Izvor: Politika, 22.Nov.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fabrike smanjuju proizvodnju, otpuštanja nema
Najveće probleme imaju preduzeća koja su izvozno orijentisana – ona su zbog smanjene tražnje njihovih produkata prinuđena da u ovom trenutku smanje proizvodnju od 20 do 50 odsto
Fabrike smanjuju proizvodnju ili pokušavaju da zadrže njen prošlogodišnji nivo, otpuštanja radnika za sada nema, ali se pripremaju ili već sprovode mere štednje, pokazala je anketa koju je „Politika” napravila u pet srpskih fabrika, tragom vesti da velike svetske kompanije, pod >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pritiskom recesije i enormnih finansijskih gubitaka, smanjuju broj zaposlenih i proizvodnju.
Istraživanje je obavljeno u preduzećima „Holding Kablovi” iz Jagodine, „Lafarž” BFC iz Beočina, „Drekslmajer” iz Zrenjanina, „Impol Seval” iz Sevojna i Holcim „Srbija” u Novom Popovcu.
Anketa je pokazala da u ovom trenutku najveće probleme u poslovanju imaju preduzeća koja su delimično ili skoro potpuno usmerena ka izvozu. Smanjena tražnja njihovih produkata, pre svega u zapadnim zemljama, uzrok je pada proizvodnje i to od 20 do 50 odsto („Holding Kablovi”, „Impol Seval”), dok je u jednom slučaju zabeležen i kratkotrajan prekid rada proizvodnih traka („Drekslmajer”). S druge strane, predstavnici kompanija koje su okrenute domaćim potrošačima ne samo da ne smanjuju proizvodnju, nego najavljuju nove investicije u narednom periodu (Holcim „Srbija”).
Praktično sve fabrike najavljuju ili su već počele sa programom štednje, ali ni u jednoj se kao mera ne spominje otpuštanje zaposlenih. „Impol Seval” zauzeo je stav da će kompanija i radnici solidarno podneti krizu, dok nadležni u Holcim „Srbiji” tvrde da u ovom trenutku čak i nemaju dovoljan broj radnika.
T. D.
-----------------------------------------------------------
Rastu obim posla i strepnje
Zrenjanin - Veliki pogon u kome se u Zrenjaninu proizvode delovi za nemački automobil „be-em-ve” ponovo radi. Pre petnaestak dana proizvodnja je stala, a to je mnogima bio znak da je recesija zakoračila na ove prostore. Rad je brzo obnovljen, ali za bezbrižnost nema velikog razloga.
Nemačka firma „Drekslmajer”, koja se bavi izradom delova za automobile, u Zrenjaninu je startovala 9. maja. Setovi kablova za „be-em-ve” koji se ovde izrađuju završavaju na nemačkom i drugim zapadnim tržištima.
„Drekslmajer” dolazi iz sektora prateće automobilske industrije, osnovan je 1958. godine, a snabdeva vodeće proizvođače automobila. Pojavljivanje velike kompanije je bilo i vesnik zrenjaninskog razvojnog buma koji se ogleda u dvadesetak fabrika čija izgradnja je završena ili je u toku.
Vlasnik kompanije Fric Drekslmajer je na otvaranju pogona u Zrenjaninu rekao da je zadovoljan što je kompanija donela odluku da se pogon otvori u Srbiji, a jedan od razloga je blizina najvažnijeg tržišta, Nemačke i srednje Evrope, gde se proizvode automobili za koje ova kompanija izrađuje komandne mrežne sisteme, električne komponente, integrisane module i opremu za enterijere.
Prvi meseci bili su veoma uspešni, pa je zaposleno1.500 umesto 1.000 radnika, kako je bilo predviđeno do kraja ove godine. Do pre mesec dana razvojni planovi su sezali do 2018. godine, a u izgledu je bilo da ovde vrlo brzo počne proizvodnja kablova za najnoviji „be-em-ve” - L 7 i u tom slučaju bi bilo zaposleno oko tri i po do četiri hiljade radnika, planirano je podizanje novih hala.
Za sada se od planova nije odustalo, ali se o razvoju manje priča. Posebno od kada je krajem oktobra saopšteno da će fabrika stati na desetak dana. Kolektivni zastoj se obrazlaže zastojima u proizvodnji automobila u Nemačkoj. Produkcija kablova strogo je usklađena sa proizvodnjom automobila i zalihe nisu predviđene. Početkom prošle nedelje trake su ponovo pokrenute, sada se radi normalno i u tri smene, obim posla se povećava. Ipak, iz Zrenjanina se pomno prati šta se događa u Nemačkoj, a lepih vesti nema. Recesija zahvata Zapadnu Evropu, pre svega automobilsku industriju, a od njene zaposlenosti zavisi i rad zrenjaninskog pogona. Osim što zapošljava mnogo radnika, nemački investitor se pokazao i kao solidan poslovni partner, sa besprekornom organizacijom rada i visokoprofesionalnim odnosom, čime su razlozi za strepnju i brigu da se „Drekslmajer” odavde ne povuče, među Zrenjanicima posebno izraženi.
Đ.Đukić
-----------------------------------------------------------
Solidarni sa zaposlenima
Užice - I sevojničku valjaonicu aluminijuma „Impol Seval”, jednog od najznačajnijih srpskih izvoznika (za prvih devet meseci ove godine ostvaren izvoz od 57,5 miliona evra i to na tržišta EU), potresa svetska kriza, onemogućava nastavak proizvodnih rekorda beleženih poslednjih godina. Ova firma, koju je 2002. godine privatizovao slovenački „Impol” i prilično uložio u njen razvoj, ostvarivši jednu od najuspešnijih privatizacija u ovom delu Srbije, upravo doživljava pad tražnje za njenim proizvodima (limovima, trakama, toplovaljanim pločama i dr.) do sada najčešće korišćenim u građevinarstvu i auto-industriji evropskih zemalja, uglavnom Italije i Nemačke. Ipak, kriza neće izazvati otpuštanja radnika u „Impol Sevalu”.
- Značajno je smanjena tražnja. Dok smo sredinom godine nedeljno prodavali i do 1.200 tona proizvoda, sada zbog smanjenja tražnje prodajemo od 500 do 600 tona. Ipak, uspeli smo da zadržimo normalnu proizvodnju u ovom mesecu, ali već za decembar nema dovoljno naloga, pa će se to odraziti na proizvodni rezultat. Zato će ovogodišnja proizvodnja biti nešto ispod plana, ali na nivou prošlogodišnje koja je bila rekordna u istoriji fabrike. Zbog stanja na tržištu, za iduću godinu bićemo zadovoljni ako proizvodnja dostigne 90 odsto ovogodišnje, objašnjava za „Politiku” direktor „Impol Sevala” Ninko Tešić.
Što se tiče posledica po zaposlene, on napominje da će krizu podneti solidarno, jer je politika fabrike, a to su predstavnici većinskog vlasnika „Impola” nedavno potvrdili, da se ne smanjuje broj zaposlenih, koji je optimalan (744 radnika). Međutim, nastavi li se ovakav pad tražnje, moguće je uvođenje neradnih dana, smanjenje smena, a prvi korak biće duže novogodišnje praznovanje, što minulih godina u ovoj fabrici nije bila praksa.
- Trpimo od svetske krize, ali ništa manje od ovako naglog slabljenja dinara prema evru, što nam samo u jednom mesecu odnese oko tri miliona evra. Našu firmu, koja je 95 odsto izvozna, pogađa loša varijanta obračunskog sistema u ovoj državi: zakonodavac nas tera da rezervišemo dinare kojima možemo da kupujemo evre, što je, po nas, sa ovolikim izvozom, loše. Bude li i dalje ovakvog smanjenja vrednosti dinara, na kraju možemo imati gubitak zbog negativnih kursnih razlika - dodaje Tešić.
B.Pejović
-----------------------------------------------------------
„Lafarž” neće otpuštati
Beočin – U „Lafaržu” BFC u Beočinu trenutno nema uzbune, ne prave se planovi za smanjenje proizvodnje, niti se zbog recesije koja je pogodila svetsku privredu planira bilo kakvo otpuštanje radnika. Za ovu godinu plan je da se proizvodnja cementa kreće kao i prošle godine – 1,2 miliona tona, a na tržištu se ne pokazuje bilo kakav zastoj u plasmanu robe iz cementare.
– Nemamo planova za smanjenje proizvodnje, niti se bilo šta dešava što bi ukazivalo da se mora odmah reagovati, posebno ne kad je reč o otpuštanju radnika. Mi trenutno imamo 485 zaposlenih i nema planova za smanjenje broja radnika, kaže za „Politiku” Snežana Petrović, rukovodilac Službe komunikacija u „Lafaržu” BFC.
– Šta će doneti sledeća godina tek će se videti, ali u ovom trenutku nema pokazatelja koji bi upozoravali da se proizvodnja mora smanjivati. Kao dobri domaćini štedimo na svakom koraku, ali to je naša stalna praksa i ni to nije povezano sa nadolazećom recesijom. Uostalom, tržište je jedini korektivni faktor, a za sada je na tržištu cementa stanje normalno, tražnja naših proizvoda nije smanjena, što znači da nemamo potrebe da bilo šta menjamo.
Da je poslovna situacija u „Lafaržu” BFC stabilna govori i činjenica da su juče počeli i prvi pregovori između menadžmenta fabrike i Samostalnog sindikata o kolektivnom ugovoru za sledeću godinu. Kakav će biti krajnji rezultat pregovora teško je prognozirati, mada u sindikatu veruju da će kao i prethodnih godina biti uvažene određene specifičnosti ove sredine, posebno kad je reč o socijalnoj zaštiti zaposlenih i oko kreditiranja stanogradnje, gde je menadžment „Lafarža” BFC do sada imao maksimalno razumevanje. Ni u sindikatu nema najava da bi do kraja ove ili početkom sledeće godine moglo doći do smanjenja proizvodnje, što bi uticalo i na smanjenje broja zaposlenih u cementari. Da se pripremaju bilo kakvi programi koji se tiču promene broja zaposlenih, sindikalno rukovodstvo bi bilo od samog starta uključeno u taj posao.
J. Slatinac
-----------------------------------------------------------
Kriza ide mimo Novog Popovca
Novi Popovac - Kako „Politika” saznaje od nadležnih u Holcim „Srbija” u Novom Popovcu kod Paraćina, globalna finansijska kriza koja je zahvatila ceo svet neće se odraziti na pad proizvodnje cementa, niti, pak, na profit ove cementare. Na svakih sat vremena iz otpremne stanice izlaziće 4.200 vreća cementa, pakovanih u vrećama od po 25 kilograma, i 3.600 vreća cementa, pakovanog u standardnim džakovima od po 50 kilograma.
- Što se tiče broja zaposlenih, oko 450, on je optimalan, a promena broja i strukture zaposlenih u ovom i narednom periodu biće samo u sklopu uobičajenih pomeranjau odnosu na potrebe razvoja kompanije. Trenutno čak potražujemo desetak radnika, kažu nadležni u Holcimu.
Naravno, dodaju oni, pošto su svesni dešavanja u svetu, moraju da budu obazrivi. Nekih oblika štednje će biti, ali samo na nivou projekata koji za sada mogu da se prolongiraju, ali se to neće odnositi naprimarne projekte.
Holcim ne odustaje ni od ulaganja radi proširenja kapaciteta proizvodnje. Prema rečima generalnog direktora Gustava Navara, u naredne tri godine u povećanje proizvodnih kapaciteta biće uložena 83 miliona evra, čime će, praktično, proizvodnja klinkera biti duplirana. Sa 2.200 dnevna proizvodnja klinkera biće povećana na 4.000 tona.
U Holcimu „Srbija” su izrazili uverenje da će nastojati da pravovremenim merama svih nadležnih institucija prevaziđu i ublaže efekte negativnih tokova na tržištu Srbije, kako bi zaštitili standard i sigurnost svih kompanija, ali i građana.
-----------------------------------------------------------
„Ju-Es stil” bez komentara
„Politika” se obratila i kompaniji „Ju-Es stil” Srbija da bi čula kako se recesija u svetu odrazila na poslovanje ove kompanije. Iz Smedereva nam je stigao odgovor koji je potpisao Nemanja Brković, direktor odnosa sa javnošću Ju-Es stila:
„Ju-Es stil” Srbija ne komentariše glasine i ne spekulišemo kada je u pitanju budućnost naše kompanije. Takođe, „Ju-Es stil” Srbija ne daje komentare u vezi svog poslovanja.
Trenutno, mi smo našu proizvodnju prilagodili potrebama kupaca i u stalnom smo kontaktu sa njima u trenutku globalnog ekonomskog usporavanja.
Za „Ju-Es stil” Srbija podaci o proizvodnji su informacije od poverljivog značaja koje bi, u slučaju objavljivanja, koristile našoj konkurenciji i samim tim pričinile štetu našoj kompaniji, svim našim zaposlenima i lokalnoj zajednici, čiji smo mi važan deo.
„Nastavićemo da proizvodimo visokokvalitetan srpski čelik za naše kupce u zemlji i inostranstvu.”
„Politika” je, inače, redovno objavljivala sve uspehe „Ju-Es stila”. Tada podaci o proizvodnji očigledno nisu bile informacije od „poverljivog značaja”, niti su koristile konkurenciji.
T. D. - O. M.
-----------------------------------------------------------
Plate smanjene za dvadeset odsto
Jagodina - „Holding Kablovi” u Jagodini pogođeni su ekonomskom krizom tako da je zbog smanjenog izvoza smanjena i proizvodnja za 20 odsto. Kako „Politika” saznaje od predsednika Samostalnog sindikata Dragana Rajića, fabrika je prošlog meseca proizvela 1.600 tona gotovih proizvoda, od čega je 40 odsto izvezla na tržište Rusije, Nemačke i bivše Jugoslavije.
– Na žalost, zbog smanjenje potražnje naših proizvoda, ovog meseca proizvešćemo samo 1.000 tona gotovih proizvoda. Ne znam koliko će se to odraziti na ukupan priliv novca fabrike, ali znam da će plate radnika biti smanjene za 20 odsto – kaže Rajić za naš list.
Inače, Holding je pred privatizacijom, pa će teško moći da preživi bez strateških partnera. Rajić kaže da će tender najverovatnije biti raspisan polovinom decembar. Preduzeće će biti ponuđeno bez dugova sa početnom cenom od 29 miliona evra, a strateški partner će biti u obavezi da investira minimalno 30 miliona evra.
Pre privatizacije radnici će biti u prilici da se izjašnjavaju za dobrovoljno raskidanje radnog odnosa.
N. Miletić
[objavljeno: 22/11/2008]
