Izvor: B92, 03.Mar.2021, 15:45
"Fridom Haus": Srbija i dalje "delimično slobodna" država, vlasti netransparentne o pandemiji
Republika Srbija je i dalje "delimično slobodna" država, navodi se u redovnom godišnjem izveštaju organizacije "Fridom Haus".
Sa pandemijom korona virusa, u Srbiji je porastao i uticaj Srpske napredne stranke (SNS) na politička prava i građanske slobode, tvrdi se u najnovijem izveštaju organizacije za ljudska prava i promovisanje demokratije u svetu "Fridom Haus".
Poslednjih godina vladajuća stranka vrši pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << civilnog društva, navodi se u izveštaju.
Policija je uz upotrebu sile odgovorila na proteste u Beogradu u julu, kada su se demonstranti okupili zbog najava o zaključavanju usled epidemije korona virusa, zbog politike vlade po drugim pitanjima i načina obavljanja funkcije predsednika Aleksandra Vučića.
Kao ključne tačke koje su obrađene u izveštaju navode se izbori održani u junu, protesti ljudi zbog pokušaja uvođenja vanrednog stanja početkom leta 2020. godine i mere zabrane kretanja, stanje u medijima i u pravosuđu, kao i netransparentno predstavljanje podataka o broju zaraženih i preminulih od korona virusa.
Obradom podataka utvrđeno je da je Srbija isto kao i prošle godine, "delimično slobodna" država.
U kategoriji političkih prava Srbija je dobila 22 od ukupno 40 bodova, a u kategoriji građanskih sloboda 42 od ukupnih 60.
Ljudi uglavnom mogu slobodno da se okupljaju, iako su aktivistima koji su vezi sa pokretom "Ne davimo Beograd" upućene krivične prijave, piše u izveštaju organizacije Fridom Haus.
Oni su ranije orgniazovali proteste protiv spornog razvojnog plana "Beograda na vodi".
Posle najave predsednika Aleksandra Vučića da će ponovo biti uvedeno vanredno stanje, kao i zabrana kretanja, demonstranti su izašli na ulice Beogradaa.
Tokom protesta zabeleženi su napadi policije na demonstrante, slučajne prolaznike i novinare.
Policija za razbijanje demonstracija je bacala suzavac i fizički napadala učesnike demonstracija.
Protesti su trajali nekoliko dana u Beogradu, a potom se proširili na još nekoliko gradova u Srbiji, dok nije doneta odluka da se vanredno stanje ne uvodi, kao ni mera zabrane kretanja.
U izveštaju organizacije "Fridom Haus" navodi se i da zvaničnici u Srbiji nisu bili dovoljno transparentni kada su u pitanju podaci o broju preminulih od posledica korona virusa, uprkos pozivima tokom jula da ih objave.
Medicinski radnici koji su kritikovali postupke vlade u vezi sa pandemijom dobijali su otkaze, tvrdi se.
Takođe zbog izlaganja predloga da se predstavi tačna epidemiološka situacija pokrenuti su i disciplinski postupci za okupljene u inicijativi "Ujedinjeni protiv kovida" koji su tražili ostavku ministra zdravlja Zlatibora Lončara i medicinskog dela Kriznog štaba za sprečavanje širenja pandemije.
Uprkos ustavu koji garantuje slobodu štampe i krivičnom zakoniku koji klevetu ne tretira kao krivično delo, sloboda medija podriva se pretnjom tužbama ili krivičnim prijavama protiv novinara za druga dela, piše u izveštaju.
Dodaje se da se stanje odlikuje i nedostatkom transparentnosti u vlasništvu medija, pritiskom političara i politički povezanih vlasnika medija na uređivačku politiku, kao i direktnim pritiskom i pretnjama novinarima i visoke stope samocenzure.
Regulatorno telo za elektronske medije kritikovano je zbog nedostatka nezavisnosti.
Novinari su se suočavali sa fizičkim napadima, kampanjama blaćenja, kaznenim poreskim inspekcijama i drugim oblicima pritiska.
Nezavisnost pravosuđa ugrožena je političkim uticajem na imenovanja sudija, a mnoge sudije su prijavile spoljni pritisak u vezi sa svojim presudama, navodi se u izveštaju.
Političari redovno komentarišu pravosudna pitanja, poput izjava o tekućim slučajevima ili istragama.
Korupcija, nedostatak kapaciteta i politički uticaj često podrivaju pravosuđe, tvrdi se u izveštaju.
Između ostalih problema, pravilo nasumičnog dodeljivanja predmeta sudijama i tužiocima se ne poštuje dosledno, a mehanizmi za povraćaj u građanskim parnicama su neefikasni.
Politički osetljivi slučajevi posebno su podložni mešanju političara, piše u izveštaju "Fridom Haus".
Pravna zaštita za socijalno ugrožene grupe se slabo sprovodi, ocenjeno je u izveštaju "Fridom Haus".
Na primer, žene imaju zakonsko pravo na jednaku platu za isti rad, ali se ovo pravilo ne poštuje naširoko.
Romska manjina je posebno ugrožena diskriminacijom u zapošljavanju, stanovanju i obrazovanju.
LGBT osobe se i dalje se suočavaju sa govorom mržnje, pretnjama, pa čak i sa fizičkim nasiljem, a počinioci se retko kažnjavaju uprkos zakonima koji se bave zločinima iz mržnje i diskriminacijom.
Vlada je dala nekoliko puta podršku LGBT zajednici, na primer slanjem predstavnika na Paradu ponosa i adekvatne policijske zaštite.
Pojedinci koji žive sa invaliditetom su među onima koji žive u ustanovama socijalne zaštite i koji su u dužem periodu izolacije zbog pandemije.
U delu izveštaja koji se odnosi na Zapadni Balkan ukazano je da je u zemljama tog područja tokom 2020. zabeleženo nazadovanje, ali i napredak pojedinih.
- Izbori čije su sprovođenje obeležile manjkavosti zadali su težak udarac višepartijskom sistemu u Srbiji.
- Na Kosovu, posle kratkotrajnog perioda na vlasti, neustavno je zbačena vlada premijera Aljbina Kurtija.
- Nasuprot tome, u Crnoj Gori prekinuto je uzastopno šestogodišnje narušavanje političkih prava i građanskih sloboda - pošto su izbori rezultirali prvom tranzicijom političke vlasti na opozicione snage od proglašenja nezavisnosti zemlje.
- Istovremeno, reizabrana je reformistička vlada Severne Makedonije - čije su se institucije u velikoj meri oporavile od štete koju im je naneo odbegli bivši premijer Nikola Gruevski", navedeno je u izveštaju.
Crna Gora je, zahvaljujući predaji političke moći posle izbora, prema tumačenju vašingtonske nevladine organizacije, zaustavila trend pada i napredovala za jedan poen (sakupila ih je 63) u odnosu na prošlogodišnji izveštaj, dok je Severna Makedonija ostvarenim skorom od 66 poena među onim državama koje su napredovale za tri poena.
Kako se boduju zemlje
Zemlja dobija maksimum četiri poena za svaki od deset indikatora za politička prava i za svaki od 15 indikatora za građanske slobode, pa je maksimalni broj bodova za politička prava 40, za građanske slobode 60, odnosno ukupno 100.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
.jpg)
