Izvor: Vesti-online.com, 17.Okt.2011, 14:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ko kontroliše medije u Srbiji (1): Širom zatvorenih očiju

"Vesti" objavljuju šokantan izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije o višegodišnjoj sprezi tajkuna, države i stranaka u kontroli informacija i pljačkanju građana

Srpska medijska scena nikad nije bila pokorenija, nikada ućutkanija i licemernija. Do tog alarmantnog stanja stigla je preko snažnih perfidnih i direktnih pritisaka države, koja je omogućila da politički krugovi i vladajuće strukture uspostave potpunu kontrolu nad njima. Otuda danas u Srbiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << više ne postoji slobodno glasilo iz kog bi građani mogli da dobiju potpunu i objektivnu informaciju.

Zato takva glasila na najvulgarniji način važne događaje ili listom prećutkuju ili o njima izveštavaju selektivno i namerno nepotpuno. I ne samo to: svi mediji, odnosno njihova rukovodstva su korumpirani, a novinari osiromašeni, poniženi, ućutkani i uplašeni.

Ova zastrašujuća konstatacija izneta je u Izveštaju o pritiscima i kontroli medija u Srbiji na 50 strana Saveta za borbu protiv korupcije, inače organa Vlade Srbije. Autentičnost izveštaja, do koga su "Vesti" došle još pre više nedelja, konačno je potvrđena na nedavno održanoj konferenciji za štampu u beogradskom Medija centru. Konferenciji je prisustvovalo desetine novinara i televizijskih kamera.

Baš ti novinari, njihova glasila i njihov licemeran odnos prema toj užasavajućoj situaciji, potvrdili su sve što je o štampi, radio i TV stanicama u Srbiji utvrđeno u tom šokantnom izveštaju.

Naime, sledećeg dana samo dva dnevna lista su objavila kratak, veoma neodređen pregled sa konferencije i to samo onoga što je odgovaralo vladajućim političkim strukturama i glavnim urednicima tih listova. "Vesti" iznesene podatke donose u celini.

U svom opsežnom i mukotrpnom istraživanju, Savet je otkrio upravo ono što bi trebalo da bude udarna medijska priča.

Otkrio je koji su to politički krugovi, državne strukture, koja ministarstva i pojedinci koji drže monopol nad medijima; na koji način se ispumpava novac poreskih obveznika i kako završava u privatnim džepovima, omogućavajući pojedincima lako bogaćenje; kako vlast učestvuje u tom prljavom poslu, kako zataškava i legalizuje te prljave poslove; kako država preko svojih institucija, naročito preko Republičke radiodifuzne agencije prikriva imena vlasnika; kako ofšor kompanije služe za razne manipulacije; kako se preko projekata, pretplata, oglašavanja i reklama isisava državni novac, kako se preko moćnih marketinških agencija i produkcijskih ugovora pojedinci iz vlasti i visoki funkcioneri partija na vlasti bogate ili trpaju pare u svoje džepove po principu "ja tebi, ti meni"; kako članovi porodica visokih državnih funkcionera preko svojih fiktivnih preduzeća dele državne pare, nameštaju poslove...

A tek šta se sve radilo oko dodela dozvola za emitovanje programa i način eliminacije postojećih TV stanica, a dodeljivanja dozvola za emitovanje onim TV stanicama koje nisu ni postojale! Sve je to rađeno uz obilato prisustvo političkih stranaka, aminovanje državnih organa i pozamašnog novca kontroverznih biznismena ili tajkuna.

Na kraju, otkrivena je sva prljavština oko privatizacije pojedinih dnevnih listova sa najdrastičnijim primerom privatizacije giganta štampe "Večernjih novosti".

U Zakonu o javnom informisanju u članu 7. izričito stoji: "Radi zaštite slobode načela i pluralizma ideja i mišljenja, zabranjuje se svaki vid monopola u oblasti javnog informisanja. Takođe, niko ne može imati monopol na osnivanje, distribuciju javnog glasila, niti iko može imati monopol na objavljivanje ideja, informacija i mišljenja u javnom glasilu."

Savet se nije ustručavao čak ni da za ovako kriminalizovano i posrnulo stanje u srpskim medijima imenuje krivce. Pored političkih krugova, partija na vlasti, vladajućih struktura, posebno je za krivce imenovao dve državne institucije - Republičku radiodifuznu agenciju i Agenciju za privredne registre.

One su mimo važećeg Zakona o radiodifuziji (član 41) koji strogo zabranjuje izdavanje dozvola za rad domaćim pravnim licima kojima su osnivači strana pravna lica registrovana u drugim državama i kojima nije moguće utvrditi poreklo osnivačkog kapitala, registrovali i izdavali dozvole za rad baš tim glasilima.

A takvih je, utvrdili su istraživači Saveta, 12 dnevnih novina, sedam nedeljnika, šest TV stanica i pet radio-stanica, nad kojima su državni organi, partije i uticajni pojedinci uspostavili apsolutnu kontrolu. Savet je objasnio i na koji način se to čini.

Državne institucije samo prošle godine uplaćivale su i ovim listovima velika budžetska sredstva, samo za promocije više od 15 miliona evra, za oglašavanja još 25 miliona evra, kao i 21,5 milion evra za projekte i reklame. Posebno su isisavale budžetski novac agencije za odnose sa javnošću, marketinške i produkcijske agencije koje su i danas u vlasništvu aktivista partija na vlasti, visokih državnih i visokih partijskih funkcionera.

- Zbog toga, mediji u Srbiji apsolutno su izgubili samostalnost i svoju primarnu značajnu ulogu u informisanju građana o stvarima važnim za njihov život. Medije danas njihovi vlasnici, političari i partije na vlasti koriste isključivo za ostvarivanje izbornog rezultata i lično bogaćenje pojedinaca - kaže Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije.

Savet za borbu protiv korupcije posebno se osvrnuo na otvoreno nastojanje aktuelne vlasti da po svaku cenu zadrži monopol nad medijima sa nacionalnom frekvencijom, regionalnim i opštinskim. Država Srbija čini to i sada bez obzira na ozbiljno upozorenje i Evropskog parlamenta i bez obzira na Zakon o radiodifuziji koji je sama donela, a koji beskrupulozno krši.

Takođe, ovim zakonom, a na kojem je insistirala i Evropska unija, regulisano je pitanje transparentnog kapitala u medijima. Međutim, u svom izveštaju Savet tvrdi da nijedno od ovih načela u praksi nije primenjeno ni u jednom mediju na teritoriji Srbije. Naprotiv, sve je rađeno suprotno zakonskim normama, a u interesu pojedinaca, visokih aktuelnih partijskih i državnih funkcionera i članova partija na vlasti.

Za takvu tvrdnju navode se i ključne činjenice da svi mediji rade sa licencama, da su svi registrovani, a da im se imena vlasnika ni danas ne znaju, kao i da su osnivači sa Kipra, Dominikane, Sejšela... Sve suprotno Zakonu o javnom informisanju.

Upravo takvim postupcima državni organi oduzeli su slobodu medijima, a u njihovim finansijskim poslovanjima legalizovali kriminal. Omogućili pojedincima da neometano preko svojih privatnih preduzeća sklapaju poslove sa državnim institucijama na čijem su čelu baš vlasnici tih privatnih preduzeća.

Omogućujući im da bezbrižno isisavaju novac poreskih obveznika, ne hajući na Zakon i ne vodeći računa o sukobu interesa, koji su u svim ovim slučajevima čisti kriminal. O svim ovim prevarama, pljačkama u kojima je učestvovala država Srbija sa svojim organima biće reči u narednim danima.

Pritisci na srpske medije od strane vlasti i njihova ućutkanost bila je primećena i od strane međunarodnih faktora. Tako je Evropski parlament usvojio 19. juna 2011. godine Rezoluciju o procesu integracija Srbije, u kojoj je izražena ozbiljna zabrinutost zbog pokušaja vlasti da kontroliše rad medija. Srbiji je tim aktom skrenuta pažnja na koncentraciju vlasništva i odsustvo transparentnosti u vlasničkoj strukturi javnih glasila.

Nastavak na Vesti-online.com...