Izvor: B92, 18.Maj.2021, 12:49
"Srbija danas bolja od Srbije pre 20 godina" FOTO
Beograd -- U Narodnoj skupštini Republike Srbije održana je konferencija povodom 20. godišnjice rada Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu.
„Savet Evrope je preko svoje misije u Srbiji sve ovo vreme pružao podršku našim naporima u pogledu jačanja zaštite ljudskih prava, prava nacionalnih manjina i negovanju različitosti u najširem smislu“, istakao je predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić.
"Čestitam Kancelariji Saveta Evrope u Srbiji lep jubilej, dakle, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dve decenije rada, a ujedno i dve decenije stalne i obostrane korisne saradnje. Vama i svim Vašim prethodnicima koji su prethodnih dvadeset godina radili sa nama izražavam zahvalnost za trud i posvećenost koji ste uložili", kazao je Dačić.
Takođe, napomenuo je da je zajednička misija gradnja demokratskog društva, a zatim dodao da je Srbija danas bolja od Srbije pre 20 godina.
„Naša zajednička misija nije promenila ni cilj ni intenzitet, a to je gradnja demokratskog društva zasnovanog na ravnopravnosti svih i njihovoj punoj uključenosti u sve društvene sfere i poslove“, rekao je Dačić.
Isto tako, istakao je da pre 20 godina Srbija nije bila članica SE i da je to postala dve godine kasnije, kao članica tadašnje državne zajednice sa Crnom Gorom.
Napomenuo je da Srbija kao članica SE prihvatila i primenjuje sva temeljna dokumenta na kojima počiva naša organizacija, počev od, kako je naveo, Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, Evropske socijalne povelje i mnogih drugih dokumenata, koji čine temelj današnje demokratske Evrope.
Kazao je da Srbija ima mnogo razloga da bude zadovoljna stepenom raznolikosti i ravnopravnosti koji je ostvaren u našem društvu ističući da to nije samo stvar zakona koji su donoseni uz konstataciju da su ti zakoni u samom evropskom vrhu po kvalitetu rešenja kojima se štite prava manjina i promoviše njihova zaštita i ravnopravnost.
Istakao je da imamo još mnogo posla i da kao društvo nismo do kraja iskorenili slučajeve diskriminacije po bilo kom osnovu, govor mržnje, netrpeljivost kako u javnom govoru tako i u svakodnevnom ponašanju.
Naglasio je bezrezervnu podršku Srbije i svih njenih institucija daljoj promociji i zaštiti jednakosti u različitostima, ma kakve one bile i dodao da u ostvarenju tog cilja naša zemlja i ubuduće računa sa stalnom i partnerskom podrškom SE i njegove misije u Srbiji.
''Neka to bude cilj ne samo za narednih 20 godina, već i za svaki naredni dan u kojem ćemo činiti bar mali pomak'', zaključio je Dačić.
Šef kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Tobias Flešenkemper istakao je da je strateški cilj SE da se obezbedi prava i istinska ravnopravnost u društvu, što, kako je rekao, može da se obezbedi zakonskim rešenjima, ali i delovanjem protiv ksenofobije, govora mržnje i nasilja.
Flešenkemper je podsetio da je prošle sedmice u Strazburu predstavljen Izveštaj o stanju demokratije i ljudskih prava i vladavini prava i da je pozvano na ''noviju i demokratskiju Evropu'' posle pandemije kovida-19.
''Pandemija još nije završena, ali postoji malo optimizma i nade da ćemo se vratiti normalnom životu. Nadamo se da će biti zaustavljen pad demokratije do kojeg je došlo tokom pandemije'', rekao je Flešenkemper na skupu održanom u Skupštini Srbije.
Zamenica šefa Kancelarije SE u Beogradu, Nađa Ćuk, istakla je da je princip nediskriminacije vodeći princip SE i da je cilj da se svim građanima obezbedi istinski i ravnopravni pristup svim segmentima društva.
''U društvu u kojem se diskriminacija toleriše, ljudi ne mogu da u potpunosti iskažu svoje potencijale kako za sebe, tako i za celo društvo'', rekla je Ćuk.
Naglasila je da se SE fokusira na unapređenje različitosti kroz sve programe i podsetila da SE od 2015. zajedno sa EU sprovodi program ''Horizontal Facility'', sa ciljem da, kako je rekla, region Zapadnog Balkana ukljucujući i Srbiju, bude u stanju da sprovede reforme u oblasti vladavine prava i demokratije.
''Veliki deo tog programa je posvećen borbi protiv diskriminacije i zaštiti prava ranjivih grupa'', rekla je Ćuk i dodala da će SE nastaviti da sarađuje i podržava Srbiju u tim aktivnostima. Video porukom skupu u Skupštii obratio se i državni ministar za Evropu u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova i specijalni predstavnik za nemačko predsedavanje Komitetom ministara SE, Mihael Rot, koji je poručio da je zaštita ljudskih prava ključni zadatak Saveta Evrope.
Naglasio je da su se sve članice SE na to obavezale potpisivanjem Konvenciju o ljudskim pravima države članice se obavežu da ispunjavaju taj zadatak.
''Svih 830 miliona ljudi koji žive u državama članicama SE moraju da budu u stanju da se oslone na tu obavezu i opredeljenje. Ne samo da imaju ista prava na papiru, već da imaju pristup javnom prostoru, institucijama i društvenim službama i u realnosti'', rekao je Rot.
Naglasio je da tela Saveta Evrope, njene konvencije i monitoring mogu da pruže odličan mehanizam državama članicama da olakšaju međusobnu saradnju i razmenu najboljih praksi kada je reč o unapređenju ravnopravnosti.
Istakao je da je Kancelarija SE u Beogradu odličan primer za to i da je iza misije SE u Srbiji 20 godina vrlo posvećenog rada. '
'Maj 2021.godine je mesec različitosti u Evropi. Hajde da radimo zajedno da izgradimo ravnopravno, inkluzivno okruženje da bi evropa zaista bila mesto gde postoji različitosti'', rekao je Rot.
Istakao je da je to još važnije u vreme pandemije kada su, kako je ocenio, demokratije pod ogromnim pritiskom i kada su različitosti i inkluzija u ''posebnom riziku''.
Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Ccomić danas je, na skupu povodom obeležavanja 20 godina rada Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, istakla da je ta organizacija, uz OEBS, jedina dosledno posvećena ljudskim pravima.
Čomić je na skupu u Skupštini Srbije kazala da će jubilej 20 godina rada Kancelarije SE u Srbiji biti ''ilustrovan'' kao uspomena slučajnosti da se u parlamentu obeležava godišnjica rada misije SE u Srbiji, dok su istovremeno na dnevnom redu sednice parlamenta dva predloga zakona - o rodnoj ravnospravnosti i o o zabrani diskriminacije.
Ministarka je kazala da je potrebno stalno objašnjavati koliko su ljudska prava važna i neophodna i nezamenjiva za razvoj svih društava.
''U Srbiji će se o tome govoriti i ne sumnjam da će Kancelarija SE nastaviti da bude podrška takvom dijalogu'', rekla je Čomić.
Ona je upitala zašto treba objašnjavati da su ljudi različiti, ali da su jednaki pred zakonom i da su u obavezi da prihvataju različitosti jer, kako kaže, svi imaju ljudska prava.
''Zašto moramo da objašnjavamo da je netrpeljivost spontana, a da je zabrana ponašanja zasnovana na predrasudi da budeš netrpeljivo spontan prema drugom, zašto zahteva zakone protiv diskriminacije i objašnjavanje ljudskih prava? Zato što smo mi kao ljudska bića nesavršeni'', rekla je Čomić.
Kazala je da su ljudska prava izraz koji se ''izobičajio''iz javnog govora i primetila da se suviše često govori o otpornostima društava na nevolje nego o obavezama društava da rade na objašnjavanju ljudkih prava i na izgradnji kulture ljudskih prava u svakom od društava.
''Zašto je to toliko teško? Zato što se mržnja bira, a mir se gradi. Sve što znamo o istoriji međusobnih odnosa društava svodi na rečenicu da 'rat izbije, a mir moram da se gradi'. Zato moramo da imamo ljudska prava koja će nam kroz vladavinu prava, slobodu medija, zakone protiv diskriminacije objasniti kako ne smemo da se ponašamo'', navela je Čomić.
Izrazila je zahvalnost SE na stručnoj oceni zakona iz oblasti za koje je SE nadležan kada su u pitanju rodna ravnopravnost, zabrana diskriminacije...
''Sve ono što se tiče neodustajanja od ljudskih prava to je ono što kancelarija se predano radi svih ovih godina u Srbiji'' , rekla je Čomić.
Primetila je da se često od onih ljudi koji misle da je politika moć koja se meri uticajem i novcem, čuje omalovažavanje institucije koja je, kako kaže, uz OEBS jedina koja dosledno posvećena i prati koliko su ljudska prava važna.
''Zašto je toliko teško ukinuti diskiriminaciju, smanjiti govor mržnje, obezbediti religijske i slobode govora, omogućiti da vladavina prava oboji sve institucije i da ljudska prava postanu kultura ponašanja? Zato što je to u priordi ljudskih bića. Da je drugačije, imali bismo ljudska prava pre 4.000 godina'', rekla je Čomić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
