Izvor: Southeast European Times, 31.Okt.2013, 15:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Eksperti vide dublji problem vezan za slučaj 'plavog anđela'

Priča o „plavom anđelu“, četvorogodišnjoj devojčici Mariji, ukazuje na pitanje trgovine decom na Balkanu.

31/10/2013

Cvetina Borisova za Southeast European Times iz Nikolajeva -- 31.10.2013.

Dok vlasti preduzimaju mere da spoje plavokosu, plavooku romsku devojčicu Mariju sa njenom biološkom porodicom u Bugarskoj, desetine hiljada dece svake godine postaju žrtve trgovine ljudima na Balkanu.

Marija je bila glavna vest u svetskim medijima >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << ovog meseca, nakon što je pronađena u romskom naselju u centralnoj Grčkoj tokom policijske istrage zasnovane na sumnji o krijumčarenju narkotika. Kada su u pitanju ljudi koji su vodili računa o detetu, par u svojim četrdesetim godinama, ustanovljeno je da to nisu njeni biološki roditelji.

Biološki roditelji devojčice, koji imaju još devetoro dece, kasnije su pronađeni u romskom kampu u Nikolajevu, nakon što je biološka majka uvidela da ovo dete svetle puti jako podseća na njeno drugo četvoro dece -- sva imaju karakteristike albinizma koja potiču od gena sa očeve strane porodice.

„Zaista želimo da nam se Marija vrati -- ona je naša krv, imamo iste roditelje“, rekla je 20-godišnja Katja Ruseva, Marijina biološka sestra koja izuzetno liči na nju. „Ne želimo da je damo drugim ljudima. Želimo da svi budemo zajedno.“

Iako je grčka porodica optužena za otmicu male Marije, poicija istražuje tvrdnje da su bugarski roditelji Saša i Atanas Rusev dobili 1.000 dolara za svoju bebu -- porodica potiče te navode.

Prema Međunarodnoj organizaciji za migracije, na Balkanu 120.000 žena i dece svake godine postanu žrtve trgodine ljudima. Sa njima se postupa kao sa robom i mnogi su često primorani na prostituciju. Drugi su primorani da vrše krivična dela, rade kao sluge u privatnim kućama i da prolaze kroz druge vidove eksploatacije, navodi ta organizacija.

„Trenutno 3.000 dece prolazi kroz Grčku preko lanaca za trgovinu decom. Deca potiču uglavnom iz Bugarske, Rumunije i iz drugih balkanskih zemalja“, rekao je Lambros Kanelopulos, predsednik agencije UN za decu UNICEF u Grčkoj, u izjavi za BBC.

Takvi izveštaji su uobičajeni za ovo područje.

„Zaista želimo da se Marija vrati“, kaže Katja Ruseva, Marijina biološka sestra, u izjavi za SETimes. „Želimo da svi budemo zajedno.“ [Cvetina Borisova/SETimes]

„Lično mogu da vas upoznam sa bar tri Romkinje koje su ostavile svoju decu u Grčkoj“, rekao je V.D, biznismen iz obližnjeg mesta Nova Zagora, u izjavi za SETimes. On nije želeo da se navodi njegovo puno ime i prezime iz bezbednosnih razloga. On kaže da se bugarske žene odvoze u Grčku da se tamo porode, a onda ih vraćaju bez beba.

Gradonačelnik Nikolajeva Kosjo Kosev uveren je da takve šeme ne postoje u njegovom malom gradu.

„Bio sam iznenađen da se tako nešto dogodilo. Nikada nisam pomislio da su Romi možda dali svoju decu nekome u inostranstvu; takve informacije nikada nisu došle do mene“, rekao je Kosev za SETimes. „Ipak još nije potvrđeno da je dete bilo prodato. To je u ovom trenutku samo hipoteza.“

Rođak roditelja Ivan Ilijev poriče da je beba prodata.

„Ona [Saša] nije prodala svoje dete. Da jeste, da li bi oni [porodica Rusev] živeli u takvoj mizeriji? Imali bi kupatila, toalete, spavaće sobe, dobre televizore, sve. A, pogledajte šta imaju, samo jednu sobu sa jednim krevetom u njoj“, izjavio je Ilijev za SETimes pokazujući na malu, trošnu kuću sa blatnjavim dvorištem, punu dece -- od kojih su mnoga prljava, gola i bosa.

Ilijev kaže da se Saša složila da svoje dete da nepoznatoj ženi, „Grkinji ili kome već“, koja je videla Mariju kako u očaju plače jer nema šta da jede, na ulici u grčkom mestu u kojem su ona i njen suprug radili.

Kosev navodi da su u korenu problema loši uslovi života Roma.

„Ovo je problem državnog nivoa i koliko god pokušavali da ga sakrijemo iza nečega, izbora ili drugih stvari, ovaj problem nastavlja da raste i u nekom trenutku će nam se vratiti kao bumerang“, rekao je Kosev. „Rad sa ovim ljudima je sporadičan i zasnovan na kampanjama, a rešavanje tog pitanja zahteva svakodnevni rad.“

Koji je najbolji način za sprečavanje trgovine decom na Balkanu? Pridružite se diskusiji ispod teksta.

Nastavak na Southeast European Times...