Izvor: NoviMagazin.rs, 18.Feb.2020, 10:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko se i kako brinemo o kućama znamenitih istorijskih ličnosti
Kopitareva gradina, Kosančićev venac, Skadarlija i delovi opštine Stari grad predstavljaju neke od najvažnijih prostornih kulturno-istorijskih celina u Beogradu unutar kojih se nalaze domovi i spomen-muzeji znamenitih istorijskih ličnosti.
Istoričar Dejan Ristić za N1 kaže da je bitno identifikovati sve takve objekte i nastaviti praksu njihovog očuvanja.
"Nalazimo se ispred jedne od kuća znamenitih Srba, kuće Jovana Cvijića, koja je nedavno rekonstruisana >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << sredstvima Grada Beograda i ovo jeste primer dobre prakse kako se treba odnositi prema objektima u kojima su rođeni, preminuli ili jedan deo života boravili naši znameniti prethodnici i preci. Takvih kuća u Beogradu ima zaista puno, u Srbiji takođe, i one jesu predmet delimične brige i to treba reći. Ima nekoliko primera zaista dobre prakse poput Lubardine kuće, Cvijićeve kuće, spomen muzeja Ive Andrića i Paje Jovanovića... Međutim, sa time treba nastaviti. Pre svega, treba evidentirati sve te objekte, potom izraditi projekte njihove rekonstrukcije i naravno obezbediti sredstva za njihovu rekonstrukciju - ne samo u Beogradu, već i u drugim gradovima i mestima u Srbiji", objašnjava Ristić.
On dodaje da postoje i oni domovi velikana koji su zanemareni, a koje bi takođe trebalo sa pođednakom pažnjom negovati i tretirati.
"Nažalost, ima i primera naše višedecenijske nebrige prema kulturnom nasleđu, posebno prema kućama, odnosno objektima u kojima su boravili velikani. Ima ih i u Beogradu i širom Srbije. Treba da se fokusiramo na primere dobre prakse, jer to pokazuje da znamo, da umemo i da, kad hoćemo, sve to lepo izvedemo. Primeri dobre prakse treba da nam budu neka vrsta motivacije i primer kako treba raditi i u budućnosti i kada je u pitanju lokalna samouprava, Grad Beograd, ali i kada je u pitanju Ministarstvo kulture i informisanja na teritoriji čitave Republike Srbije", dodaje Ristić.
Osim Beograda, ne bi trebalo zanemariti ni domove znamenitih istorijskih ličnosti koje su živele van Beograda, ali i van zemlje, a Ristić kao rešenje predlaže određivanje stepena prioriteta na osnovu kog bi se ulagalo u održavanje takvih kulturno-istorijskih objekata.
"Ne bi trebalo zaboraviti ni objekte u kojima su boravili i naši velikani, a koji se nalaze van nacionalne teritorije poput rodne kuće Dositeja Obradovića u Čakovu u Rumuniji, ili kuće u kojoj je u Beču boravio i preminuo Vuk Stefanović Karadžić i čitav niz drugih. To su neka tri stepena: pre svega prestonica, repubika i inostranstvo. Jedan sistem koji bi mogao da se uspostavi relativno lako i onda odraditi prioritizaciju koja podrazumeva pre svega određivanje stepena ugroženosti konkretnog kulturnog dobra, u kakvom je stanju to kulturno dobro, koliko je značajna ličnost koja je u tom objektu boravila i naravno, ukrstiti te parametre i opredeliti se za one koji su najurgentniji i najznačajniji", kaže sagovornik N1.
Ristić napominje da je važno takvim objektima vratiti namenu u vidu ustanova kulture, ondnosno malih spomen-muzeja, kao što je to urađeno sa nizom legata u Beogradu i Srbiji, a što se pokazalo kao dobra praksa u svetu.
