Izvor: RTS, 03.Jan.2020, 08:00

Kako je najstariji elektronski medij na Balkanu proslavio 95. rođendan

Kako je najstariji elektronski medij na Balkanu proslavio 95. rođendan

U 2019. godini, Radio Beograd proslavio je 95. rođendan. Veliki i značajan jubilej obeležen je svečano, radno kako i priliči najstarijem elektronskom mediju na Balkanu.
Dostojanstveno, zabavno, dokumentarno, Radio Beograd podsetio je svoje slušaoce, na sve ono što jeste - uporni hroničar skoro jednog veka, pionir u mnogim iskoracima digitalnog sveta, edukator i zabavljač.

Počeli smo koncertom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Sav taj džez, Big Benda na Kalemegdanu 25. avgusta. Bilo je to veče za pamćenje. Nastupili su Bisera Veletanlić, Žarko Dančuo, Nada Pavlović, Beti Đorđević, Zafir i Vasil Hadžimanov, Duda Bezuha, Bilja Krstić. Prvi put u svojoj istoriji Radio Beograd imao je direktan video prenos na RTS Planeti.
Voditelj prenosa bila je Ana Ćirica, dok su nas kroz istoriju Radio Beograda tokom koncerta, vodili Aleksandra Paladin i Ranko Stoilović. 
Pokazalo se da je Beogradu potreban ovakav sadržaj. Mnogi su koncert, zbog ležernosti i oduševljenja oko dve hiljade slušalaca i posetilaca, poredili sa koncertom u Vudstoku, a mi smo rešili da koncert, sličnog sadržaja, održimo i naredne godine.
Vođeni idejom da rođendan obeležimo posetom gradovima Srbije, susretima sa, možda novom radio publikom, u Somboru je održan koncert Hora i Simfonijskog orkestra RTS-a. Kiša, ne tako jaka, ali ipak uporna, opredelila je da koncert bude premešten u gradsku halu "Mostonga" somborskog sportskog centra.

Odluku da koncert ipak ne otkazujemo ili pomeramo, oko hiljadu posetilaca pozdravilo je svojom podrškom i oduševljenjem. Maestro Bojan Suđić poveo je članove orkestra, publiku, ali i slušaoce direktnog radio prenosa i gledaoce striminga na RTS Planeti, na zvučno putovanje kroz dela Hristića, Bizea, Konjovića, Verdija, Borodina, Vagner, Orfa.... 
U program proslave uključila se i naša televizija posvetivši emisije "Karavan" u Kosovskoj Mitrovici i "Šarenicu" u Beogradu jubileju Radio Beograda.
Kao kovoditeljski par, stalnim voditeljima Karavana, pridružile su se naše kolege Milena Šiškin i Nenad Kamidžorac. 

"Istog dana kada je počeo sa emitovanjem i Radio Beč, dakle 1. oktobra 1924. godine, počeo je sa emitovanjem i Radio Beograd", kazala je Milena Šiškin.  
"U to vreme samo deset evropskih zemalja je imalo radio stanice, što, priznaćete, nije bila mala stvar", ispričao je Kamidžorac.
"A što se tiče muzičkog programa, e to je bilo redovno, prenošenje koncerata, a muzički program je uređivala i pripremala Direkcija Beogradska Opere", ukazala je Šiškinova.
"Radio aparata je bilo malo, ali je broj pretplatnika brzo rastao. U uputstvu za slušanje radio programa pisalo je doslovce ovako: 'Posadi se pravo pred zvučnik, na daljinu od 2-3 metra. Upotrebi što je moguće zgodniju stolicu, pa i aljine, zatvori dobro prozore i vrata da ti larma spolja ne smeta, izbegavaj svaki razgovor, i sedi s mirom, jer samo tako možeš da uživaš'", podsetio je Kamidžorac.
Pletenica, Rokenrolera, Vrteška i DžuboksaU Karavanu, tog 12. septembra, nastupili su Snežana Đurišić, Radiša Urošević, Čeda Marković, Danka Stoiljković, Nevena Božović, Ranko Šemić, Jelena Spirić, Katarina Šulkić, kvartet "Luča" i grupa "Medeni mesec", a uz pratnju Narodnog orkestra RTS-a pod upravom Vlade Panovića. 
Dva dana kasnije, na platou ispred Radio Beograda, organizovano je javno snimanje Šarenice. Bila je to prilika da Radio Beograd predstavi svoje brendove, emisije koje se emituju na Prvom, Drugom, Trećem programu i programu 202, ali i četiri tematska kanala koja su počela da se emituju 18. septembra. O Pletenici, Rokenroleru, Vrteški i Džuboksu govorila je urednica Snežana Grujić.
"Kanal narodne muzike RTS Pletenica Radio Beograda, najkvalitetnija narodna muzika koja postoji kod nas u državi, znači od 30ih godina do današnjih dana, snimci naših amsambala - Narodnog orkestra, Narodnog ansambla - i naših solista koji su ostavili trag", rekla je Grujićeva.
"Radio Rokenroler namenjen slušaocima pop i rok muzike, sve ono štp je obeležilo našu istoriju, a i što se snima današnjih dana i što je karakteristika ovog kanala jesu živi snimci, odnosno prenosi koncerata i njih smo zabeležili zajdeno sa Tehnikom Radio Beograda i po tome smo veoma značajni i razlikujemo se od ostalih kanala. Džuboks, evergrin muzika, sećanje na zlatno vreme zabavne muzike i svih onih festivala Beogradskog proleća, Opatije, Splita i sećanje na one pesme koje smo slušali kao mali, naši roditelji, bake i deke. Vrteška je namenjena deci i roditeljima, znači divnih numera koje su namenjen najmlađima. Pre svega negujemo novu generaciju naših slušalaca, slušalaca Radio Beograda", istakla je Snežana Grujić.
U obaveznom muzičkom delu uz Narodni ansambl nastupili su, između ostalih, i Marinko Rokvić, Acko Nezirović, hor „Kolibri", Merima Njegomir, Bora Dugić, bend "Rošer", ansambl "Kolo". Nije slučajno što je još jedan ansambl Muzičke produkcije uzeo učešće u proslavi, jer je svih sedam ansambala Muzičke produkcije osnovano u okrilju Radio Beograda. Hor "Kolibri", podsetio nas je na pesmu "Milkina kuća", prvu špicu Radio Beograda. 
Nastup benda "Mali ljudi iz Radija" na kraju Šarenice, koji čine kolege iz Radija, ukazao je da su naše kolege višestruko talentovane.
Svečana akademija u SANU Nizom koncerata i specijalnih emisija stigli smo do 1. oktobra, datuma kada Radio Beograd slavi svoj rođendan. Centralna manifestacija - svečana akademija, održana je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, u zgradi odakle je prvi put 1924. godine emitovan program Radio Beograda, tada pod nazivom "Beograd-Rakovica".
Predsednik SANU-a, Vladimir S. Kostić, čestitao je rođendan, ali i podelio svoje emocije i sećanja u vezi sa Radijom.

"Dolazak sa ocem u to vreme kada sam imao 7-8 godina, bilo je nešto poput odlaska 'S ocem na jutrenje'". Na stadionima su tada očevi i dedovi mogli da vode svoju decu. Danas ne mogu iz razloga koji svi znate. Grickali bi semenke, ja bih kao klinac slušao te duhovite ljude okolo bi komentarisali utakmicu, nekad mrzovoljno na ovaj ili onaj način. Utakmice su tada, kao i sada bile ekstremno dosadne. Sve se odigravalo negde na pola terena, sporo, bez mnogo talenta", rekao je Kostić.
Kaže da je onda primetio da svi koji sede oko njegovog oca drže tranzistor i slušaju nešto i da je još veće čuđenje bilo kada je shvatio da oni gledaju utakmicu i slušaju prenos preko tranzistora.
"Zašto? Zato što je utakmica preko tranzistora bila neuporedivo uzbudljivija od onoga što su imali prilike da vide. Ne znam šta je sve slika pokvarila i šta je sve slika donela, ali ako hoću nekog pažljivo da čujem, ja i danas, moguće zbog svoje nevelike inteligencije, zažmurim, da bih razumeo do kraja šta neko želi da kaže. Kao da je bolji svet i bolji život dolazio kroz tranzistore ili male radio-prijemnike koje je imala svaka kuća", naveo je Kostić.
Milan Nedić o sadašnjosti i budućnosti Radio Beograda"Iako su neki smatrali da je radio prevaziđen medij, i da će Radio Beograd postati samo Muzej radiofonije, moram da naglasim da je to bila pogrešna procena, i da je Radio Beograd i danas, a biće i u narednom periodu aktivan, dinamičan, brz i kredibilan medij. Radio Beograd promoviše znanje, nauku, obrazovanje, solidarnost, humanost, neguje govornu i kulturu dijaloga, zalaže se za pristojnost i primereno vaspitanje, ima posebne emisije za decu, nacionalne manjine, osobe sa posebnim potrebama, jedino se na programima Radio Beograda mogu čuti dobre radio drame, dokumentarni programi i reportaže, kvalitetna muzika i najbolji koncerti. Jednom rečju, Radio Beograd je bio, danas je i biće i ubuduće hram kulture, informisanja i negovanja srpskog jezika", rekao je Nedić.  

Istakao je da je radio medij po meri čoveka u pokretu a pre svega u automobilima, sa mobilnim telefonima i u prevozu, šetnji, šopingu a stariji sugrađani koriste i tranzistore na njivi ili u voćnjaku.
"Iako na početku nije tako izgledalo, internet je postao najbolji saveznik radiju. Radio Beograd danas emituje 168 sati premijernog programa dnevno. Želeći da privučemo mlađu publiku, sledeće godine planiramo još četiri nova tematska kanala na RTS Planeti i posebnu aplikaciju za mobilne telefone sa ukupno 12 programa. Očekujemo da se 2020. gidne i realizuje ugovor između RTS-a i Emisione tehnike, kako bi se popravila čujnost naših programa u FM mreži, a time značajno povećala i slušanost naših emisija", naveo je Nedić.
Na Svečanoj Akademiji dodeljeni su "Zlatni mikrofoni". Kolege Zorana Bokan, Dragana Kovačević, Ivana Vesić i Zoran Marić dobili su prestižnu nagradu Radio Beograda za višegodišnji rad, stvaralaštvo, doprinos kvalitetu i slušanosti programa. Dodeljena je i studentska nagrada "Neda Depolo", koju Radio Beograd 2 već 14 godina dodeljuje za kreativni doprinos radio-izrazu. Specijalni "Zlatni mikrofon" dodeljen je književniku Ljubivoju Ršmoviću.
"Prva nagrada koju sam dobio u životu, dobio sam je za stihove, prve ozbiljne stihove, koje mi je moja zlatna učiteljica Milica Vođević zadala da napšešem o Zlatiboru, a glase: Zlatibore, ti si zlato, a te volim - zato" . Za te stihove, Milica poslala Pionirskim novinama u kojima se u to vreme zaposlio Duško Radović. Duško me doveo u Radio Beograd kao brucoša, kao studenta Beogradskog univerziteta. Tad mi je rekao jednu sudbinsku rečenicu kada sam rekao - 'ali ja ne pišem za decu' a on mi je rekao jednu mudru rečenicu 'ne znaš ti za koga pišeš'. Ja pišem 'za ljude u deci i za decu u ljudima'", kaže Ršumović.
U okviru svečanosti, nastupili su Hor RTS-a, vokalni kvartel Sv. Roman, hor Kolibri i Dečija dramska grupa radio Beograda.
Istog dana, u večernjim časovima, na Drugom programu naše televizije emitovana je dokumentarna emsija o Radio Beogradu. Autorka Nataša Raketić podsetila je na fenomen Radio Beograda, na ono što je bio 95 godina, jeste i biće - od momenta kada se prvi put čulo:
"Ovde Radio Beograd. U 12 časova - tačno vreme, zatim izveštaj o vodostanju".
Razmišljanja o programima Radio Beograda sa gledaocima su podelili glavni i odgovorni urednici, novinari i voditelji ali i Žika kelner, zatim jedan kapetan broda koji nas je podsetio na jedinstvenu u svetu, 95 godina dugovečnu, emisiju Vodostanje, kritičari i teoretičari, kao i savremenik Radio Beograda, dirigent Bubiša Simić:
"Radio Beograd za mene znači ceo moj život. Ja sam počeo prvo kao student Akademije, kao manipulant, kao svirač u velikom Zabavnom orkestru, svirao sam klavir. A posle sam ja preuzeo Orkestar i vodio sam ga 32 godine", kaže Simić.
O Radio Beogradu, govorio je i Grejm Dikson, direktor Evropske radiodifuzne unije, gde je Radio Beograd jedan od 56 članova:
"Godina 95 je veoma impresivan, dug period, 95 godina tokom kojih ste bili u središtu društvenih zbivanja, informišući, obrazujući i zabavljajući svoje slušaoce, što je fantastično. Odgovornost za narednih 95 godina je zapravo veća nego ikada do sada. U svetu lažnih vesti, u svetu gde ne možemo da verujemo pričama na društvenim mrezžma i gde ne znamo ko pokušava da nam plasira mitove i spletke, zaista, naš rad u javnom servisu je od izuzetne važnosti. Želim vam sve najbolje u sledećih 95 godina", rekao je  Grejm Dikson.
Za kraj smo ostavili bal, kao svojevrsnu krunu proslave 95. rođendana Radio Beograda. Bilo je to vreme za druženje, ne samo zaposlenih u Radio Beogradu i čitavom RTS-u već i sa prijateljima naše kuće. U Skupštini grada, 25. novembra, premijerno u produkciji Radio Beograda, kroz dramu autorke Mirjane Blažić i reditelja Vojina Vasovića, U našega Staše, malo slušaš Vagnera, malo tamburaše", rekonstruisali smo vreme, kroz reči i muziku, kada je prva srpska opera Stanislava Biničkog Na uranku izvedena 1936. godine u Radio Beogradu.
U tome su nam pomogli umetnički ansambl Ministarstva odbrane "Stanislav Binički" koji je u drami bio Orkestar Kraljeve garde pod upravom kapelnika Dragutina Pokornog, a kojeg je igrao kapetan Igor Mitrović. Učestvovali su i glumci Feđa Stojanović, Nenad Ćirić i Paulina Manov; a u ulozi spikera pojavio se naš kolega Miroslav Vojvodić. Učestvovali su i pevači - u ulozi glumice Teodore Arsenović bila je Danka Stojiljković, a u ulozi operske pevačice Branislave Živković nastupila je Marija Jelić.
"Od ranog jutra kad zasvetle prozori Kraljevske Akademije, i kada se prvi put kaže „ovde Radio Beograd" pa sve do ponoći dok se ne izgovori 'laku noć'. Jedan dan na radio stanici je dug. Ali u tom međuvremenu, tu u ovoj kući živi svet zvukova koji putuju. Živa reč zavladala je svetom, s kraja na kraj, onako sveža, krepka i moćna kakva je u najjačem svom času, u času izgovaranja. Njena vladavina - tek nastaje", kaže Jelićeva.
Radio Beograd, već 95 godina, vaš je pouzdan izvor informacija, znanja i zabave, i da kada čujete gong - znate da ste - na pravoj frekvenciji. 

Nastavak na RTS...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta RTS. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta RTS. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.