Izvor: SrbijaDanas.com, 24.Feb.2020, 16:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ISTINA ĆE USKORO IZAĆI NA VIDELO: Šta će nam vatikanska arhiva otkriti o odnosima NDH, pape Pija XII i kardinala Stepinca?
Vatikan obično čeka 70 godina nakon završetka pontifikata pape da otvori arhiv. Pije 12. umro je 1958. godine u letnjoj rezidenciji Kastel Gandolfo, Franja se odlučio da arhiv o kontroverznom papi otvori nešto ranije.
Kada 2. marta Vatikan otvori arhive iz ratnog pontifikata pape Pija XII. mnoge tajne, pa i ona oko aktivne saradnje kardinala Alojzija Stepinca i zločinačke NDH, biće napokon rešene. Već do kraja ove godine rezervisane su sve stolice u arhivu gde će naučnici >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << proučavati milione stranica koje se čuvaju u arhivu iz vremena Drugog svetskog rata, podeljenih u 121 tematsku celinu.
- Mi se ne bojimo - poručuje biskup Serđo Pagao, prefekt Vatikanskog arhiva, nakon što je papa Franja doneo odluku da se ništa ne skriva, pa ni najveće tajne koje treba da razjasne odnos pape Pija i genocida nad Jevrejima, kao i zločinima koji su počinjeni u NDH.
Tako će napokon doći na svetlo dana i prepiska koju je Vatikan vodio ne samo sa Stepincem, već i dokumenti koji će otkriti odnos Svete stolice i vrha ustaške države.
Postojao je i stalni kontakt Vatikana i Zagrebačke nadbiskupije, pa će biti veoma zanimljivo videti zašto je vatikanska diplomatija odbijala da prizna NDH, bez obzira na to što su signali da se to uradi dolazili i od strane crkvenih dostojanstvenika iz Zagreba.
Sigurno će biti najzanimljive videti šta je Stepinac pisao papi o progonima Srba, Jevreja i Roma i da li je 1941. godine, pre svega u onim prvim mesecima od dolaska ustaša na vlast, kada im je davao punu podršku, slao informacije o zločinima koji su počinjeni nad Srbima na Baniji, Lici i Kordunu. Isto tako, iz dokumenata koji su čuvaju u arhivu videće se kako je sam papa reagovao na zločine koje su činili ustaše, ali i neki katolički sveštenici koji su podržavali ustaški pokret.
Istoričari koji su proučavali ovaj period i odnos Katoličke crkve i NDH nisu do sada imali mogućnost da vide dokumente koji otkrivaju odnos Svete stolice i režima Ante Pavelića, kao ni prepisku koja je vođena u crkvenim krugovima na relaciji Vatikana i Zagreba. Povremeno su se pojavljivali dokumenti iz čudnih izvora koji je trebalo da prikažu Stepinca kao zaštitnika Srba i Jevreja, ali se pokazalo da su mnogi od njih bili falsifikati.
Nikada do sada nije objavljena ni prepiska vatikanskih diplomata i crkvenog vrha iz Zagrebačke nadbiskupije, pa će biti zanimljivo da se vidi da li je Vatikan uopšte reagovao na zločine sveštenika i antihrišćansko delovanje dela klera u NDH.
Istoričari čekaju i odgovore vezane za posleratni period, pre svega da li je Josip Broz Tito tražio od Alojzija Stepinca da se odvoji od Vatikana, kao i odnos Vatikana u vreme Tršćanske krize i navodnog nastojanja crkvenog vrha da se zone A i B pripoje Italiji. Istovremeno sa otvaranjem Vatikanskog arhiva očekuje se i odluka da Zagrebačka nadbiskupija otvori arhiv, jer se postavlja i pitanje šta se tamo skriva.
Jedino tako može se doći do pune istine, a taj put je zatražio i papa Franja kada je najavio otvaranje arhiva, ali i detaljno istraživanje delatnosti Alojzija Stepinca u ratnim godinama.
Za sam Vatikan ostaje delikatno pitanje odnos prema papi Piju XII, koji je izabran šest meseci pre izbijanja Drugog svetskog rata, a mnogi su mu zamerali da je bio tolerantan prema ratnim zločincima i zatvarao oči pred genocidom. Posle rata tvrdilo se i da je svojim ćutanjem bio saučesnik u Holokaustu, pa su ga zvali "Hitlerov papa".
Tako su mnogi smatrali da je zatvarao oči i kada je reč o ustaškim zločinima, pogotovo 1941. godine, kada je i sam Stepinac sarađivao sa vrhom ustaške države, a same NDH se nije odrekao do poslednje godine rata bez obzira na to što je kasnije osuđivao ustaše.
Sve ono što će se naći u arhivu biće presudno za odluku da li će papa Pije i Alojzije Stepinac biti proglašeni svetim. Kanonizacija ratnog pape počela je 1958, a Božjim slugom proglašen je 1990. Zbog kontroverzi je zakočen dalji postupak, a papa Franjo očito ne želi da donese odluku ni o kanonizaciji kardinala Stepinca.
Sve je spremno da istina napokon izađe na svetlo dana, a najjača vatikanska "reprezentacija" biće na usluzi brojnim istraživačima koji će narednih meseci pohrliti u arhiv. Tu su kardinal Hoze Tolentino Kalaku de Mendoza, vodeći vatikanski arhivar i bibliotekar, ali i visoki crkveni dostojanstvenici iz Kongregacije za nauku vere, naslednice inkvizicije.
Eugenio Marija Đuzepe Đovani Paćeli kao papa Pije 12. imao je pontifikat od 1939. do 1958. godine i trinaest godina je trebalo da se pripreme dokumenti iz njegovog vremena. Reč je o 16 miliona papira, 13.000 koverti i 2.500 fascikli. Papa Franja, najavljujući otvaranje arhiva, rekao je da se "Crkva ne plaši istorije, voli je", a naziv Tajni arhiv izmenio je u Apostolski.
- Znam da bar jedan naš istoričar, a sada ih je možda i dvojica, odavno istražuje i ima uvid u dostupnu arhivu Vatikana. Nemam saznanja da li je on među 150 novoprijavljenih istraživača koji će imati pristup u vatikanske arhive za razdoblje pontifikata Pija 12. Svaki arhiv ima svoja pravila uvida u dokumentaciju, ali se nadam da će taj naš istoričar imati pravo prvenstva, jer godinama istražuje pomenuti period istorije - rekao je dr Milan Koljanin, istoričar Instituta za savremenu istoriju u Beogradu.
Nastavak na SrbijaDanas.com...
