Izvor: RTS, 27.Apr.2009, 23:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju: Dana Popović, profesor Ekonomskog fakulteta
Gostujući u emisiji "Svedok" profesorka Dana Popović je rekla da je pohlepa proizvela svetsku ekonomsku krizu. Problem Srbije koalicione vlade i to što samo 20 posto ljudi radi, ali joj ipak ne preti finansijski slom. Savet Vladi da napravi ambijent za strane investitore.
Odgovarajući na pitanje voditelja "Svedoka" glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa RTS-a Nenada Lj. Stefanovića da li je ekonomija uopšte nauka profesorka Ekonomskog fakulteta Dana Popović, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << autorka knjige "Ekonomija zdravog razuma" objašnjava kako je došlo do globalne ekonomske krize.
(Snimak "Svedoka" možete pogledati/preuzeti na našoj strani Emisije)
Komentarišući neophodnost privatizacije javnih preduzeća profesorka Popovića je rekla de je ona bitna iz dva razloga.
Jedan razlog je usluga koja je trenutno, na primer, u Pošti i Telekomu vrlo skromna.
- Druga stvar je kontrola troškova, koja u javnim preduzećima ne može da se sprovede nikad. Kada dođe privatni vlasnik onda taj problem nestaje. Nas interesuje da imamo savršenu uslugu i normalne cene, a to dolazi sa konkurencijom.
Od kad je počela kriza sve je više onih koji sumnjaju u to da je ekonomija nauka i kažu da u baratanju sa brojkama izmakne ono što je ljudska priroda i kada se sve to sudari sa pohlepom dobijemo svetsku krizu.
- Nauka je ono što je proverljivo eksperimentom, ono što može da se dokaže.Mnoge nauke su u grupi gde je ekonomija, recimo biologija, otkriće vrsta. ...Pohlepa je proizvela i komunizam. Setite se samo vlastodršci komunistički koji su došli na vlast, njihovih dvoraca i bitaka za vlast. Ako se setimo bilo kog društvenog uređenja ono jeste zasnovano na pohlepi zato što je to osobina ljudskog roda. Kriza je nastala jer su popustili dizgini gde je trebalo da budu zategnuti.
Oni koji danas tvrde da ekonomija nije nauka pozivaju se na činjenicu da niko praktično od tih Nobelovaca nije primetio na radaru da ova kriza dolazi. Ako je i bilo upozorenjna na nekim naučnim skupovima, više su doživljavana kao neka vrsta proročanstava, a ne kao ozbiljna upozorenja.
- To je kao zemljotresi i se ne može tačno predvideti zato što deluje suviše veliki broj faktora. Imali ste ozbilje naznake da do toga može da dođe postojao je jedan zakon, to je povodom američke krize jako važno iz 1933. godine kada su zabranili da se banke bave investicijama. Onda je primećeno da kad spojiš investicionu i bankarsku delatnost da si dao investitorima lažni novac u ruke da mogu da ga prave koliko hoće. Taj zakon koji je važio od 1933. godine je ukinuo Bil Klintin 1998. I sad imamo 10 godina bez tog zakona i ta pohlepa našla divno tlo da seje svoje profite i onda je to puklo onako kako je puklo.
U jednoj Vašoj kolumni vi kažete da za sve vladare u ekonomiji može da važi jedan praktičan savet - imitiarajte one koji su uspešni. Da li ta vaša preporuka, može da važi i sada kada je u svetskoj ekonomiji sve manje onih koji su dobri i gotovo da ih nema u ovom trenutku.
- Mi imamo dva problema: jedan je da preživimo krizu, a drugi je da sagledamo dan posle. Ako ga dočekamo kao što smo bili pre nego je kriza počela, dakle, neprivatizovano, bez ambijenta u kome strani investitor može da se oseća sigurno, gde zna šta je svojina nad gradskim zemljištem, ako budemo jednako toliko neopremljeni kao što smo bili, onda je to potpuni promašaj.
Komentarišući pozicije ekonomista koji su povremeno bliski vladi, a povremeno opoziciji Dana Popvić je rekla kako se studenti u video igri "Kako biti premijer" različito ponašaju u zavisnosti od uloge koju imaju.
- Taj premijer ima monetarnu i fiskalnu politiku, ima popularnost koja se dobija i gubi i igra se tako što je jedan student premijer, ali mu ja dam još četiri savetnika koji mu stoje iza leđa. Ako je premijer on će povući jedan posto potez, savetnici će vikati 10 posto, 20 posto. Tako da u zavisnosti u koje cipele sednete menjate ponašanje. Najsmešnije je kad oni koji su sindikati koji su zagovornici socijalne pravde, kad ga stavite za savetnika priča drugu priču. Izgleda da je to u ljudskoj prirodi. Jeste jako odgovorno biti privi čovek na vlasti i razumljivo je što vuče mali potez, ali nikad se ne može opravdati ako mu vidite u pogledu da ne vidi preosutra.
Da li Vi kod ovih koji su danas na vlsti vidite da oni vide prekosutra?
- Ja vidim da ne vide.
Koalicije problem Srbije
Da li, na neki način, poplava ekonomskih mišljenja gde svi imaju laka i brza rešenja možda dezorjentiše ljude, pa običan čovek može da kaže vidi kako ovaj čovek ima jednostavno lako rešenje za krizu, a ovi iz Vlade neće da ga poslušaju. Da li to i koliko dezorjentiše ljude?
- Naš problem sa Vladom nije toliko što oni ne znaju šta bi trebalo da rade. Naš problem sa svim vladama posle 5. oktobra su koalicije. Nikad niste imali Vladu koja ima jedno mišljenje, jedan pravac... Mi imamo ogroman problem što naš politički sistem više ne valja, dakle propimate partiju penzionera, partiju koja zastupa jednu jedinu interesnu grupu, to je partija bez vizije. Sutra može da se pojavi partija bilo koje interesne grupe koje ima veliko učešće u biračkom telu. Hoćemo li mi ikada da postanemo zemlja ili ćemo biti lobi koji zadovoljava interese pojedinačnih grupa. Nije zdravo za Srbiju da ima ovakve vlade.
Odgovarajući na pitanje šta bi savetovala premijeru Mirku Cvetkoviću profesorka Popović je rekla da bi mu predložila da pogledaju nivo investicija pre krize u susednim zemljama i "naprave iste tezge kao oni".
Profesorka Popović objašnjava da nijedna vlada u kriznim vremenima nije populrana i smatra da bi najbolji potez bio porez od 6 posto od čega je Vlada odustala, jer bi u tom slučaju sve bilo jasno zna se koliko je 6 posto od plate i koliko to puni kasu. Sad je, prema rečima Dane Popović sve nejasno.
Samo 20 posto Srbije radi
Ima onih koji tvrde da je naš adut to što smo navikli na mnoge stvari, da neko ko je stajao u redovima za ulje i šećer, nosio lekove i konac na operaciju, kupovao benzim u flašama da će ti ljudi mnogo lakše izaći na kraj sa krizom. S druge strane mnogi misle da postoje ekonomske prečice, da samo malo da se naviknemo i mi ćemo iz krize izaći bogatiji i bolji. To dobar deo naroda misli.
Narod misli onako kako mu Vi odozgo definišete da je zgodno misliti. Od 5. oktobra u Srbiji se najvažnija stvar nije promenila - od svih ljudi koji su otišli u penziju samo je 17 posto imalo pun radni staž, svi ostali su otišli u prevremenu penziju. Dakle 83 odsto Srbije nije zaslužilo pun radni staž. I kad pogledate sve izveštaje 20 ili 30 posto rade, 60 posto ne i nikada se nije napravio sistem da se to kažnjava, oni su ravnopravni po plati po svemu. Srbiju pojedoše isplaćene, a nezarađene pare. Vi čujete ministar Dinkić kaže 30 posto ljudi u Vladi ne radi i posle toga da, pa šta. Postoje načini da se to proveri, ali niko neće to da uradi.
U Beogradu je prošle nedelje boravio nekadašnji premijer Ante Marković i mnogi su se setili njegovog vremena sa nostalgijom. Vi ste u jednom tekstu prošle godine upozorili da smo mi taj nivo plata koji smo imali u vreme Ante Markovića prešli 2007. godine i da ćemo kad kriza prođe biti ponovo daleko od tog nivoa.
- Nismo primetili iz nekoliko razloga. Jedan od osnovnih je što čoveku nikad nije dosta, kao što u vreme Ante Markovića nismo mislili da smo bogati, ono što je u to vreme bilo dobro to su očekivanja da neće više biti inflacije. U toj Vladi sedeli su najbolji ljudi koje smo tada imali. To je, ono što sam rekla kad neko vidi prekosutra, ali nažalost oni nisu videli jedan detalj, a to su nacionalni sukobi koji su tinjali.
Plata od 7000 evra cilj
Slažete se sa Vašim kolegama koji smatraju da ćemo se bar kad je nivo plata u pitanju posle ove krize vratiti unazad, da neće biti kao što je bilo 2007.
- Ako pad domaćeg proizvoda bude 5 posto i plate zamrznute Vi čak možete da izađete sa vrlo malim padom plata. Nije to problem Srbije. Problem Srbije je što smo mi na pet šest hiljada dolara po stanovniku, a to je malo, ako Mađarska ima 15 hiljada. Sa ovim balastom ljudi koji ne rade mi ćemo ostati u toj barici, uzimati jedni od drugih po 20-30 evra. To nije ništa. Pravi razvoj je da ljudi dobiju prave velike plate. Što si obrazovaniji, to imaš više. Sada je sramota, kad kažu 7000 evra u nekom Upravnom odboru, to je za stub srama. Plata od 7000 evra bi za nekog vrlo obrazovanog u nekoj pravoj firmi trebalo da bude cilj.
Vi ste sada govorili o nekim velikim platama, a pre nekoliko dana je stigla užasna vest o čoveku i njegovim kolegama u tekstilnoj industriji koji nije primio 65 plata i koji je sebi odsekao prst. Da li mislite da će takvih vesti u ovim kriznim vremenima da bude mnogo. Vi inače tvrdite, da svaka pametna Vlada, pošto i tranziciji ima i gubitnika i dobitnika se trudi da proizvede što više dobitnika, ali kako sada biti pametan?
- Ja mislim da način na koji se taj čovek bori za svoje pravo nije način da se izbori za bilo šta. Ako se svima sada isplate sve plate, hoće li sutra oni dobiti svoju novu platu. Naravno da neće. Tih para nema. 65 meseci to je pet i po godina, 65 godina znati i ne naći drugi posao taj je onda imao od čega da živi, to je biološka istina. Nije ni lako ni lepo reći, ali morate naći drugi posao. Ja pričam iz svog iskustva, u trenucima kada sam osetila da nije dobro, ja sam odlazila, nekada na bolji posao, nekada na gori.
Vi ste pomenuli u jednoj kolumni pomenuli da uvek strahujete od atmosfere u društvu u kojoj narod više voli da popije rakiju nego da se vakciniše. Da li mislite da ovo vreme proizvodi takvu atmosferu u kojoj narod više voli da potegne rakiju nego da se vakciniše što znači ozbiljne ekonomske mere?
- Narod gleda ono što mu se nudi. Ja stvarno mislim da je ovaj narod pametniji bego što ga mi večeras prikuzujemo. Pogledajte Vi Čačak koji je u vreme Miloševića izgubio fabriku "Sloboda" koja je držala ceo grad i tada se tamo razvio privatni biznis. Shvatili su da im se više isplati da nađu posao nego da sede tamo da štrajkuju. Pred krizu Čačak se bavio time da izgradi luksuzne stanove i da privuče stručnjake tamo da rade. Dakle, eto to može da se radi, a ne da sedenemo da kukamo i plačemo. Kragujevac - kad je Zastava potpuno propala, kvadratni metar stambenog prostora je počeo da raste, razvila se neka privatna privredna aktivnost.
Dug Srbije pod konrolom
Profesorka Popović smatra da Srbiji, zbog prekomernog zaduživanja ne preti finansijski slom kakav se dogodio u Meksiku, Rusiji, Argentini i objašnjava da deo duga Srbije koji je državni dug Srbije nije veliki i da je pod kontrolom. Drugi deo duga koji je veći je privatni i prema rečima profesorke to je "zdrav dug".
Zaduživanje je jedan način da se Srbija brže razvije, a bolji način su strane direktne investicije, rekla je profesorka Popović i naglasila da se strane investicije ne mogu privući dok se ne uredi ambijent.
Pretpostavimo da u jednom trenutku guverner Jelašić neće moći da drži kurs, šta tada da rade oni koji su se zadužili u evrima i uzeli stambene kredite. Kako da se ponačaju banke koje bi možda preuzele te stanove, ali im ne trebaju jer ne mogu da ih prodaju.
-Ja, kao neko ko je uzeo stambeni kredit sam svesna devizne kaluzule i ako se desi taj najgori scenario ja ću ostati bez 10 do 15 procenata svoje imovine... Ako se desi katastrofa, koja ne može tako brzo da se desi, izgubiće deo svoje imovine, ne može sve da se izgubi.
Ambijent za strane investitore
Kakav biste savet dali sadašnjim vlastima?
Za Srbiju i za svaku zemlju koja je u sličnoj situaciji najbolje je da napravi ambijent, pa će doći onaj ko ga prepozna. Ja pominjem primer Mađarske, u trenutku kad je ona trebala da odgovori na to pitanje premijer je rekao "mi imamo čipku i kobasice i šta sad da proizvodimo još čipke i kobasica". Ne, nego je napravljen ambijent i tamo su došli i Simens i Nokija i Elektroluks, sve automobilske firme. Mi treba da napravimo ambijent, sudstvo potpuno reformisano, investitori će da odluče gde da ulože.
U kolumnama ste se bavili i pitanjem obrazovanja i negde tvrdite da država nema ozbiljnu strategiju šta država hoće od obrazovanih ljudi. Imali ste tekst u kome ste se pozivali na pripadnika zemunskog klana Vladu budalu, koji se džabe školovao.
Za njega se kaže da su ga nazvali Budala, zato što je završio fakultet. Nekoga to zaboli, a onda se pitate gde je problem, ako neko može da zaradi milijarde bez škole. Problem je u tome što 20 posto ljudi koji rade izdržavaju ovih 80 posto Srbije koji ništa ne radi koji dobro žive i proglažavaju druge budalama. Ali to nije cilj, kad vidite koji je cilj mladima.
Pomenuli ste u tom tekstu od pre tri godine da mađarski guverner ima platu od 30 hiljada evra i da ne biste imali ništa protiv da i Vaš guverner ima toliku platu pod uslovom da imate stabilan dinar. Da li biste sada napisali isto, kad je forinta propala?
Ova sredina je postla potpuno populistička, hajde da uzmemo svima i da ne damo nikome. Ako hoćete guvernera koji je svetska klasa onda morate da ga dobro platite. Ako hoćemo u evropu, onda moramo u tom pravcu da idemo, nemamo ništa od toga da mi imamo malo i da oni imaju malo. To nije dobro.
Kako definišete tajkune, kao ljude koji skupljaju kajmak od prve faze tranzicije ili kao ljude koji su budući investitori u nekoj drugoj fazi koja bi trebalo da usledi?
- U svim zemljama u tranziciji u prvih šest sedam godina su dobitnici tajkuni, posle njih su dobitnici insajderi oni koji imaju informacije i koji mogu da unovče. Onog trenutka kada zemlje počinju da se približavaju EU onda dolaze mehanizmi koji njih koče. Ne može pre toga, zato što oni finansiraju sve političke partije.
Da li smo napravili kapitalizam bez kapitalizma, a sa kapitalistima?
- Nismo napravili kapitalizam. Mi imamo ogroman državni aparat, pola miliona ljudi tamo zaposlenih. U Srbiji nije ni došlo do kapitalizma, kad cela Srbija zavisi od jednog državnog aparata to znači da smo mi još uvek socijalistička zemlja. To je deo ambijenta, a tu ne vole da dolaze strani investitori.
"Nama u ovom trenutku nedostaje jedna odlučna vlada. Mi moramo da vidimo pravila igre koja su na samom vrhu, a koja za sada nisu jasna," zaključila je profesorka Popović.
.jpg)
