Izvor: SrbijaDanas.com, 06.Jun.2019, 15:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

KO TO KVARI MIR?! Turbulentno među svetskim silama: Evropski lideri održali Trampu predavanje iz istorije (FOTO)

Evropski lideri su uoči današnjeg okupljanja u Normandiji zbog obeležavanja Dana "D" podvrgli američkog predsednika Donalda Trampa ubrzanom kursu istorije.

Evropski lideri su podvrgli Trampa ubrzanom kursu istorije nadajući se da će uzdrmati njegov skepticizam u savezništva koja su održavala globalni mir u proteklih 75 godina.

Tramp će se danas videti ljudsku cenu koju su platile hiljade Amerikanaca sahranjenu ispod gustih redova belih spomenika pored plaže >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << na koju su saveznički vojnici jurišali 6. juna 1944. godine.

Njihovo žrtvovanje u pohodu na Normandiju pomoglo je da se kupi 75 godina evropske slobodi i prosperiteta, kao i da se Amerika postavi na mesto vodeće svetske sile i garanta zapadne demokratije.

Tokom Trampove trodnevne posete Velikoj Britaniji postalo je jasno da se njegovi sagovornici trude da mu stave do znanja da je američki angažman i zajednička žrtva koja je izgrađena u posleratno doba sada ugrožena, kako spoljnim silama, tako i njegovim ličnim odlukama.

Kraljica Elizabeta, britanska premijerka Tereza Mej i nemačka kancelarka Angela Merkel naglasile su potrebu da se održe tradicionalni savezi koji su sve više pod pritiskom unutrašnjih populističkih snaga i konkurencije na istoku, piše CNN.

- Dok se suočavamo sa izazovima 21. veka, godišnjica Dana "D" nas podseća na sve što su naše zemlje zajedno postigle. Nakon zajedničkih žrtava u Drugom svetskom ratu, SAD i Velika Britanija su sa drugim saveznicima izgradile skupštine međunarodnih institucija kako bi se osiguralo da se užasi rata neće ponoviti. Svet se promenio, ali zauvek pamtimo da nacije rade zajedno da bi se očuvao teško stečen mir - rekla je kraljica, mešajući gostoprimstvo sa lekcijama iz istorije na banketu priređenom u Trampovu čast.

Tramp je saslušao žalbe, ali se sada postavlja pitanje da li je shvatio poruku da je Evropa duboko zabrinuta zbog njegovog ponašanja i retorike.

On je svojim "Amerika na prvom mestu" retorikom stavio do znanja da veruje da, umesto multilateralnih institucija, osnova međunarodnih odnosa treba da budu suverene pojedinačne nacije koje se bore za svoje interese. To ne isključuje saveze, ali smatra da pripadnost njima treba da bude labavija nego u međuzavisnom modelu koji zagovaraju mnogi evropski lideri.

- Neprijatelj koji je okupirao ove visine video je na horizontu najveću pomorsku armadu u istoriji. Nekoliko milja od obale, sedam hiljada brodova nosilo je 130 hiljada vojnika. Oni su bili građani slobodnih država, ujedinjeni u dužnosti prema svojim sunarodnicima - reći će danas Tramp, prema objavljenim isečcima njegovog govora pripremljenog za zajedničku američko-francusku ceremoniju.

Postoje rizici za sklonost Evrope da drži predavanje Trampu, jer on nije osoba koja ljubazno sluša lekcije i ne podnosi da neko njime upravlja. Takođe, malo je dokaza da je je laskanje svetskih lidera ikada uspelo da promeni njegove duboko ukorenjene stavove - čak i one koji se kose sa činjenicama i logikom.

Ambivalentnost predsednika

Evropljani vide transatlantski savez kao neophodnu kariku koja osigurava produžavanje tri četvrtine veka slobode i ekonomije slobodnog tržišta.

Trampova podeljenost došla je u posebno osetljivom geopolitičkom momentu, jer sile poput Kine i Rusije izazivaju zapadni poredak i nude alternativne modele razvoja za vođe koje nisu naklonjene univerzalnim vrednostima. Možda nije slučajno što se ruski predsednik Vladimir Putin i kineski predsednik Si Đinping sastaju baš u trenutku kada su se zapadni lideri okupili u Francuskoj.

Tramp je jedini među predsednicima nakon Hladnog rata ukinuo tradicionalno gledište o NATO-u i EU kao institucijama koje podupiru red pod vođstvom SAD i umnožavaju američku moć. Bivši tajkun ove institucije posmatra transakcijski, praveći teške kalkulacije o prinosu na američke investicije - u strogo finansijskom smislu.

Mnogi predsednici pre njega su se žalili da saveznici nisu mogli da podele teret NATO-a i na neuspeh mnogih da podnesu sopstvenu potrošnju na odbranu. Ali Tramp je jedini koji takve pritužbe koristi kao organizacione principe spoljne politike - strategija koja se ogleda u njegovom stavu prema azijskim saveznicima, Japanu i Južnoj Koreji.

On je ostavio NATO lidere u potpunom šoku posle njegove prve posete sedištu saveza u maju 2017. godine. Tada je otvoreno izneo da "neki saveznici duguju ogromne količine novca".

Tramp često, slučajno ili namerno, ignoriše činjenicu da 2 procenta njihovog bruto domaćeg proizvoda koji države članice troše za odbranu, nije plaćanje članarine savezu. Trebalo je mnogo truda da Tramp prihvati NATO princip međusobne samoodbrane. Njegov nevoljan čin nije umanjio zabrinutost članica zbog njegovog stava prema savezu.

Njegovo čudno poštovanje prema Putinu, čoveku koji je podrivanje zapadnih institucija postavio u centar svoje karijere, takođe je uznemirilo evropske lidere.

Američki predsednici su decenijama koristili sliku invazije na Normadiju da bi naglasili sponu između saveznika ujedinjenih u cilju većim od pojedinačnih nacionalnih država.

Trampov um, koji se konstantno vrti oko procene gubitaka, ne finkcioniše na taj način.

On je u prošlosti odbijao predavanja o savezničkoj solidarnosti od strane Angele Merkel, njegove verovatno najneomiljenije liderke jedne velike evropske sile.

Tramp je bio besan što Nemačka, najveća evropska ekonomija, tek treba da potroši dva procenta od ukupnog BDP-a zemlje. Njegova kritika često vređa Nemce koji su, 74 godine od kraja nacističke ere, još osetljivi na militarizam.

Merkelova i Tramp su sinoć održali kratak sastanak u južnoj Engleskoj gde je ona prisustvovala događajima uoči komemoracije Dana "D", kako bi pokazala da su evropske pukotine izlečene u posleratnom svetu.

- Invazija je zahtevala neverovatne žrtve stotina hiljada vojnika, što je dovelo do pomirenja kojim se danas ponosimo, ujedinjenja unutar Evrope, ali i celog posleratnog poretka koji nam je doneo mir - rekla je ona novinarima.

Trampovi branitelji tvrde da se on ne protivi svemu ovome, već da on želi da svako plati cenu za svoje poštovanje, da bi ga zadržao. To je ponovo istako pre dva dana tokom sastanka sa Mejevom.

- Da bi se odgovorilo na današnje izazove, svi članovi saveza treba da ispune svoje obaveze. Nemaju drugog izbora - ponovio je predsednik.

Bela kuća je, takođe, poslala nove američke trupe u zapadnu Evropu kao znak odanosti savezu.

Uoči obeležavanja Dana "D", kada je više od 160 hiljada savezničkih trupa prešlo engleski kanal u najvećoj invazivnoj sili u istoriji, Tramp je ocenio da je to bilo "oslobađanje kakvo je malo ljudi videlo pre".

Međutim, njegovi saveznici čekaju da vide kako će on shvatiti lekcije Dana "D" i kako će ih uklopiti u sopstveni pogled na svet.

Nastavak na SrbijaDanas.com...