Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Maj.2018, 02:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Besmrtni puk" marširao Beogradom u slavu Dana pobede

Povodom 9. maja, Dana pobede nad fašizmom, u Beogradu je danas tradicionalno održan marš "Besmrtni puk", tokom koga su ulicama prestonice prošetali potomci poginulih u Drugom svetskom ratu, noseći slike stradalih, i mnogobrojni građani.

Svečani marš "Besmrtnog puka" počeo je u 17 sati ispred Spomen parka oslobodiocima Beograda, kolona se kretala Ruzveltovom ulicom i Bulevarom kralja Aleksandra do Skupštine grada Beograda, gde je održan svečani koncert na kojem su nastupali >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << vokalni umetnici iz Srbije i Rusije.

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin rekao je da se Dan pobede proslavlja u Rusiji i Srbiji, jer je to zajednička pobeda dve države.

"Ovo je praznik sa suzama u očima, platili smo ga milionima žrtava", rekao je Čepurin i pozvao na minut ćutanja.

On se zahvalio veteranima na prisustvu i naveo da im dugujemo zahvalnost i poštovanje.

"Ovo je srpski marš, ali se ove godine puk održava u 68 zemalja sveta. Hvala srpska braćo i srećan praznik", rekao je ambasador.

Generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković zahvalio se veteranima i žrtvama na godinama slobode koje su platili svojim životom.

"Danas je Srbija svet, Srbija je prisutna na najvećem maršu u Moskvi i imamo razloga da budemo ponosni što smo se borili na pravoj strani i pobedili", rekao je Selaković.

On je poželeo da marš postane tradicija i da u budućnosti pokažemo "da nacija nisu samo živi već i oni koji su živeli".

Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović rekao je da je danas u svet otišla slika zajedništva Rusa i Srba i dva predsednika, Putina i Vučića.

"Mi smo bili na strani istine i pravde i zato smo pobedili", rekao je Popović i istakao da moramo da se sećamo, jer narod koji nema sećanje nema ni budućnost.

Ministar je kazao da nije bilo Rusije sa 25 miliona žrtava i Srbije sa milion žrtava, danas cela Evropa ne bi bila slobodna.

"Živelo bratstvo Rusije i Srbije, srećan Dan pobede", rekao je Popović.

Gradski menadžer Goran Vesić je naveo da je marš potekao iz Moskve i da Skupština grada Beograda već drugu godinu za redom podržava organizaciju marša.

"Dan pobede nad fašizmom nalazi se u temeljima svih modernih evropskih država i podseća nas na naše bratstvo sa ruskim narodom, koji je sa nama i sa drugim zemljama pobednicama, Francuskom, SAD, Velikom Britanijom, učestvovala u Drugom svetskom ratu i pobedi nad fašizmom", rekao je Vesić.

Kako kaže, 9. maj je veliki praznik koji moramo da pamtimo i dan kada je čovečanstvo pobedilo najveće zlo u svojoj istoriji, fašizam.

"To je dan kada su udareni temelji moderne Evrope u kojoj mi danas živimo", istakao je Vesić.

Hor Ruskog doma i Merima Njegomir su izveli himnu "Besmrtni puk", napisanu posebno za ovu priliku.

Nastupio je i poznati ruski umetnik Jan Osin, koji je izveo tri numere posvećene stradanju ruskih vojnika i dece.

Maturanti srednje škole pri ruskoj ambasadi zahvalili su veteranima što su svoje dane mladosti proveli u borbi, a zatim su ih zamolili za ples nakon koga su im uručili crvene karanfile.

Na video-bimu su se tokom celog programa smenjivale slike i video materijal sa ratišta i iz ratnih filmova, a deo programa bio je i nastup pevača sa Muzičke akademije u Beogradu.

Pokret "Besmrtni puk" je potekao u Rusiji. Formalno se za godinu početka te manifestacije uzima 2011. godina, kada je ulicama ruskog grada Tomska marširalo 5.000 ljudi noseći portrete svojih predaka stradalih u Velikom Otadžbinskom ratu.

Za samo nekoliko godina ovaj pokret se proširio na 1.200 gradova, sa više od 12 miliona ljudi.

Prošle godine ova manifestacija je održana u oko 40 zemalja sveta, uključujući SAD, Nemačku, Veliku Britaniju, Francusku, Austriju, Italiju, Kinu i mnoge druge države.

Vučić: Evropa sve više razume zahteve i potrebe Srbije

Vučić je ocenio da se Srbija menjala i sve bolje razumela zahteve i potrebe Evrope, a čini se da i Evropa razume, sve više, zahteve i potrebe Srbije.

Vučić je, na svečanosti koju je Delegacija EU u Beogradu priredila povodom Dana Evrope, rekao da je Evropa pre 73 godine izvojevala pobedu nad "strašnim neprijateljem", fašizmom i nacizmom.

Posle toga, kako je naglasio, Evropa je počela da se obnavlja i širi nove ideje, ovog puta zajedništva.

"I najveći neprijatelji su prepoznali potrebu za pomirenjem i saradnjom", rekao je Vučić dodajući da je posle najteže lekcije shvaćeno da su pomirenje i zajedništvo preduslovi za budućnost.

"Na tom putu, ma kako trnovit bio, bila je i Srbija u različitim fazama i statusima. Srbija nije uvek razumela Evropu, a neretko ni Evropa nju, ali smo se menjali i razumeli zahteve i potrebe Evrope, a čini se da i Evropa razume sve više zahteve i potrebe Srbije", podvukao je predsednik na svečanosti u Muzeju savremene umetnosti.

Kada ljudi pitaju zašto želimo u Evropu, običan čovek bi rekao da je to zbog boljeg života, drugi bi, kaže, dodali nešto, čini mu se, još važnije, jer nam je dosta ratovanja, a Evropa kao mirovni projekat je važna za nas da sačuvamo stabilnost i mir, "A, nama je dosta ratovanja i nestabilnosti više nego ikome", primetio je predsednik Srbije.

Ipak, on bi, ističe, na to dodao i treći razlog:

"A, to je da građani Srbije žele da pripadaju evropskom tipu društva, a to znači da imamo demokratsko i slobodno društvo, a to znači da moramo jošš puno da radimo i napredujemo, što opet ne znači da su sve ostale zemlje Evrope uređene i bezgrešne, ali je na nama da radimo", rekao je.

Zato, kako je istakao, u periodu koji je pred nama moramo u oblasti vladavine prava, ali i drugim, da postignemo značajno veći napredak, baš kao što smo ga postigli u ekonomiji i od zemlje blizu bankrota stigli do toga da imamo tri godine za redom suficit u budžetu, dvostruko manje nezaposlenih i rast u prvim mesecima ove godine od 4,5 odsto.

Fabrici: Vrata EU širom otvorena za Srbiju

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici izjavio je danas da je Unija ostavila širom otvorena vrata Srbiji, koja je sebi kao cilj postavila priključenje.

On je na svečanosti povodom Dana Evrope rekao da opredeljenje za EU znači promene za celo društvo, ali i da predstavlja promenu u pravcu izbora prosperiteta, održive demokratije, vladavine prava i zajedničke bezbednosti.

"Ova godina je godina obnovljene privrženosti evropskoj perspektivi. Strategijom širenja i predstojećim Samitom u Sofiji EU pokazuje opredeljenost za perspektivom širenja", rekao je Fabrici.

On je ohrabrio Srbiju da nastavi putem ka EU, da svoj cilj pretvori u konkretne konačne korake i da zauzme svoje mesto u Uniji.

Fabrici je izrazio zadovoljstvo što je vrh Srbije došao na proslavu rođendana Evrope, dodajući da nas istorija podseća da je evropski projekat pokrenut u teškim okolnostima posle razaranja i patnji, kada je Evropa bila na kolenima.

"Neposredno posle Drugog svetskog rata osnivači Evrope su odlučili i istakli da rat nije više opcija, da je vreme za mir. Došlo je do pomirenja starih neprijatelja. Evropi je bila potrebna demokratija, ekonomski i socijalni razvoj. Formiranje EU nije teklo bez problema, ali kao što je rekao Robert Šuman 1950. - Evropa ne može da se uspostavi odjednom, već kroz konkretna dostignuća koja se zasnivaju na solidarnosti", naveo je Fabrici.

Taj pragmatični pristup, kako je dodao, pomogao je da se napravi uspešna priča o EU u poslednjih sedam decenija.

Fabrici je podsetio da su savladani razarajući nacionalizmi i da je Evropa postala jedna od najvećih ekonomija, te jedan od najvećih branilaca ljudskih prava, zaštitna kuća za one koji beže od progona, lider u borbi protiv klimatskih promena i globalni plejer.

"Neki su pokušali da reše zajednički problem jednostranim akcijama, prepreke i podele su prikazane kao solucije. Mi u EU ćemo ostati pri svojim vrednostima i nastavićemo da branimo sistem koji se zasniva na vladavini prava. Mislimo da je konkurentnost bolja od konflikata i da je pomirenje dobra reč", zaključio je on.

Mihajlovićeva: Srbija uvek na strani antifašizma

Srbiji, koja je uvek bila na strani antifašizma, danas su više nego ikad potrebni evropske vrednosti i standardi, kao što su Evropi i svetu više nego ikada potrebne antifašistička baština i vrednosti antifašizma, izjavila je danas, povodom Dana pobede nad fašizmom i Dana Evrope, potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović.

Ona je, u pisanoj izjavi, istakla da je Srbija kroz svoju istoriju pokazala da je uvek bila na strani pravde i istine i da je zbog toga platila - i danas plaća - veliku cenu.

"Svedoci smo pokušaja da se promeni istorija i da se zaboravi ko je bio na kojoj strani tokom Drugog svetskog rata. Slušamo kako danas i nije važno ko je bio na strani fašizma, a ko je branio slobodu svog naroda, ali i čitave Evrope. Ali, važno je da čuvamo sećanje na sve žrtve koje je Srbija dala za pobedu nad fašizmom, jer zahvaljujući njima mi danas živimo u slobodi", kaže Mihajlovićeva.

Ona ističe da su "istinske vrednosti Evropske unije i antifašizam jedno i nerazdvojivo", i zato je Evropa za Srbiju najispravniji put za budućnost naših građana.

Deveti maj - Dan pobede i Dan Evrope

Današnji dan svet obeležava kao Dan pobede u Drugom svetskom ratu, a Evropa i kao svoj dan.

Drugi svetski rat u Evropi okončan je 9. maja 1945. godine, kada je nacistička Nemačka potpisala kapitulaciju.

Naime, u Berlinu je nešto posle ponoći 8. maja, odnosno prvih minuta 9. maja 1945. bezuslovnu kapitulaciju Nemačke potpisao feldmaršal Vilhelm Kajtel.

U ime Sovjetskog Saveza potpisnik je bio maršal Georgij Žukov, a u ime zapadnih saveznika britanski vazduhoplovni general Artur Teder.

Time je formalno završen Drugi svetski rat u Evropi, ali su ostaci nemacčkih trupa, i njihovih saveznika, još nekoliko dana pružali otpor, između ostalih i u Jugoslaviji (do 15. maja). U ratu koji je trajao nešto manje od šest godina, učestvovala je 61 država i oko 110 miliona vojnika.

Precizan broj stradalih nije nikada ustanovljen. Procene govore o tome da je bilo između 50 i čak 80 miliona poginulih, od kojih je civila bilo između 38 i 55 miliona.

Tačni podaci o žrtvama ni na području nekadašnje Jugoslavije nisu utvrđeni.

Državna komisija bivše Jugoslavije, naime, objavila je svojevremeno podatak da je poginulo ukupno 1.706.000 osoba, među kojima nešto više od 300.000 boraca.

Dan Evrope

Deveti maj prihvaćen je i kao Dan Evrope, jer je baš 9. maja i to 1950. ministar spoljnih poslova Robert Šuman objavio deklaraciju kojom je pozvao na uspostavljanje novog poretka kojim bi se sukobljavanje između evropskih zemalja, učinilo ne samo nezamislivim, nego i nemogućim.

Suština njegovih ideja ogledala se u uspostavljanju zajedničkih tela, odnosno relacija, u prvo vreme u proizvodnji i distribuciji uglja i čelika kao temelja industrijske snage.

Formiranje naddržavnih tela u tim oblastima trebalo je da označi prve korake na tom putu, a Šuman je prvenstveno imao u vidu odnose Francuske i Nemačke.

Naredne godine osnovana je Evropska komisija za ugalj i čelik, koja je vremenom prerasla u Evropsku ekonomsku zajednicu, da bi 1991. u holandskom gradiću Mastrihtu bila proglašena Evropska unija.

Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik potpisan je 18. aprila 1951. godine i potpisnice su bile: Francuska, Savezna Republika Nemačka, Italija, Danska i zemlje Beneluksa - Belgija, Holandija i Luksemburg.

Evropski savet je 1955. godine u Milanu odlučio da se dan objavljivanja Šumanovog plana, 9. maj, obeležava kao Dan Evrope.

Ugovor o EU, poznat i kao Ugovor iz Mastrihta od 7. februara 1992, stupio je na snagu 1. novembra 1993. godine i utvrdio je tri stuba EU: nadnacionalni, zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku i saradnju u oblasti pravosuđa i u unutrašnjim poslovima.

Počev od 1. januara 2007. godine Evropsku uniju je činilo 27 država članica sa blizu 500 miliona stanovnika, a 1. jula 2013. godine Unija je dobila 28. člana, Hrvatsku.

U međuvremenu, građani Velike Britanije na referendumu su odlučili da njihova zemlja treba da izađe iz ove zajednice i Bregzit je u toku.

U duhu obeležavanja Dana pobede nad fašizmom, u Novom Sadu danas biti održano veliko slavlje na tri lokacije

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...