Izvor: SrbijaDanas.com, 05.Dec.2020, 22:17

EPISKOP FOTIJE NAPISAO PESMU O KORONI: Potresni stihovi govore o vremenu u kom smo se našli

"Kao atomska bomba na nas bačena", počinje episkop Fotije svoju pesmu o koroni

Njegovo preosveštenstvo episkop zvorničko-tuzlanski Fotije napisao je pesmu o virusu korona, za koji kaže da je kao atomska bomba bačen među ljude.

- Kao atomska bomba među nas bačena, da nas zauvek udalji, da nas razdvoji, da više bližnjih nema, da nas zaplaše, do podozrenja - ne dodirni, ne okusi - stih je iz pesme u kojoj vladika Fotije žali za slobodom u vremenu pre pandemije >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << virusa korona.

Postavljajući pitanje "je l` to ta sloboda do koje nas progres dovede, da u ogromnim redovima za sve čekamo i da u nas niko poverenja nema", vladika Fotije pesmu o koroni završava porukom da Gospod jedini može utišati ovu buru.

КОРОНА Као атомска бомба међу нас бачена, да нас заувек удаљи, да нас раздвоји, да више ближњих нема да нас...

Posted by Епархија зворничко - тузланска on Saturday, December 5, 2020

- Gresi naši plodove ove daše, da plačemo, da plačemo, da bi ponovo u slobodi dece Božije živeli - poručuje episkop zvorničko-tuzlanski.

Lekare, koji se danonoćno bore za ljudske živote i sami obolevaju od virusa korona, vladika naziva milostivim Samarjanima koji pomažu unesrećenima, poredeći ih sa vanzemaljcima zbog zaštitnih odela u kojima rade.

Pesmu donosimo u celosti:

KORONA

Kao atomska bomba

među nas bačena,

da nas zauvek udalji,

da nas razdvoji,

da više bližnjih nema

da nas zaplaše,

do podozrenja,

ne dodirni,

ne okusi.

Na slave,

pognute glave,

ni sporta više

nema,

samo dilema,

ljudima se samo

oči vide,

da slepi ne bi

bili.

E divni dani,

gde se dadoste,

i kao zauvek

skriveni,

pa ni

žala ni lepote,

o nekadašnji živote,

samo uzdah osta,

ova nam bolest

disanje ote.

E živote!

ti si u vazduhu,

u plućima,

u našim brdima,

na proplancima i

potocima,

u dozivanju i

u smehu,

da, i

u leleku,

ali uvek u slobodi,

u kojoj nas

majka rodi.

Ova nam bolest

prepreke postavi,

ni brat bratu,

niti bilo kome,

a ranije je išao

svako svome,

i pored plotova

puteljaka je bilo,

i nade,

da tako

nismo sami.

Danas u vestima

kao da vanzemaljci hode,

a ono lekari hoće

ove muke

da nas oslobode,

pa često

i sami oboljevaju,

oni su sada

milostivi Samarjani

koji unesrećenima pomažu

i nama primer daju

kako treba činiti

da bismo živeli u raju.

Korona smrću kruniše

i staro i mlado,

i smrt nam

kao meru postavi,

a mi bismo do daha,

do Vaskrsenja.

E Bože, da li

od ovoga gore

šta biti može,

osim paklenog mraka

i plača

i škrguta zuba,

tamo gde Tebe

i bližnjega nema.

Evo venčanja i

krštenja uminuše,

za radost kao da

mesta nema,

a kuda bez radosti,

jer nam još u

ušima blagoslov

naših baka odzvanja:

Kud god išao

radosti imao!

Korona naše patrijarhe i

mitropolite uze,

i umne glave mnoge,

kuda ćemo

u ovom bespuću,

gde god da kreneš

mere,

od prvog koraka

do večere.

Jel to ta sloboda

do koje nas

progres dovede,

da u ogromnim redovima

za sve čekamo i

da u nas niko

poverenja nema.

Sumnja i strah

nad sve se nadviše,

kao da prijatelja

i brata

nema više.

Ti Gospode,

jedini možeš

utišati buru ovu,

ali gresi naši

plodove ove daše,

da plačemo,

da plačemo,

da bi ponovo

u slobodi

dece Božije živeli.

Nastavak na SrbijaDanas.com...