Izvor: SrbijaDanas.com, 27.Maj.2020, 21:35

KAKO ĐUKANOVIĆ TAKTIČKI "ZAVAĐA BRAĆU": Od hapšenja sveštenika, preko menjanja jezika do zabrane ulaska Srba u Crnu Goru

KAKO ĐUKANOVIĆ TAKTIČKI ZAVAĐA BRAĆU: Od hapšenja sveštenika, preko menjanja jezika do zabrane ulaska Srba u Crnu Goru

Kada je pre 29 godina došao na mesto premijera Crne Gore sa nepunih 30 godina verovatno nije ni slutio da će biti jedan od najdugovečnijih lidera na svetu.

Ali je to postao. A kako mu je uspelo? Morao je da smisli taktiku koja će biti trajna, koja je uvek aktuelna ili koju bi on po potrebi mogao kao kec iz rukava da izvuče. "Zavadi, pa vladaj", za to se opredelio Milo Đukanović.

Sedam premijerskih mandata, dva predsednička i dugih 30 godina bilo je dovoljno Đukanoviću >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << da upiše gotovo znak beskonačnosti uz svoju vladavinu i da udari pesnicom o teritoriju Crne Gore.

A za tu pesnicu morao je da objavi rat Srbiji. Poslednja u nizu neuobičajenih odluka je ona objavljena juče: srpski državljani neće moći da ulaze u Crnu Goru bez testa na korona virus. Kuriozitet je da će to moći gotovo sve zemlje regiona: Hrvatska, Slovenija, Austrija, Nemačka, Poljska, Češka, Mađarska, Albanija i Grčka.

Onda je krenulo dobro poznato previranje na društvenim mrežama, svađe dojučerašnje braće i tenzije, tenzije, tenzije... Ipak, kako Đukanović tu taktiku vrlo često koristi, taj novoobjavljeni rat Srbiji traje predugo i stalno rađa nove bitke, sukobe i frontove.

Još pre koju godinu, ugledni list "The Independent" crnogorskog lidera rangirao je na dvadeseto mesto najbogatijih predsednika sveta. Procenjeno je da je "težak" deset miliona funti: "Misteriozno bogat, poriče navode da je upleten u posao unosnog krijumčarenja duvana"

Pare su moć, moć je vlast i obrnuto - računica je jasna.

Međutim, od Đukanovićevih motiva problematičniji je samo njegov metod: konstantni pokušaji da zavadi Srbe i Crnogorce, još od predreferendumskog vremena, udarajući i jedne i druge gde su najtanji i u ono što sa najvećim žarom brane - nacionalni identitet.

Kako se kalio "rat" Srba i Crnogoraca iz pera Mila Đukanovića?

Propaganda o Velikoj Srbiji

U razvoju svoje taktike Đukanović 2018. godine nije propuštao da izvan okriva regiona širi propagandu o ideji "Velike Srbije" kao najvećoj pretnji na Balkanu koja i dalje opstaje.

Svaki njegov intervju za strane medije zasnivao se na toj premisi i Srbiji kao remetilačkom faktoru broj jedan. Tako je nakon izjave o tragičnoj aneksiji Crne Gore i guranju Crnogoraca u Prvi svetski rat, izgovorenoj u Parizu na dan obeležavanja 100. godina od primirja u Velikom ratu, Đukanović za ugledni francuski "Figaro" govorio o raznim problemima na Balkanu, od kojih većina na prvi pogled i zaista jesu realni. Problem je, međutim, što prema Đukanovićem viđenju, svi problemi Balkana isključivo potiču iz Beograda.

Tako on smatra i da se ideja o "Velikoj Srbiji" ponovo uzdiže na horizontu i preti miru u regionu. Ovakva priča besmislena je na više nivoa, ne samo zato što su pristalice ideje "Velike Srbije", za koju je današnja Srbija već platila paprenu cenu, marginalne, već i zato što ako postoji problem od uzdizanja bilo kakvog velikog nacionalnog projekta na Balkanu, to čini se, izvesno nije srpski. Teritorijalne pretenzije dolaze sa sasvim drugo mesta i sa njima se, osim Srbije, suočava i Crna Gora i druge države u regionu, a reč je o projektu "Velike Albanije".

"Maternji" jezik, slova i bez čuvenih srpskih pisaca

O odnosu aktuelnog režima u Crnoj Gori prema Srbiji i Srbima, možda najrečitije govori upravo odnos prema onim ljudima koji se izjašnjavaju kao Srbi u Crnoj Gori. Ujedno to je i suština čitavog problema koji proizvodi nastojanje režima u Podgorici da se, po svaku cenu, ogradi od Srbije. Drastični potezi se polome upravo na leđima tih ljudi.

Najdrastičniji primer koji ovo potvrđuje jeste proterivanje srpskog jezika iz upotrebe i postojanja u Crnoj Gori. Krenulo je to uvođenjem novih slova u azbuku, a kulminiralo nizom izmena u lektiri u Crnoj Gori iz koje su, "izbacili" čuvenog Aleksu Šantića, Desanku Maksimović, Jovana Jovanovića Zmaja, Branka Radičevića... Na njihovo mesto došli su Sunčana Škrinjarić, Kemal Coco, Šimo Ešić, Hasnija Muratagić-Tuna, Nazmi Rahmani, Zuvdija Hodžić.

To nije velika novina, jer Crna Gora u oblasti prosvete godinama unazad potiskuje srpski jezik. Tako je svojevremeno došlo do izbacivanja srpskog jezika uz najpre Ustava, a zatim i do njegovog proterivanja iz škola, pa ubacivanja u pismo novih glasova.

Bez dvojnog državljanstva

Veliki problem sa kojim se suočavaju Srbi u Crnoj Gori je onemogućavanje dvojnog državljanstva, a na osnovu zakona iz 2008. Kao razlog za donošenje restriktivnog zakona, koji nije tipičan za zemlje regiona, pa ni većinu zemalja EU, u tumačenjima po pravilu su se pominjale tri stvari - zaštita crnogorskog identiteta, antisrpska politika i ostanak pojednih političkih partija na vlasti tako što crnogorski Srbi ne mogu da glasaju na izborima.

Nekim srpskim intelektualcima je zabranjen je ulaz u Crnu Goru. Među njima su istoričar Aleksandar Raković, akademik Matija Bećković, istoričar Čedomir Antić i profesor Pravnog fakulteta iz Kosovske Mitrovice, Dejan Mirović.

- Zabrana ulaska uvedena je da bi nam se onemogućilo da govorimo na akademijama povodom 100 godina ujedinjenja Srbije i Crne Gore, odnosno srpskog ujedinjenja 1918. godine - kazao je Raković u oktobru 2018. godine, što nas dovodi do sledeće stavke.

Udar na SPC

Otimanje imovine Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori nije prvi Đukanović udar na ovu instituciju, ali bio bi završni. Želju da protera same sveštenike počeo je da sprovodi u delo krajem 2018, a već pola godine kasnije, ističe Predlog zakona o slobodi veroispovesti.

Naime, sporan Predlog zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica u Crnoj Gori predviđa da "svi verski objekti koji su bili imovina države Crne Gore pre gubitka njene nezavisnosti i pripajanja Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine, a koji kasnije nisu na odgovarajući pravni način prešli u svojinu neke verske zajednice, biće prepoznati kao državna imovina".

Ova tehnika do srži podseća na onu koju su primenjivali komunisti nakon Drugog svetskog rata, ali nimalo ne čudi što je Đukanović primenjuje decenijama kasnije, jer je predsednik Crne Gore zarad opstanka na vlasti prošao je kroz sve faze političkog delovanja, a upravo je komunizam i bio njegova polazna tačka. Komunistički omladinac pod Slobodanom Miloševićem postaje srpski nacionalicta (kao, uostalom, i mnogi drugi), zatim liberalni demokrata i ljuti protivnik režima istog tog Miloševića i na kraju, veliki Crnogorac. Iz njegovog savremenog delovanja jasno se vidi da Đukanović zastupa stav da se Crnogorac najpre definiše u odnosu na činjenicu da - nije Srbin..

- Sam Đukanović je bio najveći protivnik obnove autokefalne Crnogorske crkve, koju su pomogli početkom 90-tih crnogorski intelektualci, crnogorske kulturne organizacije, Liberalni savez i SDP kao suverenističke, antiratne i prozapadne snage. Đukanović se sada stavlja u poziciju njenog patrona, nakon sto je prvo faktički prisvojio ostvarujući kontrolu nad njenim poglavarom - komentarisao je za "Blic" tada Nedeljko Rudović, nezavisni poslanik u crnogorskom parlamentu.

Nakon donošenja spornog Zakona usledio je niz litija okupljenih vernika SPC u Crnoj Gori koje su poljuljale Đukanovićevu vlast, ali čini se nedovoljno.

Hapšenje sveštenika

Ni globalna kriza sa pandemijom korona virusa nije smirila predsednika Crne Gore da posvađani narod dodatno posvađa.

Privođenje i saslušanje u noćnim satima vladike budimljansko-nikšićkog Joanikija i sedmorice sveštenika nije samo očigledni pokušaj ponižavanja Srpske crkve, već i način da režim u Podgorici skrene pažnju s ozbiljnih društvenih problema.

Srpski vladika priveden na praznik Svetog Vasilija Ostroškog, može se slobodno reći najpoštovanijeg sveca na prostoru Crne Gore. Privođenje je usledilo nakon što je večernja molitva svecu prerasla u litiju koja je krenula od nikšićkog hrama.

Ova litija nije bila organizovana, niti planirana, a što su iz Mitropolije više puta naglasili. Sveštenstvo je pokušavalo da objasni nadležnim organima da se okupilo nekoliko hiljada Nikšićana i da se u litiju krenulo spontano. Međutim, ipak je došlo do privođenja vladike koji je bio na čelu litije jer je prekršio mere o okupljanju.

U Mitropoliji je se čekalo na puštanje episkopa i sveštenika koji su gotovo celu noć davali izjave u policiji i tužilaštvu. Nakon saslušanja, odbijene su žalbe na pritvor koje su uložili advokati sedam sveštenika i episkopa Joanikija. Potom su krenula masovna okupljanja po gradovima ispred stanica policije, a najžeće je bilo u Nikšiću gde je policija upotrebila i suzavac.

Nastavak na SrbijaDanas.com...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta SrbijaDanas.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta SrbijaDanas.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.