Izvor: Southeast European Times, 19.Nov.2009, 23:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatska: dvadeset godina posle Berlinskog zida
Dok Evropa proslavlja 20. godišnjicu pada Berliskog zida, gledište Hrvatske na poslednje dve decenije je tmurno.
19/11/2009
Nataša Radić za Southeast European Times iz Zagreba --19/11/09
Za razliku od bivših komunističkih zemalja u Evropi, sa padom Berlinskog zida Hrvatska i bivša Jugoslavija nisu imali miran politički i ekonomski prelazak na demokratiju.
Slabljenje komunističkog režima krajem osamdesetih godina omogućilo je ponovno rađanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << različitih nacionalističkih tendencija u bivšoj Jugoslaviji. Savez komunista u zemlji polako se raspadao i pojavljivao se izvestan broj novih političkih stranaka.
Hrvatska je 1989. godine, tada još uvek kao deo Jugoslavije, proslavila pobedu zadarske pop grupe "Riva" na takmičenju za Pesmu Evrovizije. Zemlja je bila optimistična što će naredne godine Zagreb biti domaćin tog velikog evropskog muzičkog takmičenja i što će se time ojačati sve veći duh nezavisnosti u Hrvatskoj.
Stranka Hrvatska demokratska zajednica (HDZ), osnovana u junu 1989. godine, pobedila je na prvim demokratskim višestranačkim izborima 1990. godine i igraće presudnu ulogu u borbi za nezavisnost Hrvatske.
Danas u Hrvatskoj nekima nedostaje život u komunizmu, jer žale za gubitkom izrazito socijalističkog sistema bivše Jugoslavije. "Imali smo besplatnu zdravstvenu zaštitu, država je obezbeđivala stanove, garantovano besplatno obrazovanje, a naša socijalna sigurnost bila je utvrđena. Sada, pod kapitalizmom, svako mora da plati za sve", objašnjava Marija Ančić, 66, profesorka u penziji iz Splita.
Ante Tomić, novinar hrvatskog dnevnika Jutarnji List, ne slaže se sa njom. "Ne postoje 'stari dobri dani'. U najvećoj meri, oni se nikada nisu dogodili. Berlinski zid bio je kontrolisan samo sa jedne strane."
"To je bila strana sa bodljikavom žicom, reflektorima, psima nemačkim ovčarima i vojnicima. U bivšoj Istočnoj Nemačkoj, život je bio tako divan da je bilo neophodno da vojnici čuvaju zid puškomitraljezima kako bi sprečili bekstva. Koliko god bi mi želeli da verujemo da je socijalizam bio bolji, trebalo bi da kažemo istinu -- ljudi su želeli da preskoče samo jednu stranu zida."
Dok Evropa obeležava dve decenije postkomunističkog perioda, Hrvatska obeležava deceniju od smrti svog prvog predsednika, lidera HDZ-a Franje Tuđmana koji je preminuo 10. decembra 1999. godine.
"Tuđman je bio pravi i jasan simbol hrvatske demokratije. Pogrešno je posmatrati ga na bilo koji drugi način", kaže Milan Beslić, član odbora Matice Hrvatske, hrvatske organizacije za kulturu i nasleđe.
Tuđmanovo nasleđe je kontroverzno. Mnogi ga smatraju ocem hrvatske nazavisnosti, ali kako neki njegovi kritičari često ukazuju, on se suočio sa tvrdnjama o ratnim zločinima, bio je nacionalistički tvrdolinijaš koji se udružio sa Slobodanom Miloševićem oko podele Bosne i Hercegovine i stvorio novu političku klimu u Hrvatskoj baziranu na korupciji, koja je zauzvrat proizvela kapitaliste lojalne Tuđmanovom sistemu.
Nastavak na Southeast European Times...
