Izvor: B92, 17.Jun.2020, 21:21

Drugi svetski rat, fašizam i Aušvic: Ginekološkinja koja je morala da ubija bebe

Gizela Perl nije mogla sebi da priušti luksuz da ne čini zlo - radila je na tome da spasi živote i minimizuje zločine kojima je prisustvovala kao lekarka u Aušvicu.

Gizela Perl nije mogla da priušti luksuz da ne čini zlo. Umesto toga, ova mađarska ginekološkinja radila je na tome da spasi živote i minimizuje zlo kojem je prisustvovala kao lekarka u Aušvicu.

Petnaestog aprila 1945. godine, doktorka Gizela Perl porodila je uplakanu, vrišteću bebu. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<

Mađarska ginekološkinja čitave godine prilikom porođaja na raspolaganju nije imala ni instrumente, ni anestetike, ni pomoć.

Majka, mlada Poljakinja po imenu Marusa, imala je temperaturu i bila je slaba. Ali postojala je jedna velika razlika - za razliku od prethodnih, ova beba će živeti.

Od aprila 1944. godine, Perl je bila zatočena u Logoru za mađarske žene u Aušvic-Birkenauu, gde su je nacisti izdvojili zato što je bila doktorka i ginekološkinja.

Kad je doktor Jozef Mengele, glavni lekar logora, saznao šta je njena specijalnost, naredio joj je da njemu lično prijavljuje svaku trudnu ženu. Perl je ubrzo saznala da su sve te žene bile osuđene na smrt.

Za Perl, nije bilo ničeg čudesnijeg od rođenja deteta. Ali ona je znala šta mora da uradi. Da bi pružila otpor nacističkom projektu istrebljenja i pomogla ženama da prežive, morala je naglavačke da okrene veštine iscelitelja i donositelja života.

Sakrivala bi svaku trudnicu na koju bi naišla i, po potrebi, prekidala njenu trudnoću, ili je u tišini porađala, a potom ubijala njeno novorođeno dete.

Bio je to jedini način da žene imaju makar i najmanju šansu da prežive - i jednog dana, nadala se ona, dobiju priliku da rode dete na slobodi.

"Niko nikada neće saznati šta je za mene predstavljalo ubijati te bebe", napisala je ona. "Ali da to nisam uradila, i majka i dete bi bili svirepo ubijeni."

Zbog pola i medicinske stručnosti, Perl se našla u središtu nacističke mašinerije koja je želela da "izbriše biološku osnovu Jevrejstva" - majke i potencijalne majke. Ona je iskoristila položaj i stručnost da interveniše u korist trudnica.

"Mislim da kad je u potpunosti shvatila šta se dešava, nije oklevala", kaže Eva Hofman, autorka i ćerka preživelih iz Holokausta koja je napisala pogovor za izdanje memoara Gizele Perl iz 2019. godine.

"Nije mogla sebi da priušti ambivalentnost", dodaje.

Judaizam je igrao centralnu ulogu u Perlinom detinjstvu.

Rođena je krajem 19. veka u Sigetu, malom mestu u Mađarskoj - posle rata, postaće deo Rumunije - koje je bilo rodno mesto i dobitnika Nobelove nagrade za mir Elija Vizela.

Predratni Siget imao je veliku jevrejsku zajednicu; prema popisu iz 1910. godine, više od trećine stanovnika Sigeta bili su Jevreji i bilo je desetine sinagoga i radnji u vlasništvu Jevreja.

Perlovi nisu bili izuzetak - sedmoro dece učilo je Toru svakog dana satima, a pesma je ispunjavala njihov dom svakog petka uveče za Šabat.

Gizelin otac Moše bio je poslovni čovek koji je kući donosio dovoljno prihoda da zaposli sluškinju koja je živela sa njima i guvernantu.

Njena majka Frida bila je domaćica koja je ispunjavala dom toplinom i mirisom kuhinje - specijalnost su joj bili hladna supa od trešanja i torta od kestena.

Njihova deca bila su intelektualna družina - svi sem jednog steći će doktorate iz medicine i drugih oblasti.

Gizela je govorila mnoge jezike, uključujući mađarski, rumunski, nemački, francuski i Jidiš.

Perl se upisala na medicinski fakultet i studirala godinama u Berlinu, koji je u to vreme bio meka za jevrejske lekare.

Jevreji su bili dobro integrisani na nemačkoj medicinskoj sceni tokom godina Vajmarske republike, čineći više od polovine lekara u Berlinu.

Ali kad je Nacionalsocijalistička partija došla na vlast 1933. godine, jevrejski lekari - uključujući ginekologe - sve su više bili lišavani položaja i proterivani sa univerziteta, iz profesionalnih udruženja i vlasti.

Perl je uspela da se vrati u Mađarsku, gde je postala voljena lekarka i radila sa mužem, hirurgom Efraimom Krausom.

Imali su dvoje dece, dečaka i devojčicu. Ona će se kasnije prisetiti večeri provedenih slušajući sina kako svira violinu, okružena bogatim zelenilom i zlaćanim poljima u senci Karpata sa snežnim vrhovima.

Ali život je uskoro postajao sve teži za mađarske Jevreje, jer su i oni počeli da gube položaj i budu sve više proterivani iz javnog života.

U martu 1944. godine, nemačke snage konačno su okupirale Mađarsku.

Perl i većina njene porodice postrojeni su i poslati u krcati Sigetski geto.

Ona nije znala za to, ali njena ćerka Gabrijela bila je sakrivena kod jedne nejevrejske porodice i uspeće da preživi rat.

U roku od svega nekoliko meseci, više od 400.000 mađarskih Jevreja biće poslato u Aušvic, među njima bukvalno svi Jevreji iz Sigeta.

Čim bi izašli iz stočnih vagona bez ijednog prozora, naoružani stražari počeli bi da razdvajaju porodice.

Perl se živo seća kad je prvi put ugledala prostrani logor smrti: uskomešane crne oblake dima iz krematorijuma, obojene u grimizno "oštrim crvenim jezičcima plamena koji je lizao nebo".

Kad su se zagrlili poslednji put, Perl i njen muž obećali su jedno drugom: "Srešćemo se jednog dana u Jerusalimu."

Rampom sa novoistovarenim zatvorenicima patrolirao je Jozef Mengele.

Zalizane crne kose i dugih rukavica, 33-godišnji Mengele bio je "glavni doktor" logora i arbitar sudbine stotine hiljada ljudi. Jednim okretom palca slao je zatvorenike na jednu stranu, u smrt, ili na drugu stranu, na rad (pa onda smrt).

Mengele će postati univerzalni simbol užasa Holokausta - a mesecima će biti i Perlina lična noćna mora.

Kad je izbio rat, Mengele se nalazio na počecima blistave karijere iz antropologije i medicine.

Po dolasku u Aušvic, zatekao se u nečemu što je za njega bila Petrijeva posuda mogućnosti - ljudski subjekti svih vrsta, bez etičkih ograničenja koji su obično obeležavala ispitivanja ljudi.

Iako ju je položaj ispunio "nemoći i nelagodom", Perlina pomoć nosila je pravu težinu.

Kad je zatvorenicima u bolnici rečeno da daju krv na analizu, ona i drugi lekari - znajući da će zatvorenici sa zaraznim bolestima odmah biti ubijeni - zamenjivali su ih ampulama sa vlastitom krvlju.

U danima kad je znala da će SS da prazni bolnice i šalje bolesne u gasne komore, Perl je strateški slala neke nazad u barake da bi ih poštedela.

Pronašla je pomadu za umirivanje "stravičnog svraba" koji se proširio logorom, a jednom je pomogla zatvoreniku da pobedi privremeno slepilo izazvano nedostatkom vitamina, obezbedivši mu neophodne injekcije.

"Bez medicinskog znanja doktorke Perl i njene spremnosti da rizikuje život kako bi nam pomogla, ne zna se šta bi bilo sa mnom i mnogim drugim zatvorenicama", preživela iz Aušvica pod imenom "Mis B" kasnije je svedočila na Konferenciji jevrejskih materijalnih potraživanje od Nemačke.

Perl je stajala u šoku, ne mogavši da se pomeri.

"Postepeno je moja užasnutost prerasla u revolt, a taj revolt me je prodrmao iz moje letargije i pružio mi novi razlog za život", prisetila se ona.

"Na meni je bilo da spasem živote majki, ako ne bude postojao drugi način, tako što ću gasiti živote njihove nerođene dece."

Zarekla se - nikad više neće biti nijedne trudnice u Aušvicu.

Perl nije jedina došla do ovog zaključka.

Prema medicinskoj etici, kad je ugrožen život trudnice, lekar mora da joj spasi život na štetu njenog nerođenog deteta.

Lekari su ovu lekciju prilagodili logorima, kaže Sari Dž. Sigel, istoričarka koja proučava otpor i prinudu u životima zatočenih doktora.

"Mi zatvoreni lekari smo prećutno radili u skladu sa tim načelom", napisala je Lusi Adelsberger, lekarka koja je takođe vršila abortuse u Aušvicu.

"Dete je moralo da umre da bi život majke bio spašen."

U ovom slučaju, pretnja po ženin život bio je genocidne umesto medicinske prirode. U želji da stvore višu rasu, nacisti su eksplicitno izdvajali Jevrejke kao mete istrebljenja (istovremeno su "Arijevke" bile podsticane da rađaju što više dece).

U većini getoa, ženama je bilo zabranjeno da rađaju pod pretnjom smrću, kaže Beverli Čalmers, autorka knjige "Rođenje, seks i zlostavljanje: Ženski glasovi pod nacističkom vladavinom". U logorima, opasnost je bila još ekstremnija.

Kao što je to sama Perl rekla: "Najveći zločin u Aušvicu bio je biti trudan."

Perlina dela takođe su tvorila rabinski presedan, kaže Majkl A. Grodin, direktor Projekta etike i Holokausta pri Centru Eli Vizel za jevrejske studije i urednik antologije "Jevrejski medicinski otpor u Holokaustu".

Grodin je proučavao jevrejski zakon tokom Holokausta, uključujući rabinsku Responsu - pisane savete koje su rabini davali kao odgovor na pitanja o tome kako živeti u skladu sa jevrejskim vrednostima.

Perl je tako izvodila noćne abortuse praktično rizikujući vlastiti život.

"Ona nije donosila te odluka sa položaja bezbednosti ili moći", kaže Horovic. "Istovremeno kao što je bila lekar, ona je bila i zatvorenica u koncentracionom logoru… I ona je bila žrtva genocida."

U eseju "Lična odgovornost pod diktaturom", Hana Arent piše o "moralizmu bez bacila… nespremnosti da se uprljaju ruke." Pomažući Mengeleu, Perl nije imala luksuz da joj ruke ostanu čiste.

Svaku bebu koju je donela na svet, svaka trudnoća koju je prekinula, učinila je to bukvalno rukama prekrivenim blatom i prljavštinom. Mengele je, za razliku od nje, vlastite prste držao besprekorno čistim i prekrivenim rukavicama.

Jednom ga je Perl videla kako je pretukao zatvorenicu do neprepoznatljivosti, potom ušao u bolnicu, uzeo sapun iz torbe i oprao ruke.

U martu 1945. godine, Perl je premeštena iz Aušvica u Bergen-Belsen u severnoj Nemačkoj, gde će prisustvovati oslobođenju logora.

Ostala je tamo još nekoliko meseci nakon toga, radeći u bolnici na porođaju još desetine slobodnih beba. Konačno, otišla je odatle da bi peške lutala Nemačkom narednih 19 dana, u potrazi za svojom porodicom.

Na njen užas, saznala je da je njen muž pretučen nasmrt neposredno pred oslobođenje, dok je njen sin bio kremiran.

Po prvi put, ona više nije želela da živi i pokušala je da oduzme sebi život trovanjem.

Nakon što se oporavila, Perl se nije odmah vratila medicini. Umesto toga, počela je da putuje svetom kako bi pričala o onom što je videla i sakupljala novac za izbeglice.

Prekretnica, kasnije se prisetila, usledila je kad se slučajno srela sa tadašnjom Prvom damom Elenor Ruzvelt, koja je saslušala Perlinu priču i pozvala je na ručak. Perl ju je odbila, rekavši da je košer. Ali Ruzvelt je insistirala na tome i organizovala košer ručak, na kom je nagovarala Perl da se vrati svom poslu.

"Nisam želela više da budem lekar; samo sam želela da budem svedok", rekla je Perl za Njujork tajms.

Biće oba. Objavila je 1948. godine memoare, prve koji su svedočili o reproduktivnim i seksualnim užasima kojima su bile izložene zatvorenice.

Pisala je i američkom ministarstvu za rat nudeći se kao svedok na bilo kom suđenju Mengeleu, nazvavši ga "najperverznijim masovnim ubicom 20. veka" i svedočeći da je "pod njegovim vođstvom Aušvic postao savršeno organizovan logor smrti".

(Do takvog suđenja nikad nije došlo, budući da je Mengele proživeo dane kao begunac u Južnoj Americi sve dok nije umro u nesreći tokom plivanja 1979. godine.)

Te iste godine, predsednik Hari Truman potpisao je specijalni zakon dodelivši Perl trajno državljanstvo SAD.

Demokratski predstavnik Sol Blum iz Njujorka - na Ruzveltovo insistiranje - predstavio je verziju ovog zakona dve godine ranije.

Perl je počela da radi na spratu porodilišta bolnice Maunt Sinai na Menhetnu.

Na grupnoj fotografiji iz 1966. godine Odeljenja za akušerstvo i ginekologiju ona se smeši od uva do uva, prekrštenih nogu, jedina žena lekar u moru muškaraca.

Doktor Karmel Koen, penzionisani lekar koji je radio sa Perl počev od 1958. godine, seća je se kao "izrazito energične", opirući se iscrpljenosti čak i nakon brojnih besanih noći tokom kojih je donosila bebe na svet.

Između 1955. i 1972. godine, Perl je napisala sama ili u saradnji sa još nekim devet akademskih studija koje su se bavile lečenjem bolesti uobičajenih za trudnoću.

Njen rad je istraživao lečenje vaginalnih infekcija kod trudnica, proučavala neželjena dejstva pilule za kontracepciju i proučavala metode lečenja i dijagnoze ustobolje.

Nekolicinu je napisala sa doktorom Alanom Gatmaherom, eminentnim doktorom sa Odeljenja za akušerstvo i ginekologiju i liderom reproduktivnih prava koji je bio pionir politike sve veće pristupačnosti abortusa i kontraceptivne pilule.

Perl je 1978. godine održala davnašnje obećanje dato mužu. Tokom jednog od njenih predavanja, saznala je da je njena ćerka preživela rat, sakrivena kod protestantske porodice, nesvesna svog jevrejskog porekla.

Potom je otišla u Hercliju, u Izraelu, da tamo živi sa ćerkom i unukom, Điorom Ičakom Jardenijem; ponovo se srela i sa sestrom, koja je otputovala u Izrael na studije 1938. godine.

Jardeni, koji danas ima 70 godina, seća se žena koje su padale ničice na ulici pred njegovom bakom i zvali je "Gizi doktor", što joj je bilo ime u logoru.

"Obožavali su je", kaže on.

U Izraelu, Perl je dobrovoljno ponudila svoje medicinsko znanje ginekološkoj klinici pri Medicinskom centru "Šare Zedek" u Jerusalimu, nastavivši da porađa bebe sve do smrti 1988. godine. Svaki put kad bi ušla u salu za porođaje, prvo bi zastala da se pomoli: "Bože, duguješ mi život, živu bebu."

"Bila je veoma jaka žena", kaže Jardeni.

"Bila je dovoljno jaka da kaže, u redu, ovo je prošlost, ja od sada moram da se okrenem budućnosti. Ali nikad nije zaboravila šta se desilo."

U Aušvicu, Perl je možda bila prisiljena da donosi poražavajuće odluke ko će živeti, a ko umreti.

Ali čim se našla u prilici, zacrtala je sebi kao jedini cilj da na svet donese što više novih života.

Neotkriveni geniji

Zamolite ljude da zamisle naučnika i mnogi od nas će zamisliti istu stvar - heteroseksualnog belog muškarca. Istorijski gledano, veliki broj izazova dobrano je otežao onima koji se ne uklapaju u taj stereotip da uđu u svet nauke, matematike ili inženjerstva.

Ima, međutim, mnogo pojedinaca raznovrsnog porekla koji su oblikovali naše razumevanje života i Univerzuma, ali čije priče nisu ispričane - sve do sada.

U tekstovima BBC budućnost slavimo sve "neotkrivene genije" koji su ovaj svet načinili onakvim kakav je danas.

Portret Gizele Perl: Emmanuel Lafont.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...

Danas: Drugi svetski rat i fašizam: Ginekološkinja iz Aušvica koja je morala da ubija bebe