Izvor: Vesti-online.com, 20.Sep.2018, 03:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Karađorđe u narodnom predanju (27): Država slična ježu

Bez želje da se o minulim zbivanjima naše istorije "spletkari" i sa namerom da se posvedoči istina, izrecimo ono što smatramo najvažnijim rezultatom pregnuća srpskog naroda u prvim decenijama 19. veka, i pre svega Karađorđa, njegovih vojvoda i junaka: Izvojevana je suštinski slobodna srpska država, sa slobodnim građanima i seljakom, vlasnikom sopstvene baštine.

Svakako, trebalo je vremena - u pitanju su čitave decenije, da se ovo stanje i ove tekovine odbrane i učvrste. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Srpska lađa "korablja", po rečima pesnika, potonula posle Kosovskog boja, pojavila se na Suncu. U međunarodnim odnosima, u evropskom sistemu država, pojavila se, prvo kao vazalna, a kasnije kao država, mala, ali po rečima istaknutog nemačkog državnika "slična ježu", daleko čvršća i bar potencijalno uticajnija nego što bi se reklo, kazivao je istoričar Nebojša Damnjanović za projekat "Karađorđe i Srpska revolucija 1804 -1817":

- Prethodeći ustancima balkanskih naroda, srpska 1804. je postala ishodišna tačka istorije evropskog jugoistoka 19. i 20. veka. Što se srpskog naroda tiče, preokret, "obretnije" pod Karađorđem je, ušavši u danak kolektivnog, nesvesnog - kazano terminima psihologije, postao jedna od generalnih crta nacionalnog arhetipa. Sama ličnost Karađorđeva, u iskazanoj ukupnosti, bez pojednostavljivanja i ulepšavanja, ali sa onom izvornom, nepopravljivom snagom je, po rečima Isidore Sekulić, uz Njegoša, Vuka Karadžića i Svetog Savu, naravno, u samom vrhu onoga što je dala, kako pesnikinja reče - "opasala" ukupna snaga srpskog naroda.

- Buduća sistematska istraživanja reći će nam više o obimu i dubini odjeka i uticaja srpske nacionalne revolucije, koja je za svoj narod, za svoje slobodne države, uradila toliko da čitav 19. vek, nije bio dovoljan da bi se ostvarila i učvrstila, nažalost privremena postignuća.

Akademik Vladimir Stojančević je govorio da je Karađorđe bio za jedno poštovanje zakonitosti. Najbolji dokaz da je Karađorđe poštovao moralnost, da je poštovao zakonitost, jeste u tome što je on svojom rukom bezmalo, naredio, obesio, svoga brata, zato što je činio zločine u pozadini fronta.

- Neće biti banalno da kažem o čemu se radilo. I ne samo to, on je progonio sve vrste nezakonitosti gde god je mogao, sve negde do pred kraj ustanka. To se lepo vidi iz njegovog Delovodnog protokola, koji je verno, slikao opšte psihološke, moralne situacije u kojima se Srbija našla, naročito, posle potpisivanja Bukureškog mira početkom leta 1812. godine.

- Može se zaključiti da je Karađorđe bio demokratski raspoložen, u onom patrijarhalnom smislu. Patrijarhalna je organizacija društva u Srbiji toga vremena, a Karađorđe je poštovao red, neka pravila, koja su važila kao nova u ponašanju i u svakodnevnom životu, i u međunarodnim odnosima, pogotovu kada je reč o delikatnijim stvarima, kao što su politika i diplomatija.

- Karađorđe je svakako jedna od najbitnijih ličnosti srpske istorije, kreator moderne srpske države. Tvrdim da bez Karađorđa i bez Prvog srpskog ustanka ništa Miloš ne bi uradio da nije bilo postignuća. Uostalom, sam način da su za vreme kratkih primirja, Turci koji su prolazili kroz Srbiju i išli u Austriju, morali da imaju srpsku dozvolu, negde dole kod Aleksinca, u Negotinu, ili na dunavskim pristaništima, recimo, kod Kladova u Tekiji, kada su turski trgovački brodovi išli prema Zemunu i dalje prema Novom Sadu, zbog trgovačkih poslova koje su oni imali sa Austrijancima.

- Prema tome, Karađorđe je svestrana ličnost, a greše istoričari koji smatraju da je on bio prost, da on nije imao smisla za druge delatnosti sem za vojevanje. Ponavljam, Karađorđe zahteva novu, temeljnu, daleko temeljitiju studiju nego što je do sada pisano.

- Karađorđe je bio čovek koji je imao specijalan osećaj za sirotinju, za socijalnu pravdu. To se vidi, iz Protokola, ali i iz drugih spisa i studija, na osnovu zvanične dokumentacije, ne samo naše, nego i austrijske i turske. Karađorđe je tražio od svojih starešina pošto-poto, da se oni što imaju protiv njega ili u međusobnim sporovima, da to iznesu na skupštinama ustaničkih vojvoda i uopšte starešina, koje su se održavale krajem svake godine, od Malog Božića.

Karađorđe, zaslužuje da se ponovo, celovito, ali sa jednim razumevanjem za opšte prilike toga vremena, prostudira višestrukom metodom. Ne samo, metodom jednog istoričara klasičnog obrazovanja, nego i susednih disciplina naučnih, sociologa, antropologa, etnografa, psihologa, ako hoćemo, svakako i svih onih koji pokazuju interes za njega - kaže akademik Stojančević.

Nastavak na Vesti-online.com...