Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Dec.2018, 16:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani o korupciji: Veoma zastupljena, najviše u zdravstvu
Više od polovine građana Srbije, 57 odsto, smatra da je korupcija veoma zastupljena u društvu, a više od petine tvrdi da je najviše ima u zdravstvu, pokazalo je istraživanje CESIDA-a o percepciji građana o borbi protiv korupcije u Srbiji za 2018.godinu.
Uz siromaštvo, građani korupciju prepoznaju kao jedan od ključnih problema sa kojima se Srbija trenutno suočava, rezultat je istraživanja koje je danas predstavljeno povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << korupcije.
''Među 47 odsto ispitanika, koji smatraju da se Srbija kreće u lošem pravcu, čak 80 odsto njih je kao razlog navelo visok nivo korupcije'', rekao je programski direktor CESID-a Ivo Čolović na konferenciji za novinare.
Kako je rekao, rezultati istraživanja ukazuju i na povezanost između percepcije građana o korupciji i životnom standardu, navodeći da čak 62 odsto ispitanika koji su naveli da žive u nepodnošljivim okolnostima smatra da korupcija utiče na njihov lični i porodični život.
''Među ispitanicima koji smatraju da se Srbija ne kreće u dobrom pravcu nisu najsiromašniji, već su to većinom mladi i visokoobrazovani građani koji navode korupciju kao veliki problem društva'', rekao je Čolović.
Istraživanje je pokazalo i da četvrtina građana prepoznaje predsednika države kao instituciju najposvećeniju borbi protiv korupcije, dok su u drugom planu institucije koje bi, kaže Čolović, trebalo da se bave korupcijom.
Svaki 10. građanin u Srbiji veruje da je policija najposvećenija borbi protiv korupcije, a svaki 11. smatra da su to vlada i Agencija za borbu protiv korupcije.
Takođe, više od polovine ispitanika smatra da Vlada Srbije mora da podigne nivo efikasnosti u borbi protiv korupcije, dok 39 odsto smatra da je u tom pogledu vrlo ili donekle efikasna.
Građani navode da korupcije najviše ima u zdravstvu, 23 odsto, potom 13 odsto u sudovima, a devet odsto u policiji.
''Problem sa zdravstvom je to što čak i najsitniji pokloni - kafa, čokolada ili piće, ulaze u percepciju građana o korupciji, pa otuda zdravstvo na vrhu skale'', rekao je Čolović.
Blizu polovine građana navodi nepotizam kao najrasprostranjeniju koruptivnu aktivnost, odnosno korišćenje položaja radi zapošljavanja rođaka ili prijatelja i korišćenje prijateljskih veza sa zaposlenima u javnim ustanovama radi lakšeg i bržeg obavljanja poslova.
Skoro trećina ispitanika nije spremna da prijavi slučaj korupcije, uvereni da time ništa neće postići i promeniti.
Učesnici istraživanja su ocenjivali i rad institucija koje se bore protiv korupcije, a najvišu prosečnu ocenu od 2,37 dobile su Vlada Srbije i Agencija za borbu protiv korupcije, dok je sudstvo najniže ocenjeno sa 1,93.
Direktorka USAID-ove Kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj Laura Pavlović ocenila je da je napredak u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije ključan za proces pristupanja Srbije EU, ali i da je važan zbog same budućnosti Srbije, a ne samo zbog njenog evropskog puta.
Pavlović je navela da je dobra uprava ključna za napredak Srbije u borbi protiv korupcije, kao i da se kapaciteti mogu ojačati kroz nadzorne institucije, sposobne tužioce, nezavisno i efikasno sudstvo i veće angažovanje građana.
''Treba još mnogo toga uraditi, od unapređenja pristupa informacijama od javnog značaja preko jačanja nadzorne uloge nezavisnog sudstva do jačanja medijskih sloboda'', naglasila je Pavlović.
Programski direktor ''Transparentnost Srbija'' Nemanja Nenadić ocenio je da Srbija stagnira kada je reč o suzbijanju korupcije i podsetio da postoji Strategija za borbu protiv korupcije 2013-2018, ali da nema naznaka o pripremi nove strategije kao nacionalnog dokumenta.
Ukazao je na to i da se borba protiv korupcije u Srbiji posmatra u sklopu evropskih integracija, odnosno Poglavlja 23, čime se, kaže, šalje pogrešna poruka građanima.
''Korupcija nije nešto o čemu treba da presudi Evropa, da li smo dobro uradili svoj posao ili ne, to treba mi da procenimo i na osnovu toga donesemo dalji plan'', rekao je Nenadić i dodao da prethodnih godina nije dovoljno urađeno u toj oblasti.
''Ne postoji samo kašnjenje u sprovođenju pojedinih mera, nego i neke koje su uspešno usvojene, nisu dale željene rezultate, kao što je slučaj sa Zakonom o zaštiti uzbunjivača. Broj prijavljenih slučajeva korupcije se ne povećava, što je bio osnovni cilj tog zakona'', primetio je Nenadić.
Istraživanje je sproveo CESID od 27.oktobra do 10.novembra za potrebe Projekta za odgovornu vlast (GAI) Američke agencije za međunarodni razvoj USAID.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
