Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Sep.2021, 16:43

Društvo sudija i Udruženje tužilaca o predlogu ustavnih amandmana

Društvo sudija Srbije, uz podršku Misije OEBS u Srbiji, organizovalo je danas konferenciju povodom promena predviđenih aktom o promeni Ustava Republike Srbije u delu koji se odnosi na pravosuđe.

Predsednica Društva sudija Snežana Bjelogrlić rekla je na početku skupa da su predložena rešenja ustavnih amandmana mnogo bolja od postojećih, kao i onih koja su bila predviđena verzijom iz 2018. godine.

"Za razliku od 2017. i 2018, proces koji se odvijao tokom 2021. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << godine u vezi s promenom Ustava postao je znatno inkluzivniji i otvoreniji za konstruktivne kritike i sugestije stručne i akademske javnosti", konstatovala je Bjeloglić a isto je primetio i Dirk Lorenz iz Delegacije Evropske Unije.

Inače akt o promeni Ustava izradila je Radna grupa koju je u junu formirao Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Skupštine Srbije, a koja je u svom sastavu pored profesora ustavnog prava imala i predstavnike strukovnih udruženja.

Društvo sudija predstavljala je sudija Dragana Boljević, dok je Goran Ilić predstavljao Udruženje tužilaca i zamenika tužilaca.

Bjelogrlić je tokom diskusije napomenula da je skupština Društva sudija ipak izrazila neslaganje sa dva rešenja iz nacrta Akta za promenu Ustava, od kojih se jedno odnosi na to da se odluke u Visokom savetu sudstva donose većinom od osam članova, a drugo na sastav komisije od pet članova koja bira pet istaknutih pravnika, ukoliko ih ne izaberu poslanici skupštine Srbije dvotrećinskom većinom.

Vladimir Vinc iz Ministarstva pravde predstavio je kompletan tekst rešenja ustavnih amandmana i ukazao da se ustavna reforma u oblasti pravosuđa sprovodi zbog građana Srbije pre svega, ali i zbog procesa evropskih integracija.

Istakao je da nakon izmene Ustava neće biti reizbora sudija i tužilaca, kao što je to bio slučaj nakon poslednje promene Ustava, te da se predviđenim rešenjima odstranjuje mogućnost političkih uticaja na pravosuđe.

Šef misije OEBS Jan Bartu ukazao je da nakon promene Ustava važna dosledna implementacija rešenja kroz zakona, ali i primena u praksi.

U izjavi za Tanjug zamenik Republičkog javnog tužioca i član Radne grupe za izradu akta o promeni ustava Goran Ilić rekao je da su rešenjima iz akta predviđene brojne promene u pogledu položaja i organizacije javnog tužilaštva.

"Javno tužilaštvo ubuduće neće biti monokratski organ - neće postojati sistem jednog starešinstva, po kome je javni tužilac posednik funkcije i jedini pravi tužilac, dok su svi ostali surogat tužioci, njegovi zamenici", naveo je Ilić.

Rešenjima iz ustavnih amandmana zamenici javnih tužioca postaju javni tužioci, a na čelu javnog tužioca je Glavni javni tužilac, koji prema rečima Ilića, rukovodilac tužilaštva i ima neka hijerarhijska ovlašćenja, ali je predviđeno da protiv njegovog hijerarhijskog ovlašćenja, odnosno mogućnosti da utiče na rad javnih tužilaca u njegovom tužilaštvu postoji pravo prigovora.

"I to ne samo da javni tužilac može da prigovori na uputstvo koje je nezakonito, već i iz nekih drugih razloga iz kojih smatra da je neosnovano. Ovo bismo mogli da nazovemo nekom vrstom prigovora savesti", rekao je Ilić.

Pojasnio je da to znači da bi javni tužilac koji je dobio obavezno uputstvo koje je suprotno njegovim profesionalnim uverenjima može da zahteva da ne postupa po tom uputstvu.

Promenjen je i sastav Visokog saveta tužilaca, koji će odlučivati o izboru i razrešenju svih tužilaca, osim Vrhovnog javnog tužioca, ukazao je Ilić i napomenuo da će Vrhovnog javnog tužioca će na predlog Visokog saveta tužilaca birati Narodna skupština kvalifikovanom većinom.

"Postoje brojne izmene koje po mom mišljenju idu u dobrom smeru. Naravno da postoje i neka rešenja da kojima se nisam lično složio, a jedno od njih je upravo način izbora Vrhovnog javnog tužioca", rekao je on.

Smatra da bi bilo bolje rešenje da ga bira Visoki savet tužilaca.

"Međutim u prilog ovom stavu koji je preovladao u Radnoj grupi, moram da kažem da se u većini evropskih država i država regiona vrhovni tužilac bira u političkom procesu, tako što ga bira parlament ili vlada. Naše rešenje je bolje od većine evropskih zemalja, jer iako ima elemente političkog procesa, s obzirom da Vrhovnog tužioca bira Narodna skupština, predlog za izbor čoveka koji je na vrhu hijerarhije, daje Visoki savet tužilaca, koje čine stručnjaci, odnosno javni tužioci", naglasio je Ilić.

On smatra da je mogao da se napravi i iskorak dalje pa da prvog čoveka tužilaštva bira Visoki savet tužilaca i da se potpuno isključi politika.

Na današnjem skupu koji je održan u hotelu Hajat, pored članova Društva sudija, Udruženja tužilaca i predstavnika međunarodne zajednice, učestvovali su i profesori ustavnog prava.

Nacrt akt o promeni Ustava ide na razmatranje u Venecijsku komisiju Saveta Evrope, a stručnjaci tog tela već sledeće sedmice će doći u Beograd i razgovarati sa učesnicima u postupku promene Ustava.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...