Izvor: SrbijaDanas.com, 10.Avg.2018, 18:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

EKSKLUZIVNO! FOTOGRAFIJE SA DNA GAZIVODA KOJE SRBI DO SADA NISU VIDELI: Otkriveno ono čemu se niko nije nadao (FOTO/VIDEO)

Spomenici kulture decenijama skrivani od nas

Jezero Gazivode na severu Kosova predstavlja veoma važnu stratešku tačku. Onaj ko kontroliše Gazivode, kontroliše snabdevanje vodom i električnom energijom na teritoriji celog Kosova. Međutim, značaj ovog jezera je veći nego što možemo da zamislimo, a tajne koje prekriva voda, otkrio nam je režiser filma "Gazivode, putevi Jelene Anžujske", Dušan Jovović.

Zahvaljujući svojim naporima i izuzetnom zalaganju, doktor >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << digitalne umetnosti, Dušan Jovović, okupio je međunarodni tim istraživača koji su u dubinama jezera Gazivode otkrili ostatke dvora čuvene srpske srednjovekovne kraljice Jelene Anžujske, kulu zvonara iz 13. veka, dve srednjovekovne crkve, devet rimskih nekropola, a to je samo deo otkrića i spomenika koji svedoče o srednjovekovnoj, ali i mnogo daljoj istoriju ovog tla.

Jovović nam je poslao i fotografije sa snimanja filma, a koje otkrivaju i šta se nalazi na dnu jezera Gazivode. Fotografije pogledajte u proloženoj galeriji:

Film "Gazivode, putevi Jelene Anžujske" rasvetliće zašto je majka Svetog kralja Milutina i prabaka Dušana Silnog, značajna, a istovremeno i intrignatna istorijiska ličnost. Postoji mogućnost, da je tokom rada na ovom projektu, otkriveno mesto na koje su prenete mošti Jelene Anžujske, a za kojima se decenijama traga.

Jezero Gazivode formira se 1974. godine, a srpska sela, istorijski spomenici i drugi važni svedoci vekova, potapaju se na brzinu dok sva dokumentacija o pretraživanju terena misteriozno nestaje. Ovaj film otkriva nam tajne koje su decenijama skrivane od nas i daje nam odgovor zašto su Gazivode ključna tačka, ne samo kao prirodni resurs, već i kao spomenik kulture koji je sa namerom potopljen.

Kulturna baština je ozbiljno ugrožena na Kosovu i Metohiji, a ovo istraživanje i snimanje filma je jedan od vidova zaštite i promocije naše istorije i kulture. Dokumentarno igrani film snimamo u visokoj produkciji kakva još nije viđena kod nas, sa međunarodnim timom arheologa i istraživača. Snimamo filmskim kamerama, u vodi, vazduhu, po neverovatnim mestima Kosmeta, Crne Gore, Republike Srpske, Albanije…

Najzagonetnija srpska kraljica srednjeg veka Jelena Anžujska zaslužuje svojim delima i dostignućima koje je ostavila iza sebe, jedan ovakav ozbiljan projekat.

Jezero Gazivode, i njegova okolina kriju veoma važnu, neistraženu kulturnu baštinu. Ovaj hidrosistem je vitalni vodni resurs za teritoriju KiM, počev od snabdevanja vodom, preko navodnjavanja do proizvodnje električne energije.

Ono je nastalo je u procesu u kome je potopljeno 14 srpskih sela, više crkava i grobalja, rimske nekropole, praistorijska naselja, dok su pod vodom su ostali i dvori kraljice Jelene Anžujske i mnoga druga arheološka nalazišta. Srpske porodice su velikom brzinom raseljene, ali ne u Prištinu ili Peć, već van Kosmeta u centralnu Srbiju. To je nažalost urađeno namerno i sa planom.

Tokom istraživanja koje traje sada skoro 4 godine dolazili smo do različitih nepotpunih tragova u dokumentaciji, jer da bi se potopio ovakav jedan deo regije neophodno je dobiti uslove nadležnih institucija. Sve je ovo toliko nerealno ubrzano, a potapanje i ,,čišćenje'' terena je urađeno mimo potrebnih priprema i zakonskih okvira. Sklopili smo papire i pronašli deo ,,nestalih'' papira koji su se nalazili izvan institucija u kojima bi morali da budu.

Ono što piše u jednom od zvaničnih dokumenata koji su nastali neposredno pre potapanja , citiram ,, neophodno je izvršiti planirana arheološka istraživanja ovog terena, koji pripada regionu čiji je spomenički fond potpuno neistražen, a imao je posebnu ulogu u periodu srpske srednjovekovne države''. Nažalost to se nikada nije desilo.

Zahvaljući podacima koje smo prikupili u pripremnom periodu i pomoću specijalnih skenera za dubinsko ronjenje za samo 10 dana našli smo 9 rimskih nekropola, srpske kuće sa početka 19tog veka, kulu zvonaru iz 13.tog veka, ostake crkava… U nekim od kuća na dubini od 50tak metara nalazili smo sav nameštaj, posebno je upečatljiv prizor bio drvene dečije kolevke. Neverovatan je osećaj kada snimite i nađete nešto za šta su vas ubeđivali ljudi koji se ovim poslom profesionalno bave da ne postoji i da je to samo mit. Za dodatna istraživanja potrebna su sredstva kojim za sada ne raspolažemo.

Međunarodni tim istoričara, snimatelja, podvodnih arheologa radi na ovom projektu. Ronilački tim predvodi Božana Ostojić koja je i kontaktirala Rusko Geografsko društvo bez kojeg skeniraranje i istraživanje jezera na velikim dubinama ne bi bilo moguće. Naučno istoričarski tim predstavlja dr Katarina Mitrović, a uključene su i prestižne institucije kulture Muzej SPC i Muzej Hercegovine u Trebinju i partner u snimanju na terenu ,,Puls'' produkcija iz Šilova.

Jezero je dubine na nekim mestima 100m, a vidljivost je veoma mala. Podvodno istraživanje smo izveli u vremenski i operativno skoro nemogućim uslovima. Veliku ulogu u organizaciji su preuzeli moji veliki prijatelji i braća iz udruženja ,, Ekstra družina'' iz Kosovske Mitrovice i Zubin Potoka. Koliko je naučno i kulturno ovo jedan jak i bitan projekat dovoljno govori da je Rusko Geografsko Društvo krenulo kombijima i veoma skupom i vrednom opremom na put do Gazivoda iz Sankt Peterburga u januaru po najvećoj zimi i smetovima,3200 km, kroz 7 zemalja. Bila je čast raditi sa timom koji je učestvovao na najsloženijm istraživačkim ekspedicijama po celom svetu.

Na ovako složenoj ekspediciji ključna je precizna organizacija i jasan plan. Kadrove je veoma teško ponavljati i imate samo jednu šansu za snimanje, Okolina u kojoj radite je u najmanju ruku veoma specifična jer se nalazite na okupiranoj teritoriji u zimskim uslovima, na jezeru okruženom planinama gde se vremenski uslovi menjaju iz sata u sat. Prva tri dana zbog loših proračuna nismo mogli ništa da nađemo, ali nikada neću zaboraviti nasmejana lica tima kada smo našli potpuno očuvanu kulu zvonaru visine 7 metara iz 13.veka. Verujte mi da se ruski arheološki tim radovao više od nas.

Prvi deo filma i istraživanja sam finansirao isključivo sam. Potrebna su određena dodatna finansijska sredstva da bi uspeli da završimo ovaj veoma bitan projekat, nadamo se da će neko prepoznati njegovu vrednost. Sigurno je da se kao autor i reditelj filma neću zadovoljiti nekim kompromisnim rešenjem.

Pogledajte rezultate

Nastavak na SrbijaDanas.com...