Izvor: B92, 17.Nov.2019, 18:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko su "mikroradnici“ – hiljade slabo plaćenih ljudi koji omogućuju vaš digitalni život?
Tehnologija je mnogo uznapredovala, ali internet ne bi funkcionisao bez "stvarnih ljudi“ koji obavljaju sitne zadatke iza kulisa. Ali ko su ti takozvani mikroradnici i šta oni zapravo rade?
Zamislite samo jedan dan u svom "digitalnom životu".
Na telefonu ste, odlazite na pretraživač da pogledate obližnje restorane i pojavi vam se gomila relevantnih preporuka.
Vaša omiljena muzička aplikacija predložila je plejlistu koja se poklapa sa vašim ukusom, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << a fidovi na vašim društvenim mrežama uglavnom su lišeni uvredljivog sadržaja - ako ne računamo iritantne selfije s letovanja onog "savršenog para".
Ali da li ste znali - da nema skrivene armije hiljade radnika iz svih krajeva sveta, ništa od toga ne bi bilo moguće.
Oni nisu "face iz Silicijumske doline", već takozvani "mikroradnici" - kraudsorsovani da izvode zadatke koje mašine same ne mogu.
Ti poslovi često imaju lošu reputaciju - doživljavaju se kao slabo plaćeni i mogu da podrazumevaju mukotrpan posao prosejavanja uznemirujućih slika i video snimaka.
Ali za mnoge to je savršen posao.
Mikroradnici generišu podatke transkribujući, čisteći, ispravljajući i kategorišući sadržaj.
Oni pomažu da se podacima opskrbe algoritmi mašinskog učenja, koji čine osnovu veštačke inteligencije. Oni to rade tako što podacima dodaju ljudski element.
I tako oni mogu da nacrtaju granične okvire oko snimaka puteva da nauče automatizovane automobile kako izgledaju drvo, prepreka na putu i osoba u pokretu.
Oni taguju i sadržaje s osećanjima, tako da algoritmi za analizu sentimenta mogu da nauče kako zvuči "tužna" pesma ili da li su neki tekst ili reč "zabrinjavajući".
Ili mogu da anotiraju slike ljudi kako bi pomogli programu za prepoznavanje lica da razlikuje obeležja kao što su oči, nosevi i usta.
Vlasnik Amazona Džef Bezos nazvao je kraudsorsovani mikrorad "veštačkom veštačkom inteligencijom" kad je postavio prvu svetsku platformu te vrste 2005. godine.
Zvala se Amazonov Mehanički Turčin, po uređaju za igranje šaha iz 18. veka koji se pretvarao da se igrači takmiče sa mašinom, dok su u stvarnosti oni igrali protiv stvarne osobe, štaviše pravog pravcatog majstora za šah, koji je bio sakriven unutar mašine.
Amazon ga je prvi upotrebio za čišćenje miliona dupliranih stranica proizvoda, jer kompjuteri nisu mogli da primete suptilne razlike u stranicama, ali ljudi jesu.
Ali pošto jedan jedini čovek ne bi mogao da izvrši taj ogromni zadatak, razlomili su ga u male, diskretne, repetativne zadatke koje, u teoriji, mogu da završe ljudski radnici za svega nekoliko sekundi sa bilo kog mesta.
Onda su taj model otvorili svim kompanijama preko internet stranice koja je poslužila kao posrednik između kompanija koje traže te zadatke.
Mikroradnici iz svih delova sveta koji ih obavljaju tako budu plaćeni po zadatku
Teško je proceniti globalni broj kraudsorsovanih mikroradnika, jer kompanije ne objavljuju nikakve zvanične brojke sem svojih registrovanih korisnika.
Na Amazonovom Mehaničkom Turčinu, koji je najpoznatiji, procenjeno je da na MTurku svakog meseca radi na desetine hiljada ljudi, dok je 2.000 do 2.500 njih aktivno u svako vreme, u svakom trenutku - ovaj broj izračunao je Panos Ipeirotis sa Univerziteta u Njujorku.
Ova studija pokazala je da većina radnika sa MTurka potiče iz SAD-a i Indije - ali to je uglavnom zato što je platforma mnogo godina ograničavala pristup radnicima koji ne potiču iz SAD.
Sada postoji mnogo više platformi za mikrorad širom sveta.
Međunarodna organizacija za rad (ILO) pokušala je da mapira situaciju tako što je anketirala 3.500 mikroradnika u 75 zemalja iz svih krajeva planete.
Otkrili su da je prosečno godište anketiranih 33 godine. Trećina su bile žene, ali je ta brojka drugačija u zemljama u razvoju, gde one predstavljaju petinu.
Takođe su obrazovani - manje od 18 odsto anketiranih imalo je srednjoškolsku diplomu ili manje od toga. Četvrtina je studirala na univerzitetu, a 20 odsto imala neki post-diplomski stepen.
Više od polovine njih specijalizovano je u nauci ili tehnologiji, 23 odsto u inženjerstvu, a 22 odsto u informacionim tehnologijama.
Mikrorad ume da bude spas za ljude koji nemaju pristup tradicionalnim zaposlenjima ili izvorima prihoda, naročito u zemljama u krizi.
Mišel Munjoz živi u Venecueli, a onlajn radi poslednje dve godine.
Propala privreda i razuzdana hiper-inflacija čine mikrorad u Venecueli najboljom mogućom opcijom za Mišel da zaradi novac.
"Nekada sam imala ordinaciju. Ali, nažalost, morala sam da je zatvorim zbog migracija i zato što ljudi nemaju dovoljno novca da priušte zubara, moraju da brinu o hrani, obrazovanju i drugim stvarima. Prolazim mnogo bolje ovako nego kao zubarka", objašnjava ona.
Jahja Ajub Ahmed je Sirijac koji živi u kampu za izbeglice Darašakran u Erbilu, u Iraku, nakon što je pobegao od rata.
Ovde je naučio kako da bude mikroradnik.
Organizacija po imenu Priemptiv Lav naučila ga je engleski i IT veštinama koje su mu omogućile pristup poslovima na tržištu mikrorada.
"Možete da radite na daljinu i da generišete zaradu. Ovde je prijavljivanje za posao veoma teško, ne možete tek tako da izguglate posao, tako da vam to omogućava da radite a da ne morate da sa prijavljujete i šaljete CV", objašnjava on.
Naučio je kako da obavlja izuzetno precizne zadatke anotacije slika, kao što su stavljanje graničnih okvira oko slika ili crtanje segmentacionih maski.
"Vrlo sam uzbuđen što učim o mašinskom učenju i veštačkoj ingeligenciji", kaže on.
Ali postoje dodatne prepreke za radnike iz zemalja ka što su Irak budući da su zadaci usmereni uglavnom ka razvijenim zemljama, objašnjava Alen Nisu, iz Priemptiv Lava.
"Većina onlajn kraudsorsing službi ograničavaju Iračane da ne mogu da se prijave, ali čak i kad bi neko nekim čudom uspeo u tome, ne postoji način izvlačenja gotovine za obavljene poslove, budući da se sve transakcije dešavaju preko onlajn bankarskog sistema treće strane, kao što je PejPel, tako da oni moraju da se dovijaju preko specijalnih sporazuma sa kompanijama."
Još je teže ljudima koji rade sami od kuće.
Rafael Perez koji živi u Venecueli i zarađuje za život preko mikrorada opisuje jednu takvu situaciju.
On kaže da nije u mogućnosti da obavlja većinu zadataka koji se traže.
Dodaje i kako je mnogo puta izgubio novac od beskrupuloznih najamnika koji ga nisu platili.
"Sećam se da sam jednom zaradio 180 dolara za 15 dana posla. To je mnogo novca, ali me oni nikad nisu platili. Slao sam im mejlove, zvao ih... ali nemate zapravo kome da se žalite."
Mikrorad se često nalazi na meti kritike zato što se loše plaća. Anketa ILO-a pokazala je da su radnici zarađivali, u proseku, 4,43 dolara po satu. Ali plata umnogome varira od slučaja do slučaja.
Naknade se razlikuju po regionima i dok američki radnici zarađuju u proseku 4,70 dolara (što je i dalje niže od tamošnje garantovane minimalne zarade), radnici u Africi budu plaćeni i 1,33 dolara.
A ove naknade ne uzimaju u obzir da radnici u proseku potroše 20 minuta na neplaćene aktivnosti za svaki sat plaćenog posla.
To uključuje traženje zadataka, rađenje testova da bi pokazali da su kvalifikovani za zadatak i odgovaranje na test pitanja koje je sastavio poslodavac radi kontrole kvaliteta.
"Provodim po čitav dan ili veći deo dana tražeći zadatke. Kad uleti neki, moram odmah da sednem da ga radim", kaže Rafael.
Oni takođe provode vreme izbegavajući prevarante.
Mišel kaže da je u početku padala na prevarantske sajtove, ali sada veoma vodi računa o tome da ih prvo proveri i da sajtovima da probni period pre nego što uopšte krene da radi za njih.
Način na koji se ovi radnici plaćaju takođe nije klasičan.
Radnici koji budu plaćeni elektronski moraju to onda da pretvore u gotovinu, tako da koriste pir-to-pir platforme na kojima posrednici uzimaju proviziju za pretvaranje elektronskog kredita u gotovinu.
Rafael kaže da po dobrom danu može da zaradi osam do deset dolara dnevno, za šta može da kupi mali karton jaja, kilogram kukuruznog brašna i kilogram pasulja.
"Nećete živeti veoma dobro, ali ćete zato jesti dobro", kaže on.
On se usredsređuje na ono što zove "turobnim" ali lakim zadacima pronalaženja informacija na vebu i tagovanja delova rečenica.
Mišel, u međuvremenu, radi zadatke sa prevođenjem, crtanjem graničnih okvira i analizom sentimenta. Ona za BBC priča o jednom dobrom danu kad je zaradila 80 dolara, koje je onda iskoristila za kupovinu pametnog telefona koji sada koristi u svom mikroradu.
Ona i dalje misli da bi trebalo da bude više "podrške i priznanja" za mikroradnike, a ima i utisak da platforme zarađuju mnogo novca od njihovog rada a "ono što nas plate, makar ovde u Venecuelu, vrlo je malo."
Paola Tubaro, koja je proučavala praksu mikrorada, misli da ova vrsta posla nije prelazna, već da je od strukturalne važnosti za razvoj novih tehnologija kao što je veštačka inteligencija.
"Čak i ako mašine nauče da razlikuju, na primer, mačke od pasa i ne treba im više primera, i dalje ćete morati da ih opskrbljujete novim detaljima da bi prepoznali saobraćajne znake na drugim jezicima ili u drugim zemljama."
Kako se te tehnologije budu proširivale, tako će se povećavati i potreba za ljudima koji će ih puniti podacima, "tako da to nije nešto što je privremeno", kaže ona.
Trenutno ne postoji državna regulativa za platforme mikrorada, pa platforme same određuju uslove rada. Kritikovan je i nedostatak podrške za one koji preuzimaju moderisanje sadržaja i izloženi su uznemirujućem sadržaju, sa čim moraju sami na kraju da se izbore.
ILO poziva na bolje regulisanje sektora kako bi se ispunili osnovni uslovi kao što su minimalna zarada i veća transparentnost plaćanja.
Za sada, kaže Tubaro, "mikrorad je za mnoge nevidljiv i privlači vrlo malo pažnje javnosti."
Čak se i etička debata oko veštačke inteligencije, kaže ona, bavila transparentnošću i pravičnošću algoritama, ali "nije uzela u obzir radnike koji stoje iza same produkcije veštačke inteligencije."
"Ne može biti fer ako ti ljudi nisu dovoljno plaćeni ili nemaju neku vrstu socijalne zaštite. Ukoliko ljudi rade pod istim uslovima kao u fabrikama iz 19. veka, to naše društvo neće prihvatiti kao nešto što može biti u redu."
Izvor: BBC News na srpskom
.jpg)
