Izvor: B92, 28.Feb.2021, 17:31
Film, arheologija i istorija: Fascinantna priča o britanskom Tutankamonu
Zakopani brod pronađen 1939. godine na jednom engleskom imanju pokazao se kao jedno od najspektakularnijih evropskih arheoloških otkrića i sada njegovu neverovatnu priču pričaju Rejf Fajns, Keri Maligan i Lili Džejms u Netfliksovom filmu "Iskopina“.
Krenuli su sa prvim tračkom svetla.
Najjači od kraljevih čuvara, napetih žila, dok su ih žuljali grubi konopci, izvlačili su teški hrastovi brod iz reke na obalu.
A onda, dok je izlazeće sunce polagano >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << razvejavalo hladnu jutarnju izmaglicu, odvlačili brod preko ravnice do podnožja brda.
Mase na padinama gledale su u tišini kako se pedalj po pedalj penju do vrha i groblja rezervisanog za kraljevske potomke jednookog boga.
Kad su brod smestili u rov iskopan specijalno za njega, ožalošćeni su položili posmrtne darove u kriptu u njenom središtu.
Potom je preko njega podignuta humka.
I tu je brod ležao, nasukan u zemlji Istočne Anglije [u jugoistočnoj Engleskoj], ali je putovao kroz vreme, sve dok ga 13 vekova kasnije, u samo praskozorje Drugog svetskog rata, nije otkrio čovek koji se zvao Bejzil Braun.
Neverovatno otkriće, nazvano "britanski Tutankamon", tema je Iskopine, novog Netfliksovog filma zasnovanog na istoimenom romanu Džona Prestona.
Glavne uloge tumače Rejf Fajns kao samouki arheolog Braun, i Keri Maligan kao Edit Priti, vlasnica zemlje koja ga je angažovala da iskopa misteriozne humke na njenom imanju u Saton Huu, iznad reke Deben u Safoku, u Velikoj Britaniji.
Priti, udovica koju je zanimao spiritualizam, imala je predosećaj u vezi sa tim humkama.
Smatralo se da su one vikinškog porekla.
Gost u njenoj kući jednom je video duha među njima, a kolale su dugogodišnje lokalne legende o zakopanom blagu.
Braun je bio iz Safoka i napustio je školu sa 12 godina.
Bio je kao najamni radnik na farmama i agent osiguravajućeg društva, ali je isto tako sam naučio nekoliko jezika, astronomiju i arheologiju.
To je dovelo do toga da ga Ipsvički muzej zaposli kao arheologa, a muzej je bio taj koji ga je preporučio gospođi Priti.
Otkriće Bejzila Brauna bukvalno je dovelo do promene istorijskih udžbenika.
Ranije su iskopavani i drugi zakopani brodovi, ali nikada nijedan ovoliko velik.
Pre njega, najveći je bio vikinški brod od 23,8 metara u Norveškoj, otkriven 1880. godine.
Zbog prethodnih otkrića na drugim mestima, Braun je znao da bi u njemu mogao da se nalazi tovar posmrtnih darova i 14. juna on je otkrio ono što je mislio da bi mogla da bude kripta - konstrukcija nalik drvenoj kolibi, sada raspala, podignuta u središtu broda.
Doveden je tim arheologa i jedna od njih, Pegi Pigot, bila je prva koja je 21. jula, svega dva dana posle dolaska, pronašla prvi komad zlata.
A onda je našla još jedan…
Nedugo zatim, tim je otkrio blistavu lovinu od više od 250 artikala za koje izraz "riznica sa blagom" naprosto nije dovoljna.
Bile su tu činije za gozbe, rogovi za ispijanje vina i delikatno ukrašeni nakit, lira i skiptar, mač, kamenje iz Azije, srebrnina iz Vizantije i novčići iz Francuske (koji su pomogli da se datira riznica).
Bila je tu zlatna kopča od kaiša u koju su bile urezane detaljno izuvijane zmije i zveri - komad toliko izuzetan da je čuvar Britanskog muzeja zadužen za srednjevekovne antikvitete skoro pao u nesvest kad ga je video.
Naramenice i futrole za kaiš optočeni draguljima; predivni ukrasni šlem sa celovitom maskom - činilo se kao da sablasno lice nekog drevnog heroja zuri u vas kroz vekove.
Braunovo otkriće bukvalno je dovelo do toga da se prekroje istorijske čitanke.
Brod i njegov sadržaj, ispostavilo se, poticali su iz Mračnog doba, a otkriće je rasvetlilo ona četiri veka između odlaska Rimljana i dolaska Vikinga o kojima se toliko malo znalo.
Anglosaksonci koji su vladali različitim engleskim kraljevinama tokom tog perioda smatrali su se sirovim i nazadnim narodom - primitivnim maltene - ali ovde su pronađeni delikatno izrađeni artikli nesagledive lepote.
Bilo je to društvo koje je vrednovalo zanat, umešnost i umetnost, a trgovalo je sa Evropom i dalje od nje.
I ove relikvije iz sofisticirane, izgubljene civilizacije pojavile su se upravo u trenutku kad je Evropi pretilo uništenje od nacista.
Šta je pronađeno u Saton Huu?
Kad je pisac i novinar Džon Preston saznao da je njegova tetka Pegi Pigot učestvovala u iskopavanjima, istražio je priču i odmah prepoznao bogat potencijal koji pruža jednom romanopiscu.
Njegova knjiga Iskopina objavljena je uz sjajne kritike 2007. godine.
Producentkinja Eli Vud (čije TV adaptacije među kojima su Odbijanje i pad, Senovita kuća i Linija lepote), kaže da je želela da snimi filmsku verziju čim je pročitala roman u rukopisu 2006, još pre nego što je bio objavljen.
"Bio je izuzetno filmičan", kaže Vud za BBC.
"Kako se sve više otkriva brod, isto se dešava i sa unutrašnjim životima protagonista, a to mi je delovalo izuzetno moćno i originalno.
"Mogla sam da osetim snažna osećanja likova, iako oni nisu smeli da ih ispolje.
"Sva ta uzburkana osećanja koja se potiskuju zbog britanske rezervisanosti i klasnih podela. Podsećalo je na Ostatke dana."
"Knjiga me je ozbiljno potresla", kaže scenaristkinja Mojra Bafini za BBC.
"Osećala sam se kao da bridim kad sam je pročitala. Mislim da dočarava osećanje krhkosti svega, uključujući nas samih.
"Dok sam pisala scenario, počela sam da verujem da čin otvaranja zemlje - kopanja duboko da bi se ekshumirali mrtvi - na neki način otvara i svakog ko je živ."
Vud kaže da, iako je potrajalo, njena odlučnost da snimi Iskopinu nikad nije posustajala.
"Mislim da je to zbog priče Bejzila Brauna", kaže ona.
"Zbog klasnog i intelektualnog snobizma, njegov neprocenjivi rad dugo nije bio priznavan, i smatrala sam da je veoma važno da što više ljudi sazna za to šta je on postigao."
Braunovo ime se nije pominjalo u stalnoj postavci Saton Hua u Britanskom muzeju sve do relativno nedavno.
Još uvek postoje mnoga nerešena pitanja o Saton Huu, a mnogo toga je i dalje nejasno u vezi sa zakopavanjem samog broda.
U čiju je čast on napravljen?
Glavni kandidat je Redvald, moćni regionalni lider koji je umro oko 624. godine i bio pripadnik dinastije koja je tvrdila da je potekla od nordijskog boga Vodena.
On je bio prvi engleski kralj koji je primio hrišćanstvo, istovremeno veoma lukavo pazeći da ne uznemiri paganske bogove.
I kakva je tačno bila priroda samog broda? Je li to bio ratni ili više državnički brod - kao Britanija iz 7. veka?
Film je suptilan, ali izuzetno upečatljiv, sa sjajnim rolama i Fajnsa i Maligan.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
.jpg)
