Izvor: B92, 06.Feb.2019, 15:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ishrana za spasavanje života, planete i svih ljudi na svetu

Ne morate da budete vegani kako biste se držali režima "planetarno zdrave ishrane“.

Razvijen je način ishrane koji obećava da će spasiti živote, nahraniti 10 milijardi ljudi i sve to bez izazivanja katastrofalnih šteta na planeti.

Naučnici pokušavaju da shvate kako ćemo u narednim decenijama nahraniti milijarde ljudi koji će naseljavati planetu.

Njihov odgovor - "planetarno zdrava ishrana" - ne zabranjuje potpuno meso i mleko.

Ali, ona >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zahteva ogroman pomak u onome što stavljamo na tanjire i promenu hrane koju jedemo.

Ukoliko meso jedete svakodnevno, onda je ovo prva velika stvar. Kada je reč o crvenom mesu - jedan hamburger nedeljno i veliki odrezak mesa mesečno - to vam je dosta.

Ovaj plan zahteva promene u ishrani u gotovo svakom kutku na planeti.

Kada je o Evropi i Severnoj Americi reč, neophodno je značajno smanjiti korišćenje crvenog mesa u ishrani, stanovnici istočne Azije treba da smanje upotrebu ribe, a Afrikanci skrobnog povrća.

"Čovečanstvo nikada nije pokušalo da promeni sistem ishrane u ovolikom obimu i ovakvom brzinom", kaže Lajn Gordon sa Stokholmskog univerziteta.

Koliko je poljoprivreda loša za planetu?

Na zemljištu koje se koristi za uzgajanje hrane nastaje oko četvrtine globalnih emisija staklene bašte. To je otprilike isto kao i od struje i grejanja i znatno više nego od svih vozova, aviona i automobila na planeti.

Kada malo bolje pogledate na uticaj hrane na ekologiju, možete da vidite da su glavni faktori meso i mleko. Širom sveta, stočni fond čini između 14,5 i 18 odsto emisija gasova staklene bašte koje prave ljudi.

Kada je reč o drugim gasovima koji utiču na zagrevanje, poljoprivreda ima jednu od vodećih uloga u nastanku emisija metana i azotnog oksida.

Poljoprivreda je takođe značajan izvor zagađenja vazduha. Amonijak sa farmi je glavni uzrok sitnih čestica, za koje Svetska zdravstvena organizacija kaže da predstavlja pretnju po zdravlje širom sveta.

Uporedo kada govorimo o vodi, poljoprivreda i namirnice za ishranu su jedna od najvećih pretnji, pošto koriste 70 odsto svih izvora sveže vode na svetu za navodnjavanje.

Može li ovaj način ishrane da spasi planetu?

Cilj istraživača je više hrane za ljude uz:

Komisija će sada vladama širom sveta i telima poput Svetske zdravstvene organizacije predstaviti svoje nalaze, kako bi uvidela da li promena načina na koji se hranimo može da počne.

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...