Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 31.Okt.2020, 03:49

Dokument: I zaboravni ne zaboravljaju Tita (RTV1, 17.30)

U sociološkim istraživanjima i ispitivanjima javnog mnjenja o najvećim i najzaslužnijim ljudima, Tito često zauzima prvo mesto.

Iako je o njemu nakon njegove smrti, a još više nakon raspada socijalističke Jugoslavije, izašlo mnoštvo knjiga, istorija i istoričari o njemu su još uvek rekli premalo, jer Tito je skoro uvek predmet dnevnopolitičkih prepirki i teorija zavera. Za Srbe je srbomrzac, a po principu ogledala u Hrvatskoj je hrvatomrzac.

Da li je Tito >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << bio grofovskog porekla? Optužili su ga i da nikada nije bio u Jasenovcu – iako su istoričari dokazali suprotno. Zamereno mu je i to što na grobu nema petokrake jer je, kako pojedini tvrde, bio mason. Zašto pričamo o poreklu a ne o zaostavštini? Zašto svaki podatak o njemu deluje naopako? Kome je potrebno zbunjivnje javnosti, odnosno bacanje koski? Možemo li govoriti i o tome da kada je o Titu reč da pojedini istoričari, a najviše publicisti, koketiraju sa javnošću?

Da li je to bespovratni lavirint ako krenemo da se bavimo teorijama zavera? Podseća li u nekim crtama priča o Titu kao ona priča o Kastanedi ili Šekspiru, da to nije jedna osoba – već stvorena osoba, lik u koji upisujemo svoje želje i nadanja? Zašto se onda taj mit posle njegove smrti pretvorio u negativni? Ugledna "Politika" je objavila nekoliko negativnih tekstova, gde je jedan autora naveo da su Tita britanski istoričari ubrojali među 12 negativnih svetskih ličnosti u istoriji. Da li je u pitanju samoopravdanje? Tita i zaboravni ne zaboravljaju, ali znamo li danas posle četiri decenije šta nam je Tito dao, a šta nam je uzeo? Jesu li se suze posle 40 godina od smrti osušile?

Sagovornici: Dejan Ristić – istoričar, Marko Lopušina – publicista, Stefan Gužvica – istoričar i Duško Radosavljević – politikolog

Autor emisije: Eržika Pap Reljin

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...