Izvor: Southeast European Times, 26.Mar.2013, 17:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kipar se suočava sa dubokom recesijom, ali je izbegnut najgori scenario

Kiparski bankarski sektor biće restrukturiran na osnovu sporazuma postignutog u nedelju.

26/03/2013

Kornelis van Zveden i Endi Dabilis za Southeast European Times -- 26.3.2013.

Kipar se suočava sa ogromnim ekonomskim padom, kao rezultat sporazuma ekonomskog spasa koji je postigao sa kreditorima, kažu analitičari. Ali, izbegnut je najgori scenario izlaska iz evra. „Nekontrolisano neispunjavanje dužničkih obaveza osiromašilo bi sve“, rekao je Adrian >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << Klop, direktor investicija Brajan Garnije aset menadžmenta, u izjavi za SETimes.

Aleks Sakelariu, istraživač na Univerzitetu Panteion u Atini, priznaje da kiparske banke imaju problema.

„Tamo se nalazi novac ruskih oligarha, a EU to ne prihvata“, rekao je on za SETimes.

Sporazum o spasu u vrednosti od 10 milijardi evra uključuje zatvaranje Laiki banke, druge najveće banke u zemlji.

Ulozi u iznosu do 100.000 evra u Laici banci biće prebačeni u Banku Kipra, najveću banku u zemlji. Ali, vlasnici uloga većih od te sume suočiće se sa ogromnim gubicima. Vlasnici obveznica i akcija mogli bi da izgube sve.

Iako nije objavljeno puno detalja sporazuma, čini se da Kipar neće uspostaviti kontrolu kapitala. Laiki banka će biti zatvorena pre nego što se druge banke, koje su ostale zatvorene više od nedelju dana, ponovo otvore. Time će se odliv stranih uloga ograničiti na one u Banci Kipra.

Brugelov institut u Briselu pozdravio je mogući odlazak velikih ulagača, među kojima je dosta Rusa.

„To je poziv na otrežnjenje vlasnicima obveznica“, rekao je Klop. „Doprinos vlasnika obveznica postaće pravilo od 2018. godine, kada EU uvede nove zakone.“ Analitičari se trude da predvide efekte na realnu ekonomiju, ali pesimizam i dalje vlada.

„Evropska komisija je predvidela smanjenje BDP u iznosu 3 odsto u ovoj godini, ali to je svakako previše optimistično“, rekao je Zolt Darvaš sa Brugelovog instituta u izjavi zaSETimes.

Analitičar Kraljevske banke Škotske Li Tirel-Hendri nije želeo da iznosi preciznu cifru. „Ali, naša analiza ukazuje na pad u visokim jednocifrenim brojevima u narednim godinama“, rekao je on zaSETimes.

Francuska banka Sosijet ženeral predvidela je da će kiparska ekonomija izgubiti petinu svog obima do 2017. godine.

Mnogi analitičari pozdravili su činjenicu da su se, pored poreskih obveznika, među onima koji gube novac našli i oni koji preuzimaju rizike.

„Štediše širom evrozone postaju izbirljive oko toga gde će staviti svoj novac“, rekao je Klop. „Dogovor oko Kipra ubrzaće taj proces. Štediše postaju svesne da postoje dobre i loše banke, čak i u zemlji kao što je Nemačka.“

Međutim, kiparski analitičari su drugačijeg mišljenja.

„Lideri evrozone dali su pogrešne signale međunarodnim investitorima u evrozoni“, rekao je Jorgos Leventis, direktor Međunarodnog bezbednosnog foruma na Kipru, u izjavi za SETimes. „Ko može da garantuje da neće učiniti isto sa oslabljenim italijanskim i grčkim bankama?“

Ali, i dalje je tu pitanje da li će Kipar promeniti svoj nadzor banaka.

„Pukotine u ovoj bici dotiču se pitanja da li će kiparski Grci nastaviti da peru ruski novac ili će biti uzorna država članica EU“, kaže Ahmet Sozen sa Univerziteta istočnog Mediterana u delu Kipra koji je zauzela Turska, u izjavi za SETimes.

U Grčkoj, koja se priprema da Pirejska banka apsorbuje kiparske filijale, postoji rezigniranost što kreditori uvek dobiju ono što hoće.

„Ne znam da li će taj sporazum pomoći ili ne“, rekao je za SETimesmesar Demetris Kaidaris, dodajući da se protivi ideji poreza na uloge. „Radim 10-12 sati dnevno da bih imao novac u banci“, kaže on.

Irini Raftopulos, službenica koji živi u Atini, kaže da je ponosna na kiparski parlament, jer je glasao protiv originalnog plana delimične zaplene bankovnih računa, uključujući one sa manje od 100.000 evra.

Nastavak na Southeast European Times...