Izvor: B92, 25.Feb.2021, 18:41

Istorija, Srbija i Zemun: Kako je pre 237 godina osnovana jedna od najstarijih bolnica na Balkanu

Na današnji dan pre više od dva veka osnovana je Zemunska bolnica, koja je veoma značajna za razvoj medicine na ovim prostorima.

Mnogo vode je proteklo Dunavom od te 1784. godine, kada je osnovana Zemunska bolnica, najstarija u Srbiji, a neki kažu i na Balkanu.

Te godine je, na primer, formalno okončan Američki rat za nezavisnost - toliko je to davno bilo.

Vekovi su prolazili, države se menjale, ratovi počinjali i gasili se, a Zemunska bolnica je ostajala >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na svom mestu, negovala i lečila ljude.

Prvo zbog položaja.

"Bolnice u Osijeku i u Zemunu su bile dve najveće bolnice na jugu tadašnjeg Austrougarskog carstva", kaže Jokanović, istoričar medicine.

"Bogati u Srbiji, koji nisu mogli da idu u Beč ili Peštu, lečili su se u Zemunskoj bolnici", dodaje on.

Dunav i Sava su u to vreme bili granica između Austrougarskog i Otomanskog carstva, pa je položaj Zemunske bolnice bio značajan i zbog edukacije.

"U Srbiji je početkom 19. veka bilo veoma malo lekara i bolnica. U njima su uglavnom radili inostrani lekari", objašnjava Jokanović.

Istorija se često prelamala upravo na ovim prostorima, tako da je Zemunska bolnica tokom vekova preživela mnogo toga, razne promene država, ratove i nedaće.

"Da, s tim što je ovo institucija koja se uvek bavila lečenjem bolesnika, nikada nije bila u tim nekim razmišljanjima", kaže Stojanović.

"Uvek smo lečili bolesne ljude", dodaje.

Kako je sve počelo?

Prve bolnice na području Zemuna javljaju se još sredinom 18. veka, navodi se na sajtu Zemunske bolnice.

Jedan od ključnih trenutaka za razvoj bolnice bio je dolazak doktora Vojislava Subotića 1884. godine.

Njegovim dolaskom "nastupa novo doba Gradske bolnice" koja "postaje savremeno lečilište", piše na sajtu Zemunske bolnice.

Tada je, kako se navodi, bolnička kuhinja pretvorena u operacionu salu i počeli su njegovi prvi hirurški zahvati.

Subotić je medicinske studije počeo u Beču - koje je prekidao da bi kao dobrovoljac učestvovao u srpsko-turskom ratu 1876. godine - a potom i u Parizu.

Doktor medicine postao je 1881. godine u Beču, kada je imao samo 22 godine.

Šest godina kasnije, u Zemunskoj bolnici, Subotić četvrti u svetu operiše cistu pankreasa.

Hirurgiju je pratio razvoj anestezije, pa iz 1898. postoji posebna knjiga po nazivom "knjiga narkoze" u koju je te godine upisano 78 bolesnika operisanih u opštoj anesteziji.

U toku 1899. godine izvedeno je 130 većih operacija.

Izveli su ih primarijus Subotić i sekundarijus Jovanović, dok su 'dragovoljno, po potrebi, pomagali ostali ovovaroški lekari': kotarski lekar dr Mavro Rehnic, vojnički lekar dr Albert Taler i privatni lekar dr Isidor Vajs", navodi se na sajtu Zemunske bolnice.

"Posle nekoliko godina Subotić je na molbu ministra Vladana Đorđevića - takođe čuvenog lekara i osnivača Crvenog krsta Srbije - prešao u Beograd, gde je otvorio Prvu hiruršku bolnicu", kaže Jokanović.

"Bio je i jedan od osnivača i profesora Medicinskog fakulteta, trebalo je da održi i prvo predavanje iz hirurgije, ali je pre toga preminuo", dodaje on.

Zemunska bolnica je 2. avgusta 1887 poverena katoličkom Redu sestara milosrdnica svetog Vinka Paulskog.

Reč je o ženskom monaškom redu čije su pripadnice iz Zagreba došle u Zemun, što je dalo veoma pozitivne rezultate, jer se broj korisnika bolnice znatno povećao.

"Austrougarska je bila katolička zemlja i tamo su sveštenici imali dosta uticaja, a časne sestre su radile u bolnicama", objašnjava Jokanović.

"Nega je uvek bila veoma dobra i bolnice su bile besprekorno čiste."

Zanimljivo je, kaže, da su bolnice u Austrougarskom carstvu uvek imale crno-bele pločice.

"Zato što se na crno-belim pločicama najlakše vidi čistoća. Neki kažu da je to bila simbolika mudrosti, jer su to šahovske boje, ali je to zapravo bilo zbog higijene", kaže.

"U to vreme nije bilo antibiotika i antiseptika, pa je čistoća imala veliki značaj".

U dvadesetom veku Zemunska bolnica je često bila puna ranjenika.

Rendgen aparat je nabavljen 1901. godine, bolnica je posedovala i sterilizator, a 1905. dograđen je jedan deo zgrade.

Opšte odeljenje je tada podeljeno na hirurško, interno i venerično, navodi se na sajtu Zemunske bolnice.

Potom počinje Prvi svetski rat, kada se Zemun opet nalazi na prvoj liniji ratnih sukoba, pa je bolnica jedva uspevala da zadovolji sve potrebe.

Rat se završava 1914. godine, a bolnica nastavlja rad pod istim imenom i pod upravom milosrdnica.

"Prema izveštaju o stanju 1928. godine, bolnica je imala četiri odeljenja - interno, hirurško sa rodilištem, venerično i odeljenje za zarazne bolesti", navodi se na sajtu Zemunske bolnice.

"U bolnici je radilo šest lekara, do 40 milosrdnica i pomoćno osoblje, a imala je 268 postelja i u toku godine lečeno je 3.362 bolesnika iz Zemuna i njegove bliže i dalje okoline", dodaje se.

Kada je počeo Drugi svetski rat Zemun ulazi u sastav nacističke Nezavisne Države Hrvatske i bolnica dobija drugačiji naziv - Opća bolnica sestara milosrdnica s pravom javnosti u Zemunu.

Zemun je oslobođen 22. oktobra 1944. godine, a bolnica je tada lečila borce Narodnooslobodilačke borbe, pre svega sa Sremskog fronta.

Posle 1945. ponovo postaje Javna opšta bolnica - Zemun, a Kliničko-bolnički centar Zemun - Beograd postaje 1983. godine.

KBC Zemun je 2004. za doprinos razvoju medicinske nauke i prakse odlikovan ordenom Nikola Tesla prvog stepena.

Godine su prošle i onda je došla korona, pa Zemunska bolnica 237 rođendan slavi u kovid sistemu i specifičnim okolnostima.

"Najmanje 150 pacijenata je pregledano svaki dan u prijemno-trijažnoj ambulanti, što znači između 30 i 40 prijema dnevno", kaže Stojanović.

"Na intenzivnoj nezi je pedesetak pacijenata, a dnevno imamo dve do tri operacije na kovid pacijentima", dodaje.

U poslednje vreme došlo je do značajnog porasta broja zaraženih, što znači više posla za ionako premorene lekare i zdravstveno osoblje.

"Uz koordinaciju Ministarstva zdravlja svi u svakom trenutku tačno znamo koja kovid bolnica ima koliko pacijenata", navodi Stojanović.

"Pacijenti se distribuiraju prema proceni i težini kliničke slike".

Odgovor na to pitanje dosta zavisi od korona virusa, vakcina i pridržavanja bezbednosnih mera, ali Stojanović je optimističan.

"Period pred nama vidim pozitivno… Vidim svetlo na kraju tunela", navodi.

"Imamo sreće da smo lideri u svetu i Evropi po broju vakcinisanih ljudi, što nam, uz one koji su već preležali koronu, maske, distancu i druge mere, daje mogućnost da idemo ka tome da što veći broj ljudi bude zaštićeno", zaključuje on.

Zemunska bolnica za to vreme nastavlja da radi svoj posao, kao i vekovima unazad.

"Svestan sam opterećenja koje nosim i obaveza za sve lekare sestre i osoblje koji su ovde, kroz ovih 237 godina, lečili ljude. I većinu izlečili", navodi Stojanović.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...