Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Okt.2019, 16:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ekonomsko osnaživanje žena doprinosi razvoju društva

Ekonomsko osnaživanje žena, a što najviše zavisi od njihovog obrazovanja za šta je takođe potrebno stvoriti uslove, neophodno je za bolji razvoj društva u celini, jedan je od zaključaka drugog panela Međunarodne konferencije u Beogradu o liderstvu žena na temu "Ekonomsko osnaživanje žena - svet bez siromaštva".

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković kazala je da treba razbiti postojeće stereotipe kojima se žene optužuju za nepraktičnu i opasnu sentimentalnost, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << jer uključivanje žena u donošenje odluka u jednom društvu može samo značiti i bolji razvoj tog društva.

Prema njenim rečima, žene osvajaju centralno bankarstvo, a trenutno se u Narodnoj banci Srbije u Izvršnom odboru pored njih nekoliko nalazi samo jedan muškarac.

"Žena ne treba da dobije priliku samo zato što je žena. O svojim saradnicima odlučujem na osnovu kvaliteta - ljudskih i profesionalnih", kazala je Tabakovićeva i dodala da se u NBS rodna ravnopravnost poštuje i sprovodi, ali se pre svega poštuje svaki pojedinac.

Kako je navela, i žene i muškarci u životu imaju tri ljubavi - vole ih njihove majke, muževi ili supruge i deca i oni iz tih ljubavi mogu da izrode ideje koje odišu ljubavlju i snagom koja stvara.

"Oni drugi, gladni ljubavi i odgajani gladni ljubavi, pretpostavljam da teže uspevaju", kazala je Tabakovićeva, dodajući da je ni kao mladu nisu podržavali samo zato što je žena, već zato što je bila željna znanja, otvorena za razgovor i posvećena sebi.

Jorgovanka Tabaković ističe da ne treba da se smenjuju patrijarhat i matrijarhat, već da je najbolje da svi jedni druge podstiču u najboljim osobinama kako bi svi zajedno doprineli što boljem društvu.

Kaže i da neće ni sve žene odgovoriti isto na jedno pitanje, te da je iz tog razloga potrebno uključiti više žena u donošenje odluka, dodajući da kada isključite ženu iz društva, uskratili ste društvu bolji rezultat i napredak.

Navodi i da među samim ženama ima jednako neslaganja, kao i među muškarcima, što znači, dodaje, da je moguće naći ženu koja će zastupati stav da žene zaslužuju izopštavanje iz društva.

"Postoje moćne žene koje stoje iza svog imena, ima onih koje zbog skromnosti opstaju iza muškaraca, ali ima i onih koje prisvajaju moć sebi od muškaraca. To govori o stanju u društvu i potrebi da je potrebna veća podrška ženama", kaže Tabakovićeva.

Guvernerka je istakla da rodna ravnopravnost upotpunjuje civilizacijske tekovine, te da je razvojni faktor kojem celo društvo treba da doprinosi.

Navodeći da se često pred ženu postavlja izbor materinstvo ili karijera, Tabaković kaže da ne smatra da su izbori crno beli i dodaje da je ravnoteza ključ uspeha.

"Biti žena je predivno, biti majka još divnije. Svedočim to iskustvo. Ali, biti uspešna i zadovoljna žena i majka, što za sebe mogu reći da je slučaj, primer je da može zajedno i najbolji način da se motivišu drugi", kazala je Jorgovanka Tabaković.

Generalna direktorka Banke Intese u Srbiji Draginja Đurić ocenila je da je Srbija dosta uradila kada je u pitanju rodna ravnopravnost, dodajući da su svoj doprinos tome dale i kompanije, među kojima je i Banka Intesa.

"Rodna ravnopravnost nije sama po sebi cilj, već se postavlja kao pitanje ekonomskog i društvenog razvoja. Mislim da je Srbija u tom smislu na dobrom putu i da smo u tom segment i bolji od susednih zemalja", rekla je Đurićeva.

Ističe da je od svih zemalja u regionu gde Intesa posluje, ona jedina žena na čelu te banke.

Prema njenim rečima, u Intesinim bankama širom zemlje radi oko 3.000 ljudi, od čega su 70 odsto žene, a od toga 50 odsto su na rukovodećim funkcijama.

"Ženski kvalitet uvek dođe do izražaja. I muškarci na visokim pozicijama radije biraju žene za saradnice jer su objektivne, dobro odrađuju posao, odane, poštuju rukovodioca i nemaju osećaj rivaliteta kao muškarci", kazala je Draginja Đurić.

Prva potpredsednica "Gasprombanke" Natalija Tretjak kaže da je bitan pokazatelj ekonomske snage žena njihova uključenost u radne tokove, dodajući da statistički podaci pokazuju da je taj pokazatelj visok u čitavom svetu.

"Žene su dosta uključene u rad, posebno u zemljama Evropske unije. U Rusiji se žene sve više uključuju u posao i u rad državnih službi, svake godine je njihova situacija sve bolja", istakla je Tretjakova.

Primećuje, međutim, da su žene uključene u poslove koje imaju manju odgovornost i za koje je potrebno manje kvalifikacija, što se, dodaje, odražava i na razliku u platama.

"U Rusiji poslednja istraživanja govore da mnoge žene traže kompromis između materinstva i karijere, žene se trude da ne rade čitav radni dan, što znači da su u manjoj meri zainteresovane za rukovodeće pozicije", rekla je Natalija Tretjak i dodala da zemlje svojim merama moraju da omoguće ženama da balansiraju između materinstva i karijere, a ne da biraju.

Rektorka Moskovskog Socijalnog državnog univerziteta Natalija Počinok govoreći o podatku da je 80 odsto žena u Rusiji zadovoljno onim čime se bave i šta rade, kazala je da ti isti podaci pokazuju i da je samo 30 odsto njih zadovoljno i iznosom plate koju imaju.

Kako je navela, 70 odsto neplaćenog rada realizuju žene, a 30 odsto muškarci, dok u oblasti usluga žene zauzimaju rukovodeća mesta od 40 do 80 odsto.

Ali, dodaje Počinokova, ako se ima u vidu statistika po pitanju uloge žene u biznisu, postotak žena koje su na rukovodećim mestima je nizak, oko 11 odsto, dok u 40 odsto kompanija uopšte nema žena u rukovodećim telima kompanija.

Tamo gde žene počnu da učestvuju u vođenju kompanija, primećen je razvoj tih kompanija, kazala je Natalija Počicnok.

Direktorka Službenog glasnika Jelena Trivan ukazala je na to da je pođednako opasan stereotip moćnih žena koje sve mogu - super žena, kao i stereotip da žena nije sposobna ništa sama da postigne bez muškarca, i to za prosečne žene koje se zbog oba stereotipa mogu sprečiti da dostignu svoj maksimum.

Trivanova je kazala i da su nejednakosti različite, te da postoje nejednakosti između muškaraca i žena, siromašnih i bogatih, što su sve faktori da se svet ne razvija ravnomerno.

Kako kaže, do razvitka jednog društva dovodi ekonomsko osnaživanje žena i navodi kao primer da bi Japan, kada bi uključio žene u biznis, povećao BDP za sedam odsto, dok bi u Indiji to bilo čak 27 odsto.

"Nisu samo ekonomski razlozi za to da se ojačaju žene, razlog je i to da ne postoji društvo koje se razvija a da su žene 'skrajnute'", kazala je Jelena Trivan.

Ističe i da je obrazovanje ključ napretka i navodi da je u Srbiji sve više žena koje su doktori i magistri, ali ima i žena koje su nepismene, kao što su žene na selu, koje su i bez imovine i sredstava i takve, kako kaže, nisu spremne za trku sa muškarcima.

Kako je navela, u poređenju potencijala žena i muškaraca u biznisu, ženama je na prvom mestu radna sposobnost, zatim komunikativnost i na trećem mestu strateško razmišljanje, dok je kod muškarca strateško razmišljanje na prvom mestu, a radna sposobnost tek na četvrtom.

Predstavnica UN Women Olja Jaković Leković saglasila se da je Srbija ostvarila pomake na polju rodne ravnopravnosti, ali da izveštaji svih oblika diskriminacije pokazuju da postoje izazovi sa kojima se suočava.

Kaže da su neki od tih izazova nejednak položaj žena koje žive na selu u odnosu na one koje žive u gradu, zatim diskriminacija sa kojom se suočavaju samohrane majke, Romkinje i manje obrazovne žene.

Žene u seoskim sredinama se suočavaju i s tim da ne mogu da pristupe uslugama zdravstvene zaštite, imaju barijere da počnu svoj biznis i nisu vlasnice imanja.

Istraživanja pokazuju, dodaje Jaković Lekovićeva, i da su žene dva sata duže angažovanije u kućnim poslovima nego muškarci.

žejn Muigaji sa Instituta Tolkit u Keniji navela je da taj institut radi već pet godina i da je za to vreme na njemu obučeno 2.000 zanatlija i tehničara, od čega su 40 odsto žene.

Kako je navela, uspeli su da dokažu u Keniji da i žene mogu da se obuče i rade poslove koje rade i muškarci, jer svi koji prođu obuku zapošljavavaju se nakon nje, a ženama se pronalaze mesta u sektorima u kojima su do sada radili samo muškarci.

Ističe da su morali da se bore protiv diskriminacije, seksualnog uznemiravanja i drugih problema s kojima su se žene suočavale na tim mestima, ali da su uz pomoć zakona uspeli da zaštite i te žene i komapnije gde sada rade.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...