Izvor: Megafon.co, 23.Sep.2020, 18:56
Izložba na fasadama starih kuća u selu Pakleštica
Izložbom fotografija na fasadama starih kuća, u selu Pakleštica na Staroj planini svečano je otvoren Seoski dom. Dom, koji je zapravo muzej. Osmislili su ga i opremili meštani sela zajedno sa članovima pokreta “Odbranimo reke Stare planine”. A uz stručnu pomoć Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.
Foto – Saša Stojiljković
Svih 22 stanovnika sela Pakleštica se udružilo, osmislilio i adaptiralo svoj Seoski dom. Na njegovom svečanom otvaranju bilo je deset puta >> Pročitaj celu vest na sajtu Megafon.co << više posetilaca nego što selo ima stanovnika, a tom prilikom su na spoljnim zidovima kuća izložene fotografije Milana Simonovića iz pokreta „Odbranimo reke Stare Planine“.
Prvobitna ideja bila je da se po uzoru na Dom kulture u selu Dojkinci, isto uradi i u Pakleštici u prostoru nekadašnje seoske škole. Pošto grad Pirot nije dao dozvolu, odlučili su se za mlekaru. Tako je jedan zapušten i nekoliko decenija nekorišćen objekat, postao mesto za okupljanje i druženje, koji bi mogao da “oživi” Paklešticu.
„U početku je za oživljavanje sela na ovaj način bilo zainteresovano samo nekoliko ljudi. Ali u međuvremenu, kada su videli šta se dešava, i sami meštani su počeli da se interesuju za način na koji mogu da pomognu. Mnogi su dali svoje stare predmete koje imaju po podrumima i kućama, a ne koriste ih, pa smo ih mi izložili u muzeju“, priča Bane Andonović iz Udruženja građana “Vladikine ploče”. On dodaje da, pored toga što je ovo što rade značajno za selo, veliki značaj ima i za Pirot, jer je ove godine mnogo Piroćanaca upravo plažu Jona u ovom selu iskoristilo za beg od vrućine i pandemije.
Foto – Saša Stojiljković
Svečanom otvaranju Seoskog doma prisustvovalo je 200 ljudi. A meštani su se potrudili da posetiocima ponude i različite majice i šoljice sa motivima sela koje su sami štampali. Napravili su i ležaljke na plaži Jona, a sve to kako bi u Paklešticu vratili život.
„Do ove godine niko u Paklešnici nije izdavao sobe za prenoćište, ali smo pokrenuli i takvu akciju. Sada imamo dve, tri kuće koje su počele da se bave izdavanjem smeštaja. Osim toga što će posetioci provesti lepo vreme u selu, ostaviće i neki novac ljudima koji tu žive“, priča Andonović. On u Beogradu živi već 20 godina, ali mu je, kako kaže, srce u Paklešnici. I dosta vremena tokom godine provodi u selu, koje trenutno ima 22 stalna stanovnika, dok u periodu od aprila ili maja, pa do oktobra, u selu boravi još oko 10-15 ljudi.
Vodič kroz “zelene staze” Pakleštice
Maketama i plakatima u novom muzeju u Pakleštici predstavljen je i studentski projekat mreže Zelenih staza. Ova mreža se zapravo sastoji od pešačkih i biciklističkih staza i više od sto elemenata kulturnih i prirodnih predela u širem okruženju Pakleštice. Grupisani su u šest celina: pećine, vode, vidikovci, mikrotoponimi, kulturno-istorijske vrednosti i turistička infrastruktura.
„Glavni cilj zelenih staza je omogućavanje pristupa i upoznavanje prirodnih i stvorenih vrednosti okruženja Pakleštice. Namenjene su posetiocima koji bi izbor staza optimizovali u skladu sa raspoloživim vremenom, fizičkom spremnosti i interesovanjima. Realizacija projekta bi podstakla razvoj održivog turizma i privrednih aktivnosti u selu. Podatke o stazama i lokalitetima prikupili smo uz veliku pomoć meštana sela, oslanjajuci se na njihovo znanje i iskustvo. Staze i lokacije su mapirane na velikoj maketi, a lokaliteti opisani i prikazani setom kartica“, kaže profesorka Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Danijela Milovanović Rodić. Ovaj projekat može se razvijati i u budućnosti i dopunjavati novim podacima. Takođe, profesorka kaže da razmišljaju i o predstavljanju mreže u digitalnom formatu. Kroz onlajn aplikaciju koju će turisti moći da koriste pre i za vreme boravka u Pakleštici.
Kreativna obnova sela
Ovakve akcije imaju za cilj da skrenu pažnju na različite teme i probleme. A pre svega na važnost obnove sela i zaštite prirode kao njihovog osnovnog resursa za održivi razvoj. Takođe, traže se načini da se neiskorišćenim i napuštenim objektima u selima daju nove uloge.
Foto – Saša Stojiljković
„Objekti u javnoj svojini, kao što su škole, mlekare, karaule i slično… Ne koriste se i propadaju, a mogu biti značajan resurs za razvoj sela. Preduslov je da javne instutucije promene perspektivu, po kojoj su privatizacija i prodaja javnih resursa, jedini mehanizam zaustavljanja njihovog propadanja i njihovo održivog korišćenja“, kaže Milovanović Rodić.
Prema njenim rečima, projekti u Dojkincima i Pakleštici predstavljaju rezultat integracije međusobno usklađenih ciljeva:
– MZ Pakleštica i MZ Dojkinci – zaustavljanje odumiranja sela, unapređenje kvaliteta života u selu I njihova obnova podsticanjem razvoja održivih turističkih aktivnosti;
– Arhitektonski fakultet – edukacija društveno osetljivih, odgovornih i angažovanih arhitekata sposobnih da u kolaborativnom procesu sa lokalnim incijativama formulišu, dizajniraju, prikupljaju sredstva i implementiraju održiva rešenja i pokret;
– “Odbranimo reke stare planine” – zaustavljanje izgradnje derivacionih MHE na rekama Stare planine (Srbije) i zaštita prirodnih resursa. Ona smatra tako udruženi mogu značajno da podstaknu pozitivne promene u društvu.
.jpg)
