Izvor: B92, 17.Jan.2021, 11:09

Hip hop i knjiga "Repotpisani": Kako je Srbija dobila prvi "rep bukvar"

Hip hop i knjiga Repotpisani: Kako je Srbija dobila prvi rep bukvar

Knjiga "Repotpisani - 100 najboljih tekstova srpskog hip hopa" mogla bi potpuno da promeni sliku hip hopa na ovim prostorima.

Duhovito i surovo, tužno, potresno i apsurdno, psovke i "pametne reči", dosta rima, mnogo ljubavi prema muzici i čitava jedna istorija.

Sve to može se naći u knjizi Repotpisani - 100 najboljih tekstova domaćeg hip hopa, koje su prikupili Ivan Ristić, Nebojša Marić i Aleksandar Pavlić.

"Ovom zbirkom ne obraćamo se samo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rep publici, već svima koji na bilo koji način vole priče, prozu i poeziju", kaže za BBC na srpskom Ivan Ristić, osnivač i urednik portala Maj Pipl (My People) koji se bavi hip hop kulturom.

Gotovo svi - od začetnika rep scene u Srbiji tokom devedesetih, poput Dalibora Andonova Grua, do mladih autora koji repuju tek nekoliko godina.

Najviše pesama ima Boško Ćirković Škabo, član Beogradskog sindikata - čak 13 - a drugi je Marko Šelić Marčelo.

"Očekivano", kaže Ristić kratko.

"Škabo je u širem izboru imao još više pesama, ali smo neke isključili jer su iste tematike.

"Uvek je pripovedački prilazio svemu, njegove pesme jako lepo trpe papir, vidi se da mu je stalo kako to sve izgleda", dodaje.

Ćirković za BBC na srpskom kaže da mu je drago što je toliko zastupljen, ali i da bi voleo da ima još nekih pesama i autora, jer je "svoje pesme već čitao".

"U suštini ja stalno pišem i može samo da mi bude drago da su neki moj radovi prošli kroz to sito i rešeto, i što su se našli u tom društvu.

"Sve su te pesme super - Ramirez iz Sanšajna i Feuda je možda najbolji naš tekstopisac, pa Kiza Robin Hud, uključujući i Ramba Amadeusa".

Lešinara gladno oko motri na dvorište školsko.

Kada oglasi se zvono, telad izlazi na odmor

bez svesti da sa neba strašna opasnost ih vreba.

Milosti savana nema, laka meta su joj deca.

Prevaziđen je metod da najslabijega kokneš.

Eto tebi odmah gozbe, a kod ostalih je oprez.

Zato spušta se lagano krila sklapa elegantno

i nudi im bombone raznobojne on galantno.

Razvio je njuh odavno kod koga je lagan prolaz

Slatkom pričom i supstancom što je oteo od lovca.

I dok si reko "dop" eto mladunca u zamci

kako manje pase, slabi, laže, krade ocu i majci.

Uz dosta muzike, naravno.

Ristić kaže da su tokom godinu dana rada na knjizi u obzir uzeli 330 autora i oko 7.000 pesama.

"Mislili smo da će sve trajati ukupno par meseci - nekih pet, šest viđanja, napravimo uži izbor i to je to, ali bilo je mnogo teže od toga", navodi Ristić.

"Kad su počele detaljnije da se preslušavaju pesme i obraća pažnja na tekst, isplivali su neki tekstovi koji ti ovako nikada ne bi pali na pamet".

Ristić ističe važnu stvar zbirke - reč je o kompilaciji najboljih tekstova, ne pesama od istorijskog značaja, šta god on značio.

"Interesantno je i prilično teško bilo staviti se u kožu čitaoca, ne slušaoca", navodi.

"Dakle, iz pesama smo izbacivali muziku, flou, način repovanja i sve drugo što čini jednu rep pesmu, koncentrišući se samo na reči".

Ispod svake pesme nalazi se KjuAr (QR) kod, tako da čitaoci njegovim skeniranjem mogu i da preslušaju pesmu čiji tekst im se svidi.

Knjiga Repotpisani može da se čita i kao primer raznovrsnosti domaćeg repa, jer pesama ima i tužnih i smešnih i surovih, ovakvih i onakvih.

"Da, na nivou tema, ali i lokalno", kaže Ristić.

"Interesantno je videti, na primer, kruševačku školu pisanja za koju ljudi koji prate rep veoma dobro znaju - vidiš neke lokalne fore i kako oni doživljavaju rep".

Furio Đunta, hirurg u Klinici za vaskularnu hirurgiju u Nišu, kaže da je raznovrsnost važna svaku delatnost, ne samo za rep.

"Naravno, ne i kvantitativno - u Beogradu živi više ljudi, tako da je logično da on ima i više predstavnika, ali je bitno i da ljubitelji repa uživaju u različitim izrazima", smatra.

"A nekad mi se čini da ljudi koji nisu iz naše regije nekada više uživaju u našim forama nego ljudi odavde… Fore koje u Nišu znamo 20 godina u Beogradu sada prvi put čuju", kaže uz osmeh.

"Moja generacija - velika halucinacija."

Alkohol je glavna rekreacija.

Reakcija na to što sutra čeka te knjiga,

a diploma nije trijumf nego briga.

Kada kažem Srbija svi mi kažu: "Run, Forrest!"

A šta će biti sutra ne zna čak ni Čak Noris.

A hud je prazan, ulica ćuti,

ja pišem pesmu koju niko neće čuti.

Hip hop kultura je na ove prostore stigla tokom osamdesetih godina prošlog veka.

Među prvim grupama bili su Badvajzer, Who is the best i Robin Hud, ali je prvi proboj među širu publiku napravio Gru albumom Da li imaš pravo? iz 1995. godine.

U proteklih četrdesetak godina rep je u Srbiji prošao veliki put, uz dosta uspona i padova, ulazaka i izlazaka iz komercijale, a mnogi i dalje imaju otpisujući stav.

"Kada kažeš rep uglavnom imaš dve asocijacije", kaže Ristić.

"Prva je 'pih, narkomani', a druga 'pih, to su oni koji samo pevaju o parama i ku*kama'".

Može li to da se promeni ovom knjigom?

"Mislim da je to jedini način - ne baš ovom knjigom, ali ovakvim pričama", navodi Ristić, ističući da je rep "jedan od najozbiljnijih hroničara vremena".

"Reperi iz čitavog regiona ozbiljno opisuju vreme u kojem žive, probleme mladih i dan jednog prosečnog mladog čoveka."

Smatra da u je ovom trenutku rep je najozbiljniji naslednik ponosa koji je nosila nekadašnja rokenrol i pank scena.

Furio Đunta, reper

Nadam se da ova knjiga može nešto da promeni u pozitivnom smislu.

Možda je neskromno da se odmah poredimo sa američkom hip-hop scenom, najjačom na svetu svih vremena, ali uzmimo primer Kendrika Lamara.

Stoprocentni predstavnik hip-hip kulture dobija Pulicerovu nagradu za album, za ono što je ispričao u formi hip hop pesama i hip hop matrica, naravno sa primesama džeza i sličnih stvari, ali to je hip hop.

Neko ko je do tada smatrao da rep ni u okvirima muzike nije u rangu umetnosti - a kamoli književnosti - tada će sve drugačije da posmatra.

Možda je to na dalekom štapu, ali to je to.

Rep je dostigao taj status da ga treba sistematizovati na ovaj način, da se tekstovi klasifikuju u formi enciklopedije, leksikona ili ovakve knjige.

Dalje je ono što je i iza - muzika.

Škabo je ove godine izbacio aplikaciju koja ima 20 njegovih albuma i projekata, u avgustu album, nedavno osam novih pesama, a uskoro će ih biti još.

"Super je ispao - Život piše rep, to je naslov, jer zaista život piše rep, ja samo zapisujem šta se dešava", kaže on, dodajući da je "inspirativno ovo ludilo" koje se dešava oko nas.

Autori Repotpisanih se za to vreme nadaju da će knjiga stići u ruke nekoga ko rep pesme nikada nije slušao, kako bi se razbili neki tabui.

"Ne moraju baš da budu čitalačke večeri, ali može da izazovu diskusiju, neke lepe priče o tome šta je pisac hteo da kaže, o metaforama, dvosmislenosti nekih pesama", kaže Ristić.

U međuvremenu uživaju u repu i sećaju se Marka Nikolića, njihovog prijatelja koji je takođe pisao o hip hopu, a koji je preminuo 2016. i kojem je knjiga posvećena.

"Od trenutka kada smo počeli da sedimo i preslušavamo do odlaska u štampu je prošlo dosta vremena zbog korone i svega sličnog.

"Kada sam prvi put knjigu držao u ruci bilo je kao 'vau', jako sam ponosan što sam deo svega ovoga, baš, a sa druge strane to je već toliko daleko iza mene da već razmišljam o nekim sledećim idejama", kaže Ristić.

Ako ništa drugo, čitaoci će moći da nauče nešto o reperima ili neke pojmove iz rep slenga - na kraju knjige postoji segment nazvan "udizabunje uliglotazaponje" (budi poliglota, na utrovačkom).

"Napravili smo da bude rep žargon, a da se ispoštuje i književna norma, baš zbog ljudi koji nisu iz sveta rep muzike - tu se vide čari srpskog jezika i muzike.

"A i u samim tekstovima imaš neke fore koje možda nisi ni provalio kad reper kaže, pa sada na papiru provališ da je to neka druga igra reči".

Te rime mogu da budu prilično moćne - zbog nekih možda osetite bes, neki odlazak u raj vas možda rastuži ili se vratite nazad u daun.

Možda vas neke rime nasmeju, a možda i naletite na nekoga neočekivanog... Na primer, čika Jovu Zmaja.

(Mikri Maus)

Magla se spušta na farmu životinja,

Na***aće, naravno, živina i sirotinja.

Magla je gusta, tmina je duboka,

Tada je stoka puna krvoloka

Ubeđujem živinu da ničeg se ne boje,

Stari gusan metio naočari svoje.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

 I drugi pišu o ovome:
Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta B92. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta B92. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.