Izvor: Blic, 13.Avg.2017, 07:17

KASAPIN IZ HANOVERA Kada pročitate šta je radio žrtvama, neće vas čuditi što ga smatraju NAJGORIM SERIJSKIM UBICOM u istoriji

KASAPIN IZ HANOVERA Kada pročitate šta je radio žrtvama, neće vas čuditi što ga smatraju NAJGORIM SERIJSKIM UBICOM u istoriji

U doba Vajmarske Republike (1919-1933), novinar lista “Fosiše cajtung” Paul Šlezinger, poznatiji kao Sling, izveštavao je sa suđenja Fricu Harmanu, koji je tokom 1922. i 1924. godine ubio i iskasapio najmanje 24 dečaka i mladića od deset do 22 godine.

U feljtonu o suđenju “Kasapinu iz Hanovera” čitaocima je verno preneo svoje zgražavanje, ali nije ulazio u detaljno opisivanje načina na koji su stradale žrtve. Morate imati “jake živce da biste mogli da slušate >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Harmanove opise”, napisao je.

Gotovo sto godina kasnije mnogo toga može da se sazna iz medija, pa tako i to da je tada 45-godišnji Harman imao 20 godina mlađeg saučesnika Hansa Gransa. On mu je dovodio dečake, kojima je plaćao seksualne usluge.

Kada bi legli u krevet, iznenada bi ga spopao “poriv”, rekao je sam Harman na suđenju. Ugrizao bi žrtvu za grkljan i istovremeno je davio. Dečaci i mladići umirali su od posledica gušenja.

Od februara 1923. do juna 1924. Harman je ubijao u proseku jednu osobu mesečno, a u oktobru 1923. i aprilu 1924. jednu osobu nedeljno. Osuđen je za 24 ubistva - reč je o žrtvama čiji su posmrtni ostaci nađeni.

Pošto bi ubio žrtvu, Harman bi je isekao na komade, izvadio joj organe i spalio ih, a ostatak je parče po parče bacao u WC šolju. Tom poslu je pristupao tako revnosno, da je policija tek u maju 1924. primetila da Hanover ima serijskog ubicu.

Harman je zbunjivao i tužioce i sudije. Tako je izjavio da je potpuno nebitno da li je počinio 16, 27 ili možda čak 30 ubistava i da slobodno mogu da mu pripišu još neke nerešene zločine. S druge strane, detaljno je opisao “samo” devet ubistava. Poricao je šest, od kojih su mu nakon istrage pripisana tri. Takođe je poricao da je jeo meso ubijenih i prodavao kao svinjetinu.

Da li je bilo još žrtava? Istraga je pokazala da je u Harmanovoj kući prenoćio veliki broj skitnica i mladih beskućnika koji su se uklapali u njegovu šemu, a koji su preživeli. U doba inflacije 1923. mnogi su živeli u okolini železničkih stanica u velikim gradovima i prodavali jedino što im je preostalo: vlastito telo.

Tako su se upoznali i Harman i Hans Grans, koji, međutim, nije postao žrtva, već njegov saučesnik. Pribavljao mu je žrtve i verovatno pomagao u uklanjanju delova tela.

Novinar Paul Šlezinger pisao je da su saslušanja više ličila na “lekarsko ispitivanje psihičkog bolesnika” nego na saslušanje optuženog.

Nakon izricanja presude uoči Božića 1924. optuženi je rekao da “prihvata presudu u potpunosti”. Osuđen je na 24-struku smrtnu kaznu zbog 24 dokazana ubistva. Njegov saučesnik Hans Grans osuđen je na smrtnu kaznu zbog “navođenja na ubistvo u najmanje jednom slučaju”.

Iako je tokom suđenja teško optuživao bivšeg partnera, Harman je preuzeo celokupnu krivicu na sebe. Smrtna kazna Gransu preinačena je u 12 meseci zatvora.

Njegov prijatelj “kasapin” giljotiniran je 15. aprila 1925. u sudskom zatvoru u blizini Železničke stanice u Hanoveru. Bila je to njegova poslednja želja:

- Odsecite mi glavu. To je jedan trenutak i onda ću imati svoj mir.

Nastavak na Blic...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Blic. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Blic. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.