Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Dec.2019, 16:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako je živeti na salašu?

Iako je u Banatu sve manje salaša, retki zaljubljenici u taj način života pravi su panonski Don Kihoti. I dok se prava zima i sneg još nećkaju, ništa ne remeti idiličnu sliku salaša u blizini Kikinde, koji kao da vraća kazaljke na satu u neko vreme prošlo.

Dok je severac brisao po banatskoj ravnici, kao svetionici Panonskog mora odolevaju retki salaši u Banatu. Salašarski život je posebna životna filozofija, a Jasmina i Oto, salašari na severu Banata, s posebnom strašću >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << žive u skladu s prirodom. Malo je onih koji su u 21 veku spremni na to.

"Salaša više nema jer je svima sve strašno - strašno blato, strašan vetar, strašna kiša. Meni je ovde uvek lepo i sve mi je lepo."

Iako su mogli da biraju, odlučili su se za salašarski život. Posvećeni zemlji od koje i za koju žive. Kada su joj životne okolnosti to dozvolile, Jasmina je nastavila porodičnu tradiciju života na salašu. I nikada nije zažalila.

"Apslotno ne, toliko sam želela da dođem i dokle god me zdrav lje služi biću tu. Samim tim što si okružen prirodom, životinjama, ti njima pružiš pažnju – one to tebi duplo vraćaju."

I pored posla, Jasmina i Oto imaju vremena za druženje, hobije. Na salaš svrate rođaci, prijatelji, a posebno u vreme praznika. Sve stižu, bez stresa, jurnjave, nervoze. Naučili su da od prirode izvuku najbolje, i da joj tako i vrate. Uostalom, vreme na salašu drugačije teče.

"Toliko pustiš da te ponese sve to, imaš svo vreme ovoga sveta. Nekako, ovo parče osećam kao moje mesto pod suncem i tu sam pronašla sebe."

"Kod nas ovde sve je u skladu sa prirodom i sasvim prirodno. Mi ovde i kad ništa nemamo, mi imamo sve."

Tu, gde kazaljke na satu idu sporije, retki preostali banatski salašari, ti panonski Don Kihoti, ljubomorno čuvaju svoj mali svet.  Iskreno, im zavidimo.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...