina tokom raspada Jugoslavije, u kojem je srpska vojska ubila 264 osobe.
Srbi čine oko 35 odsto stanovništva Vukovara, što im daje pravo na zvanično korišćenje ćiriličnog pisma, u skladu sa Ustavom Hrvatske. Ali, Hrvati su se usprotivili tome, organizujući proteste ove nedelje i uništavajući dvojezične znakove koji su postavljeni na državne zgrade.
Znakovi na ćirilici postavljeni su u hrvatskom gradu Udbina u centralnoj Hrvatskoj, gde oko 52 odsto od 2000 stanovnika čine Srbi.
Nemanja Relić, politički analitičar Srpskog demokratskog foruma (SDF), nevladine organizacije koja promoviše prava nacionalnih manjina, kaže da je reakcija u Udbini bila pozitivna u poređenju sa Vukovarom.
„U nekim oblastima jednostavno nema problema, dok se u drugim konstantno pojavljuju problemi. Najproblematičnije je u Vukovaru, jer je vlada neozbiljno pristupila problemu, a organizovale su se desničarske grupe koje žele da spreče sprovođenje zakona. Dvojezičnost nije samo manjinsko pitanje, nego socijalno i političko. Ljudi su siromašni, pa je lakše njima manipulisati i nacionalne i jezičke probleme stavljati na prvo mesto. Rešenje je u konstantnom radu na terenu, edukaciji i upoznavanju građana sa manjinskim pravima“, kaže Relić za .SETimes.
Relić smatra da bi prevladavanje ovog problema i uvođenje dvojezičnosti doprinelo rešavanju otvorenih pitanja između Hrvatske i Srbije.
„Zajedno sa ovim temama treba raditi na rešavanju pitanja izbjeglica i ratnih zločina“, rekao je Relić.
Miroslav Keveždi, saradnik Centra za razvoj civilnog društva iz Zrenjanina, u Vojvodini, i osnivač Institucije za kulturu vojvođanskih Rusina, rekao je da je jedan od koraka ka rešavanju manjinskih pitanja formiranje regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o zločinima i zajednička realizacija procesa tranzicione pravde.
"Poštovanje prava na zvaničnu upotrebu jezika i pisma po definiciji bi trebalo da relaksira odnose između nacionalnih zajednica, pa tako i njihovih matičnih država. Po logici reciprociteta, to bi trebalo da znači da se na poštovanje odgovara poštovanjem", rekao je Keveždi za SETimes.
Predvođene Srpskom naprednom strankom, nove vlasti u Novom Sadu, najvećem gradu u Vojvodini, promenile su prošle godine natpise na nekim kulturnim ustanovama i na javnim autobusima sa latiničnih na ćirilićne. Vlasti kažu su rekle da je svrha te da se zaštiti tradicija Novog Sada, u kojem žive pripadnici preko 20 nacionalnosti i u kojem se zvanično koriste srpski, mađarski, slovački i rusinski, zajedno sa latiničnim pismom.
"U tom smislu imamo drugačiji reciprocitet. Ukidanje latinice u Novom Sadu koincidiralo sa neprihvatanjem ćirilice u Vukovaru. Nacionalno radikalizovani elementi koriste svaku priliku da umanje prava drugima, a to stanje se izuzetno teško popravlja ili ponovo uspostavlja", dodaje Keveždi.
Za neke hrvatske državljane ćirilica je i dalje bolan podsetnik na sukobe iz prošlosti, a čak i pozitivan primer Udbine ne može da se odvoji od sećanja na ono što se dogodilo u Vukovaru.
"Udbina ima jednu od najmanjih stopa nezaposlenosti, a Vukovar ne. Pored geografske, to je najvažnija razlika. Jer, kako preko noći uvesti još jedno pismo i jezik u društvo koje je dvadeset godina učeno da mrzi taj jezik i to pismo", rekao je za SETimes Danilo Lovrić iz Medinaca, sela u regionu Slavonije.
Nikola Knežević, hrvatski Srbin iz Novog Sada i osnivač Centra za istraživanje religije, politike i društva, rekao je da većina ljudi podržava dijalog i saradnju, dok protivnici pribegavaju nasilju.
"Višejezičnost je u ovom slučaju lakmus papir koji prikazuje zrelost jednog građanskog društva i njegovu spremnost da prevaziđe konfliktnu prošlost i pruži ruku pomirenja dojučerašnjem neprijatelju", rekao je Knežević za SETimes.
Koje korake lokalne i državne vlade treba da preduzmu da bi osigurale sprovođenje prava manjina na upotrebu svog jezika? Podelite svoje mišljenje u prostoru za komentare.
Nastavak na Southeast European Times...
.jpg)
