Izvor: Press, 14.Sep.2018, 13:44

IZVEŠTAJ KONGRESA SAD O SRBIJI Rusija je OMČA OKO VRATA, dve stvari šire strah i obe imaju veze sa VOJNOM PRETNJOM

IZVEŠTAJ KONGRESA SAD O SRBIJI Rusija je OMČA OKO VRATA, dve stvari šire strah i obe imaju veze sa VOJNOM PRETNJOM

Američki zvaničnici na Srbiju gledaju kao na strateški ključnu zemlju Balkana i potencijalnog pokretača ekonomskog razvoja u regionu. Ipak, u izveštaju "Pozadina i odnosi sa SAD", koji je napravila Istraživačka služba američkog Kongresa, provejava i zaključak da bi Srbiji u evroatlanskim integracijama veliku omču oko vrata mogla da napravi Rusija.
Foto:Blic
Sudeći po nazivu, izveštaj je >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << trebalo da se bazira na odnosima Srbije i Amerike, ali je veliki prostor dat analizi odnosa sa Rusijom, ali i Kosovom i EU. Ipak, u svakoj od analiza, bilo da je reč o onim sa SAD-om, Kosovom ili EU, pominje se uticaj zvanične Moskve.
Foto: Wikipedia
Kongres SAD
U ovom trenutku najveću glavobolju im zadaju izveštaji koji dolaze iz Beograda, a u kojima se navodi da je Srbija zainteresovana za kupovinu ruskog vazdušnog odbrambenog sistema (verovatno misle na raketni sistem S-300, prim.aut), kao i moguće otvaranje centra za popravku ruskih helikoptera. I dok bi kupovinom naoružanja, zaključuje se u izveštaju, došlo do podizanja tenzija sa susednim državama i pokretanja trke u naoružanju u regionu, po mišljenju američkih analitičara otvaranje centra za ruske helikoptere bilo bi ravno otvaranju ruske vojne baze na srpskoj teritoriji.
Foto: Wikipedia
Dmitrij Rogozin
Inače, nije poznato da država Srbija ima nameru da otvori centar u kojem bi se remontovali helikopteri iz Rusije. Želju za tim, ali još pre skoro dve godine, izrazio je Dmitrij Rogozin, tada potpredsednik ruske vlade.

- Mi bismo hteli da u Srbiji postoji međunarodni, ili barem regionalni servisni centar za popravku helikoptera ruske, sovjetske proizvodnje. Bez obzira kakvih - vojnih, civilnih... - naveo je Rogozin, nakon čega se o tome, bar ne javno, nije razgovaralo.

Neizbežna tema za Amerikance je i Ruski humanitarni centar u Nišu, koji je takođe pomenut u izveštaju Kongresa. U njemu piše da njegov rad izaziva zabrinutost u SAD-u i EU, jer Moskva kroz Centar suptilno sprovodi obaveštajne i vojne operacije pod okriljem Kremlja, kao i da špijunira SAD. U tom dokumentu se podseća da se Ruski centar nalazi na lokaciji koja je relativno blizu NATO mirovnim snagama na Kosovu.
SAD se oštro protivi zahtevu iz Rusije da se da imunitet zaposlenima u tom centru, uz podsećanje da su američki zvaničnici upozorili Srbiju da ozbiljno razmisli da li će im izaći u susret. U izveštaju se pominje i da su ruski agenti u Srbiji sprovodili obaveštajne operacije i da su bili stacionirani u Beogradu.
Vojne vežbe i sa NATO i sa ruskom vojskom

U delu izveštaja koji je posvećen analizi odnosa Srbije i Ruske Federacije piše i da Moskva navodno podržava nekoliko srpskih partija - politički i finansijski, kao i da su 2016. tri srpske stranke - DSS, Dveri i SNP potpisali deklaraciju sa Jedinstvenom Rusijom, čiji je predsednik Vladimir Putin.
Foto: NATO / Promo
Vežbe Vojske Srbije i NATO snaga
U dokumentu Kongresa pominje se i da uprkos bliskim odnosima sa Rusijom, Srbija učestvuje u Partnerstvu za mir i navodi da NATO ima malu kancelariju u Beogradu. Takođe, ističe se i da je Srbija 2015. potpisala sporazum o o višem nivou saradnje namenjen zemljama koje nemaju nameru da se priključe NATO-u.
Foto: Ministarstvo odbrane / Promo
Vežbe sa Rusima
U izveštaju se ističe da su srpske snage učestvovale u 13 vojnih vežbi sa članicama Alijanse i sedam sa američkim snagama. Istovremeno, dodaje se, Vojska Srbije održavala je vojne vežbe i sa ruskom, uključujući dve sa ruskim i beloruskim snagama 2017.

Srbija plaća 900 miliona evra spoljnog duga Kosova
U delu u kojem se analiziraju odnosi Srbije sa Kosovom podseća se na političke prilike od devedesetih do danas, sukobi, etnička čišćenja, tok pregovora Beograda i Prištine, ali i voz sa natpisom "Kosovo je Srbija", koji je "zaustavljen pre prelaska granice".
U izveštaju se konstatuje da Srbija i dalje isplaćuje 900 miliona evra ili oko milijardu dolara spoljnog duga Kosova Pariskom i Londonskom klubu, te EBRD, koji je nastao između 1970. i 1990, jer, kako piše, Srbija smatra da je njena "bivša" pokrajina i dalje srpska teritorija.
Foto: RAS Srbija
Ilustracija
Američki Kongres konstatuje da su se nakon ubistva Olivera Ivanovića dve strane obavezale da će sarađivati kako bi identifikovali i procesuirali počinioce, ali se sve oteže i razvlači.

Foto: Vesna Lalić / RAS Srbija
Oliver Ivanović
Navodi se da i je uprkos tenzijama na liniji Beograd - Priština došlo do promena, pa je Priština dozvolila Aleksandru Vučiću da sprovodi kampanju za predsedničke izbore 2017. na Kosovu.
U izveštaju piše i da kosovska vlada nije očekivala da će Aleksandar Vučić priznati nezavisnost Kosova, ali se nadala da će napraviti ustupke, koji bi smanjili tenzije i relaksirali odnose Srbije sa EU. Verovalo se da će Beograd pronaći način da normalizuje odnose sa Prištinom bez eksplicitnog priznanja Kosova, što bi KiM omogućilo da se na primer učlani u UNESKO.
Foto: Wikipedia Krzysztof Dudzik / RAS Srbija
U dokumentu Kongresa navodi se da se tokom leta pojavila ideja o razgraničenju, po kojoj bi kosovske vlasti pristale da ustupe delove na severu Kosova u zamenu za priznanje nezavisnosti ili Preševsku dolinu u kojoj većinom žive Albanci.
Iako su ranije na KiM odbacivali takvu ideju, u izveštaju se konstatuje da je Hašim Tači izašao sa predlogom "korekcije granica".
Moguće odlaganje učlanjenja Srbije u EU
Izveštaj se bavi i rokovima u kojima bi Srbija mogla da uđe u EU. Citira se izjava predsednika EK Žan Klod Junkera da su Srbija i Crna Gora dva najranija kandidata za pridruživanje Uniji, te da bi mogle da postanu članice 2025. godine. Međutim, razlike oko rešavanja pitanja Kosova ceo proces bi mogle da uspore.
Foto: O. Bunić / RAS Srbija
Napominje se i da je Srbija glavni kandidat za ulazak u EU, uprkos neslaganjima pojedinih zvaničnika sa njenom politikom prema Rusiji. U izveštaju se podseća da Srbija nije uvela sankcije prema Rusiji, što su u EU neki oštro kritikovali.

Nastavak na Press...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Press. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Press. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.