Izvor: Politika, 08.Feb.2014, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gori uslovi života – više zaraženih šugom
Od pre četiri godine raste broj obolelih u Beogradu, a u toku 2013. registrovano 1.697 slučajeva, što je za 432 pacijenta više nego u 2012. – Epidemije se češće javljaju u porodici ili u uslovima kolektivnog smeštaja, kao što su predškolske ustanove, starački domovi, zatvori...
U toku prošle godine gotovo triput više Beograđana imalo je šugu, u odnosu na 2008. kada je zarazi „podleglo” 646 sugrađana. Do pre pet-šest godina broj obolelih, od ovog komplikovanog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zaraznog oboljenja koje prenosi parazit „šugarac”, bio je u padu, ističu u Gradskom zavodu za javno zdravlje, o čemu svedoče i brojevi – 2009. „šugarac” se okomio na samo 437 žitelja glavnog grada, da bi već naredne godine došlo do rasta broja zaraženih. Od 2010. kod znatno više osoba dijagnostikovana je šuga. Uzroci su mnogobrojni, ali je možda najveći pad životnog standarda.
– Što su uslovi života gori broj obolelih je sve veći, ali to ipak ne znači da od šuge obolevaju samo najsiromašniji. Ako se dijagnoza ne postavi na vreme, onda postoji velika šansa da se bolest proširi i na ostale osobe iz okruženja zaraženog – objašnjava dr Ivana Begović-Lazarević, iz Centra za prevenciju i suzbijanje zaraznih bolesti zavoda za javno zdravlje. U Beogradu je u toku minule godine registrovano 1.697 obolelih od ove infektivne bolesti, 432 pacijenta više nego u 2012. godini.
Teži oblik bolesti je takozvana krustava ili norveška šuga, nedavno registrovana na Klinici za gastroenterologiju KCS. Ovoj vrsti podložnije su starije osobe sa oslabljenim imunim sistemom i mentalno oboleli.
– Na koži su prisutne debele kruste koje sadrže veliki broj jaja i „šugaraca” koji nisu ništa više zarazni nego kod klasičnog oblika šuge. Ipak, šugarac je prisutan u ogromnom broju (oko dva miliona po pacijentu), pa su zbog toga ove osobe jako zarazne po okolinu, a da pri svemu tome svrab, kao najčešći simptom, kod ovakvih pacijenata ostaje minimalan, ili čak potpuno odsutan. Posebnu opasnost kod krustave šuge predstavlja sklonost ka sekundarnoj bakterijskoj infekciji promena na koži pa obolele treba što pre lečiti da bi se sprečila epidemijska pojava – objašnjava epidemiolog Bojana Grgić, iz Odeljenja za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti Zavoda za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.
Epidemije se češće javljaju u porodici ili u uslovima kolektivnog smeštaja, kao što su predškolske ustanove, starački domovi, zatvori... Ne treba ga dovoditi u vezu samo sa socioekonomskim statusom pojedinca ili nečistoćom, jer šugu mogu da dobiju i oni koji vode računa o ličnoj higijeni samo zato što su bili u kontaktu sa zaraženom osobom.
– Najčešći simptom je intenzivan svrab, pogotovo noću ili pri boravku u toploj prostoriji. Na koži se vide promene nalik na bubuljice kao i plikovi koji su posledica alergijske reakcije na antigene parazita. Promene na koži i svrab mogu da zahvate veći deo tela, ili su ograničene na kožu ručnih zglobova, laktova, pazušnih jama, između prstiju ruku, bradavica, stomaka i butina – kaže Grgić.
Često obolevaju i najmlađi
Od šuge često obolevaju i najmlađi. Kod odojčadi i male dece najčešće su zahvaćeni koža glave, lica, vrata, dlanova i tabana. Moguće su komplikacije u vidu sekundarne bakterijske infekcije povreda kože nastalih češanjem.
Kako objašnjava dr Branka Sandić, pedijatar Doma zdravlja „Voždovac”, šuga se u ambulantama javlja sporadično.
– Kada se dete zarazi, to automatski znači da svi u porodici treba da se leče. Roditelji uglavnom ne paniče, jer je terapija ista i za decu i odrasle i traje sedam dana. Problem je što oboleli treba striktno da se pridržavaju saveta, posteljinu i veš redovno da iskuvavaju, da se bolest ne bi vratila – ističe dr Sandić.
Lekari podsećaju da se ovaj zdravstveni problem uglavnom eliminiše sredstvima koja ubijaju „šugarac”, ali terapiju treba ponoviti ukoliko je svrab i dalje prisutan, dve do četiri nedelje posle primene „skabicida”.
Nema novoobolelih na Klinici za gastroenterologiju
Šuga se ne širi Klinikom za gastroenterologiju KCS, situacija je pod kontrolom i preduzete su sve mere pa nema razloga za zabrinutost pacijenata ni osoblja, poručio je juče Zlatibor Lončar, direktor Urgentnog centra, povodom vesti da je na klinici pre nekoliko dana zaraženo 16 zaposlenih, zbog čega su vrata ove ustanove zatvorena za posete.
– Ovo oboljenje može da se pojavi bilo gde, jer je period inkubacije do šest nedelja i u tom periodu osoba ne zna da je zaražena pa je prenosi ostalima – kazao je Lončar. U Klinici za gastroenterologiju poručuju da nema novoobolelih, ni među osobljem, ni među pacijentima.
M. Brakočević
objavljeno: 08.02.2014.
.jpg)
