Izvor: B92, 14.Maj.2019, 22:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Do svidanja" za japanskog poslanika: Ratom protiv Rusije hteo da reši pitanje teritorija?
"Asocijacija za restauraciju Japana" isključila je jednog poslanika iz svojih redova zbog reči o ratu kao mogućem rešenju pitanja "severnih teritorija".
"Asocijacija" je isključila na zasedanju svog komiteta za partijsku disciplinu poslanika Donjeg doma japanskog parlamenta Hadakua Marujamua iz svojih redova zbog reči o ratu kao mogućem rešenju pitanja "severnih teritorija", prenose japanski mediji.
"Severne teritorije" u Japanu su četiri ostrva Južnih Kurila >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << — Kunašir, Iturup, Šikotan i Habomaj, na koja pretenduje Tokio i oko kojih se spori s Rusijom.
Nekiko sati pre isključenja poslanik je, želeći da snosi odgovornost za svoj postupak, podneo izjavu o istupanju iz partije. Međutim, organizacija nije usvojila tu izjavu, a lider partije Itiro Macui je rekao da u datom slučaju nije dovoljno samo istupiti iz partije po sopstvenoj želji.
Isključenje s partijskog spiska je mnogo ozbiljnija mera koja ima kazneni karakter i služi kao primer ostalima. Politička karijera onih koji su kažnjeni na taj način obično se završava, čak i ako, poput Marujame, ostavljaju poslaničko mesto.
Poslanik Marujama je priznao da je bio pod lakim dejstvom alkohola u trenutku kada je s bivšim žiteljima Južnih Kurila razgovarao o rešavanju spora. On se tada obratio jednom od njih s pitanjima: „Da li se samo ratom mogu vratiti ostrva?“, „Zar ništa osim rata ne preostaje?“, „Da li ste vi za ili protiv toga da se ostrva vrate u ratu?“.
Ta pitanja je 14. maja ujutru objavila japanska štampa, koja ih je okarakterisala kao uznemirujuća i nije krila svoje negodovanje zbog njih. Postavljeno je pitanje o tome koliko je Marujama kompetentan za zvanje poslanika.
Sam poslanik je odmah pokušao da se ogradi od sopstvenih reči, ističući da se kaje i nazvavši ih neprimerenim.
Poslanika je osudio generalni sekretar japanske vlade Josihide Suga. On je naglasio da se ta izjava „apsolutno ne poklapa s pozicijom vlade“ koja namerava da nastavi diplomatske pregovore s Rusijom na temu Kurilskih ostrva.
Marujamija su kritikovale i partije vladajuće koalicije, kao i opozicija. Njegove izjave je osudio i ministar inostranih poslova Japana Taro Kono.
Odnosi Rusije i Japana godinama su u senci odsustva mirovnog sporazuma kojim bi bilo rešeno pitanje spornih Kurilskih ostrva. Japan pretenduje na četiri ostrva Južnih Kurila, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine.
Sovjetski Savez i Japan su 1956. godine potpisali Zajedničku deklaraciju, u kojoj je Moskva prihvatila da razmotri mogućnost predavanja Japanu ostrva Habomaj i Šikotan posle zaključivanja mirovnog sporazuma, dok o sudbini Kunašira i Iturupa nije bilo reči.
Sovjetski Savez je očekivao da će Zajednička deklaracija okončati spor, ali je Japan taj dokument smatrao samo delimičnim rešenjem problema, ne odustajući od pretenzija na sva ostrva.
Nakon Drugog svetskog rata mirovni sporazum nije potpisan. Postoji mišljenje da se tome ozbiljno protive SAD, koje su zapretile da će, ako Japan pristane da preda Rusiji samo dva od četiri ostrva, to uticati na proces vraćanja Okinave pod japanski suverenitet.
Stav Moskve je zasnovan na tome da su ostrva ušla u sastav Sovjetskog Saveza po završetku Drugog svetskog rata i da suverenitet Ruske Federacije nad njima nije ni pod kakvom sumnjom.
U novembru prošle godine u Singapuru je održan sastanak lidera Rusije i Japana, nakon kog je japanski premijer Šinzo Abe izjavio da su se strane dogovorile da ubrzaju pregovarački proces o mirovnom sporazumu na osnovu Zajedničke deklaracije iz 1956. godine.
.jpg)
