Izvor: RTS, 01.Feb.2021, 22:00
Granice na Balkanu između prava, avanturizma i predizbornog marketinga
Istoričar i direktor Instituta za savremenu istoriju Predrag Marković kaže za RTS da mu se sviđa pregovaračka pozicija Beograda, jer je Srbija ta koja može velikim silama da se predstavi kao destinacija za ulaganje. Novinar i dugogodišnji direktor Medija centra u Prištini Milivoje Mihajlović ocenjuje da su izjave prištinskih političara o ujedinjenju sa Albanijom deo predizborne trke. Politikolog i docent na FPN Miloš Hrnjaz navodi da ni na KiM ni u Albaniji ne postoji konzenzus >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << o pitanju ujedinjenja.
Predrag Marković, Milivoje Mihajlović i Miloš Hrnjaz govorili su u emisiji OKO o mogućnosti promena granica na Balkanu, nakon izjava političara iz Prištine o ujedinjenju sa Albanijom, kao i poruka Milorada Dodika o ujedinjenju Republike Srpske i Srbije.
Marković, povodom sastanka predsednika Aleksandra Vučića i Emanuela Makrona, kaže da mu se sviđa pregovaračka pozicija Beograda u ovom trenutku.
"Mi smo ti koji nešto nose u Pariz. Gradnja metroa je velika stvar. Velikim silama možete da ponudite da ste atraktivna destinacija za ulaganje. U tom smislu mnogo je bolje kada oni znaju da imaju posla sa zemljom sa kojom treba da sklope posao od tri-četiri milijarde evra", smatra Marković.
Upitan da li je dobro da je Kosovo pitanje globalne politike, Marković ističe da se ne zna koji će prioritet imati Kosovo na tim velikim tablama i agendama Evropske unije i velikih svetskih sila.
"Tako da je sigurno da to više nije potpuno zatvorena priča, kao što se pre nekoliko godina pričalo", podseća Marković.
"Nedržavni entiteti se pozivaju na slučaj Kosova"Hrnjaz ukazuje na to da samoproglašena nezavisnost Kosova u međunarodnopravnom smislu nije presedan, jer to pravo ne funkcioniše na osnovu presedana, ali jeste presedan u političkom smislu.
"Nedržavni entiteti se pozivaju na taj slučaj i pokušavaju da na taj način legitimišu svoje političke interese", ističe Hrnjaz.
Ima, kako dodaje, nekoliko primera, kao što je deklaracija o nezavisnosti Krima.
"Postoji jedan deo gde se oni pozivaju na savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde i slučaj Kosova. Imate političke predstavnike Kurdistana koji su više puta govorili da može da se povuče paralela između Kurdistana i Kosova", navodi Hrnjaz.
"Kurti na severu pokazivao snagu" Što se tiče izjava političara u Prištini o ujedinjenju sa Albanijom, Mihajlović ocenjuje da je u pitanju predizborna trka.
"U ovom momentu političar na vlasti ili u opoziciju ne može da govori o vakcinaciji, jer će ona da krene posle 15. februara, dan posle izbora. Ne mogu da govore o ekonomiji, jer ta tema ne postoji. Onda je tema sever", objašnjava Mihajlović.
Ocenjuje da je Aljbin Kurti sa Vljosom Osmani otišao na sever, gde su ih Srbi izviždali, da pokaže da ima snagu, da je hrabar, i on je postigao cilj.
"Haradinaj je birao staru priču ujedinjavanja Kosova i Albanije, a sutradan je pokrio tu priču, jer je verovatno dobio opomenu, verovatno iz Berlina, izjavom da može da sarađuje i da uđe u koaliciju sa Kurtijem i Samoopredeljenjem", objašnjava Mihajlović.
To su igre i politička upotreba, kaže on, i navodi da i izbori u Hrvatskoj imaju taj antisrpski vokabular i odlučuju pobednika, tako je bilo u Crnoj Gori, pa i u Severnoj Makedoniji u prethodnim izbornim ciklusima.
"Kurti je gotovo sigurni pobednik izbora"Očekuje da će Kurti biti premijer, a ako sud i to zabrani, onda će biti predsednik. Navodi da su procene da ima podršku od 50 odsto, dok podrška protivnika slabi.
"On je gotovo sigurni pobednik. Ima odlične veze u Berlinu. Bio je na meti Ričarda Grenela i Trampove politike. Sada se to promenilo i verovatno će imati neku bolju podršku iz Vašingtona nego do sada", smatra Mihajlović.
Kada je u pitanju mogućnost promene granica, ocenjuje da bi to na Balkanu napravilo haos gori nego devedesetih.
Tri prepreke za stvaranje "velike Albanije"I Hrnjaz smatra da su izjave prištinski političara za unutrašnju upotrebu i da treba da pošalju signal biračkom telu da niko nije zaostao u trci albanskog nacionalizma.
Što se tiče samog ujedinjenja, Hrnjaz objašnjava da su stvari složenije.
Prvo, ukazuje da status Kosova nije rešen, ali ako bi postalo članica Ujedinjenih nacija, niko ne bi imao pravo da spreči ujedinjavanje. "Druga je stvar što ja ne verujem da je Kosovo država, ali kada bi taj proces bio zaokružen, u pravnom smislu niko tome ne bi mogao da stane na put", objašnjava Hrnjaz.
"Drugi problem je u unutrašnjem uređenju na Kosovu, gde u ustavu piše da se Kosovo neće ujedinjavati sa drugim državama i da se u proceduri donošenja amandmana na ustav traži dvotrećinska većina skupštine, a uz to se traži i dvotrećinska većina manjina koje čine tu skupštinu", navodi Hrnjaz.
Na trećem mestu, dodaje da na Kosovu ne postoji konsenzus o ujedinjenju. "Postoji konsenzus da neće sa Srbijom, ali po ovom pitanju ne postoji konsenzus ni na Kosovu ni u Albaniji iz raznih razloga", kaže Hrnjaz.
"Prištini se ne dopada da centar bude Tirana i da Rama bude glavni" Mihajlović kaže da je Republika Srpska bliža Srbiji mnogo više nego Kosovo u odnosu Albaniju.
"Nema među Albancima dovoljno ljudi koji bi podržali na referendumu ujedinjenje. Tamo nema nekog raspoloženja, oni strahuju od države u kojoj bi Kosovo bilo razvijeni sever – kako se kaže u šali", ukazuje Mihajlović.
Dodaje da se ni prištinskoj političkoj strukturi ne dopada, iako to glasno neće reći, da centar bude Tirana i da Rama bude glavni.
.jpg)
