Izvor: SrbijaDanas.com, 20.Mar.2018, 10:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kad prvi put čuju srce svoje bebe, mnoge trudnice odustanu od ABORTUSA

Neophodna veća posvećenost ginekologa ovom problemu

Zbog odluke žena da prekinu trudnoću, svake godine, prema zvaničnoj statistici, odreknemo se cele jedne varošice veličine Sokobanje.

Pročitajte i: 

A prema nezvaničnoj statistici - izgubimo čitav Kragujevac.

Tokom 2016. prijavljeno je 15.526 prekida trudnoće, a licitira se da taj broj ide i do 200.000 abortusa godišnje. Lekari veruju da u sklopu mera pronatalitetne politike i >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << lično mogu da doprinesu smanjivanju broja abortusa, naravno, bez dovođenja u pitanje prava žena da same odlučuju o potomstvu.

Pažljiviji pristup svakoj ženi koja se premišlja da li da abortira ili da rodi dete, na neki način je sugerisao i predsednik Aleksandar Vučić, najavljujući dosad najozbiljniji paket mera za podizanje nataliteta.

- Smatram da bi lekari, a posebno ginekolozi, trebalo da budu posebno aktivno uključeni u borbu za podizanje nataliteta u Srbiji - kaže Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije.

Čak 30,1 odsto žena koje su se 2016. odlučile za prekid trudnoće su one koje nemaju potomstvo. Za abortus se, ipak, najčešće odlučuju žene koje već imaju dvoje dece i one čine 31,68 odsto od ukupnog broja žena koje su abortirale.

On smatra da ginekolog mora da posveti posebnu pažnju trudnim pacijentkinjama, ali i onima koje žele prekid trudnoće:

- Neretko smo bili svedoci da tokom pregleda ili posle njega, videvši ultrazvučnu sliku svoje trudnoće, ili čuvši otkucaje srca, žena promeni prvobitnu odluku i reši da zadrži trudnoću.

Stefanović kaže da je taj vizuelno-auditivini i emotivni faktor prilično snažan, a naročito ima efekta kod onih žena koje nisu stoprocentno odlučne da trudnoću prekinu:

- Svakoj ženi koja dođe da prekine trudnoću treba pristupiti tako da ona, naravno bez ikakvog ugrožavanja prava na lični izbor, bude sigurna u svoju odluku, a mnoge se predomisle. Osim toga, ginekolozi moraju da odvoje vreme i da podrobno objasne pacijentkinji sve moguće negativne efekte i eventualne posledice prekida trudnoće, uključujući i one najteže: velika krvavljenja, septična stanja i sterilitet. I to je svakako faktor koji može da odvrati ženu od prekida trudnoće.

Profesor Stefanović kaže da je veća posvećenost ginekologa ovom problemu neophodna i da će na Klinici posebno raditi na tome.

- Razlozi zašto se žene odlučuju na abortus su različiti: neplanirana trudnoća, odsustvo partnera u smislu stabilne ili bračne veze, pa sve do materijalnih ograničenja – kaže Stefanović.

Zvanični podaci o broju urađenih prekida trudnoće nisu verodostojni jer se oni rade i u privatnom sektoru koji ne dostavlja ažurno podatke.

Prema zvaničnim podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" u 93,7 slučajeva trudnoća se prekida do desete nedelje, a od svih žena koje su imale medicinski, odnosno legalno indukovan prekid trudnoće, najviše je onih između 25 i 34 godine, čak 46, 6 odsto.

Među onima koje su prekinule trudnoću bilo je 4,2 odsto mlađih od 20 godina.

Nastavak na SrbijaDanas.com...