Izvor: Blic, 03.Sep.2013, 20:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Harhof i preostale sudije: Naš stav o procesu suđenja Šešelju nije uzet u obzir

Danski sudija Frederik Harhof, koga je posebno veće Haškog tribunala izuzelo iz procesa protiv Vojislava Šešelja zbog utiska pristrasnosti, zatražio je danas od tog veća objašnjenje zašto pri donošenju odluke nije uzelo u obzir njegov stav.

Isti zahtev, postavilo je i preostalo dvoje sudija iz raspravnog veća

koje sudi Šešelju - predsedavajući Žan Klod Antoneti i sudija Flavija Latanci. Po Antonetiju i Latancijevoj, činjenica da njihovo mišljenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i stav sudije Harhofa

nisu uzeti u obzir "vodi preispitivanju odluke o izuzeću".

Harhof podseća da je potpredsedniku suda Karmelu Ađijusu, odmah posle Šešeljevog zahteva za njegovo izuzeće, podneo memorandum u kojem je izneo svoj stav o tome. Uprkos tome, kako je naglasio, iz odluke o izuzeću ne vidi se da li je posebno veće Tribunala uopšte razmotrilo njegov stav, što je po pravilima moralo da učini.

I sudije Antoneti i Latanci su danas posebnom veću uputili istu primedbu - da njihov stav o Šešeljevom zahtevu za izuzeće uopšte, bar sudeći po tekstu odluke, nije uzelo u obzir.

Istovremeno, sudija Harhof je negirao da je ikada smatrao da se vojni komandanti pred Tribunalom moraju osuđivati za zločine podređenih, bez obzira na dokaze.

Posebno veće Haškog tribunala usvojilo je 28. avgusta zahtev lidera Srpske radikalne stranke za izuzeće sudije Harhofa zbog toga što je ostavio utisak pristrasnosti.

Sudija Harhof bio je član veća koje je od 2007. do marta ove godine Šešelju sudilo po optužnici za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93. Izricanje presude zakazano je za 30. oktobar.

Posebno veće Tribunala utvrdilo je, većinom glasova, da je sudija Harhof pismom prijateljima, objavljenom u danskoj štampi, u kojem je kritikovao poslednje oslobađajuće presude Tribunala "pokazao pristrasnost u korist osuđujućih presuda".

"Neprihvatljiva predstava o pristrasnosti postoji. Zbog toga, većina je utvrdila da je pretpostavka nepristrasnosti suzbijena. Shodno tome, većina je našla da je optužba o pristrasnosti sudije Harhofa utemeljena", piše u odluci.

Posebno veće utvrdilo je da je sudija Harhof ostavio utisak da je pristrasan time što je u svom pismu, upućenom prijateljima, tvrdio da je do jeseni 2012. "manje-više utvrđena praksa" Tribunala bila da osuđuje vojne komandante za zločine koji su počinili njihovi podređeni.

To što je sudija Harhof u pismu razmatrao odgovornost "vojnih komandanata", po odluci, relevantno je za proces Šešelju zato što je Šešelj optužen da je učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu, između ostalog, i time što je upravljao paravojnim snagama zvanim "Šešeljevci".

U današnjem podnesku, međutim, sudija Harhof objašnjava da je njegovo privatno pismo bilo izazvano "dilemom" da se na Tribunal "moguće utiče iz spoljnih izvora".

U pismu prijateljima je, kao te spoljne izvore, naveo vojne krugove SAD i Izraela, sugerišući da je predsednik Tribunala Teodor Meron za njihov račun

neprimereno uticao na kolege pri donošenju oslobađajućih presuda

generalima Antu Gotovini i Momčilu Perišiću, te Jovici Stanišiću.

"Moje pismo sigurno ne sugeriše da generali i visoki oficiri moraju biti osuđeni bez obzira na dokaze. Moji lični komentari u pismu ni na koji način se ne odnose na optuženog koji nije vojni komandant, niti je optužen da je upravljao ili komandovao borcima tokom oružanog sukoba", naglasio je Harhof u podnesku posebnom veću.

Ađijus tražio izjašnjenje o daljim postupcima u procesu Šešelju

Potpredsednik Haškog tribunala Karmel Ađijus zatražio je, ranije danas, od preostalih sudija u procesu protiv Šešelja da se izjasne, uz konsultacije s optuženim, o daljim koracima u postupku.

Od predsedavajućeg Antonetija i članice veća Latanci, sudija Ađijus je, kako je danas objavio Tribunal, zatražio da ga "izveste, posle konsultacija s optuženim, o pitanju da li ponovo saslušati ceo predmet ili nastaviti postupak", kao i da "odluče, u slučaju da optuženi ne pristane na nastavak procesa, da li ili ne, bez obzira na to, nastaviti postupak sa novim sudijom".

Dok ga dvoje članova raspravnog veća ne izveste o postavljenim pitanjima, sudija Ađijus neće imenovati zamenu za sudiju Harhofa. Izricanje presude Šešelju i dalje je zakazano za 30. oktobar ove godine, ali je posle izuzeća sudija Harhofa malo verovatno da će presuda tada i biti izrečena.

Današnja odluka u kojoj je sudija Ađijus ocenio da su preostale sudije "u najboljem položaju" da odluče o načinu na koji bi postupak protiv Šešelja mogao biti nastavljeni i okončan u skladu je sa pogledima upućenih pravnika u Hagu da, osim ponavljanja suđenja, koje se smatra malo verovatnim, ostaju dve mogućnosti.

Jedna je da, umesto Harhofa, bude imenovan novi sudija, koji bi pre učešća u donošenju presude morao da pročita ceo zapisnik sa suđenja koje je praktično okončano. Druga je da Šešelj pristane da mu dvočlano sudsko veće izrekne presudu.

Iako su sudije, iz različitih razloga, zamenjivane, recimo u procesu Slobodanu Miloševiću i Momčilu Krajišniku, nikada se nije desilo da novi sudija bude imenovan po okončanju dokaznog postupka, odnosno uoči izricanja presude. Mogućnost da dvočlano veće izrekne presudu, takođe je bez presedana u istoriji Tribunala.

Postupak u ovakvom slučaju nije izričito predvđen ni pravilnikom suda, što otvara brojne pravne dileme.

Odluku o izuzeću sudije Harhofa, na Šešeljev zahtev, donele su sudije Bakone Moloto i Barton Hol, a protiv je bio kineski sudija Liu Daćun.

U pritvoru Tribunala, Šešelj je od 24. februara 2003, kada se dobrovoljno predao odmah pošto je objavljena optužnica protiv njega.

Najčitanije SADA:
Pogledaj vesti o: Vojislav Šešelj

Nastavak na Blic...

RTS: Nastavak konfuzije na suđenju Šešelju